Iako nisam verovala, druga sezona The Last Of Us čak je uzbudljviija od prve

Vrlo uzbuđena zbog nove sezone The Last of Us, serije koja me je oborila s nogu pre dve godine, mesec dana pre nego što je objavljena posvetila sam igranju video-igre na kojoj je zasnovana. Nisam došla mnogo daleko – zvukovi koje ispuštaju zaraženi ljudi bili su mi isuviše jezivi za vreme kada sam sama kod kuće i apsolutno zaronjena u svet video-igre – ali sam se bar prisetila nekih detalja iz prve sezone, koje bih drugačije u potpunosti smetnula s uma. Često kada prođe neko vreme između sezona, u nizu drugih serija kojima ispunjvam svakodnevnicu zaboravim većinu detalja, te prvih 10 minuta druge sezone pokušavam da povežem ko je kome brat, ko od likova se vratio i gde se radnja uopšte događa. To bi možda bio slučaj i sa The Last of Us, da me video-igra nije ponovo uvela u ovaj čudnovati postapokaliptični svet.

Daleko od toga da morate da igrate video-igru kako biste razumeli i osetili radnju ove serije. Na kraju krajeva, veliki broj obožavalaca (među kojima sam i sama) prvo je pogledao seriju, pa tek onda osetio čari video-igre. Isto tako, ako ste već igrali video-igru, ne treba da pomislite da vas serija neće svakako iznenaditi. Štaviše, kreatori Craig Mazin i Neil Druckmann morali su da naprave neka odstupanja i promene kako bi učinili da priča teče fluidno za televizijski format. U drugoj sezoni su, na primer, promenili redosled događaja kako bi priča bila jasnija, ali za sada sve ukazuje na to da će da prati radnju iz drugog dela video-igre. I neverovatno je.

Liane Hentscher/HBO

Ipak, moram priznati da sam prvu epizodu druge sezone, jedinu koja je do sada izašla, upalila sa dozom predostrožnosti. Prva sezona The Last of Us za mene je već imala sjajan kraj i priča je bila savršeno zaokružena. Uzmemo li u obzir i to da zaista ne volim nastavke, posebno druge delove, najbolji prikaz toga kako kapitalizam ulazi u naše živote onde gde ga ne očekujemo, rekla bih da su moje zadrške opravdane. Nastavci su vrlo često primer komodifikacije sadržaja, opcija da produkcijske kuće ostvare dodatni profit akonto nečega u čemu je publika uživala, ali mnogo volim kada mi kreatori dokažu da nisam u pravu. Da, studiji su za sebe osigurali ponovne profite na račun franšize, ali druga sezona The Last of Us, ili bar ono što smo do sada videli, mnogo obećava.

Liane Hentscher/HBO

Druga sezona smeštena je u grad koji je postao utočište za Joela i Ellie nakon više nego traumatičnih događaja u prethodnoj sezoni. Pratimo događaje koji se dešavaju pet godina kasnije, kada se dvojac već integrisao u zajednicu. Sa ovom promenom okolnosti, dvojac je takođe prošao kroz ličnu promenu, zbog čega na trenutke deluju kao u potpunosti novi likovi. Naime, Joel i Ellie nisu u dobrim odnosima u kakvim smo ih ostavili na kraju druge sezone, a njihova dinamika postaje kao ona između buntovne tinejdžerke i njenog oca (aww!). Najveća promena je, po mom mišljenju, zahvatila Joela, jer ako ste očekivali da ćete ponovo da gledate Pedra Pascala u ulozi hrabrog viteza koji predvodi operacije, prva epizoda mogla bi da vas iznenadi. Joel je u svojoj soft boy eri, ide na psihoterapiju kako bi se suočio sa problemima sa Ellie, a vreme provodi pokušavajući da organizuje resurse za zajednicu koja sve više raste. Reč je o sporom načinu života koji od njega možda nismo očekivali, ali koji mislim da zaslužuje – iako sumnjam da će tako da ostane do kraja sezone, jer u njegovom ponašanju još uvek vidimo nagoveštaja one vatrene ličnosti i zaštitničkog duha.

Liane Hentscher/HBO

Druga sezona u fokus stavlja Ellie kao heroinu. Nažalost, zaboravila sam koliko je meni njen lik u seriji bio antipatičan. Njeno detinjasto ponašanje sam u prvoj sezoni mogla da pripišem godinama, traumama iz detinjstva i pritisku koji je na nju stavljen, ali sada, kada ima devetnaest godina, ne mogu više da opravdavam ponašanje koje graniči sa histerijom (možda da i ona poseti Joelovu psihoterapeutkinju?). Bilo kako bilo, volim priče u kojima su žene glavni likovi i nosioci radnje, a Elliena je neosporivo uzbudljiva – čak iako je ona sama ta koja priziva nevolje. Na samom početku nismo počašćeni dinamičnim i duhovitim odnosom između Joela i Ellie, ali serija nam predstavlja neke nove likove koji su jako zanimljivi.

U prvoj epizodi najviše se istakla Dina (Isabela Merced), Elliena najbolja prijateljica i simpatija. Dina je tipski lik kakvog ja volim – živahna, pozitivna, šarmantna mlada žena, koja se polako uvlači u priču kao potencijalni treći protagonista. Ona je u dobrom odnosu i sa Joelom i sa Ellie, zbog čega gajim nade da bi mogla da im očita bukvicu za hladnokorvno ponašanje jedno prema drugom. Ona je Ellien saveznik, ying za njen yang, lik koji prizemljuje njenu ishitrenost i koji svojom dopadljivošću čini Elliene scene podnošljivim. Šta više, čini mi se da samo sa Dinom Ellie ne aktivira svoj pomalo naporni odbrambeni mehanizam, već je ranjiva i pristupačna, što je bilo osvežavajuće i u meni probudilo nadu da će Ellie da doživi neverovatan rast u nastavku.

Liane Hentscher/HBO

Sitne drame unutar zaštićenih zidina izuzetno lepog planinskog gradića pokazuju da će ljudi čak i postapokaliptičnom svetu i dalje ostati ljudi, sa svim svojim manama, problemima i malim radostima. Stanovnici ove male zajednice trude se da nastave dalje, da žive živote u svetu koji je u potpunosti drugačiji od našeg, a iako bez komfora na koje smo možda danas navikli, ovaj svet ipak deluje gotovo normlano. Poslovi, svakodnevni život i način preživljavanja se razlikuje od savremenog, ali je najbliže civilizaciji što su ovi likovi mogli da dođu nakon razarajućeg virusa koji je poharao svet (i zbog kog više na gljive ne gledam isto). Članovi zajednice idu u svakodnevna izviđanja i uče borilačke veštine kako bi se odbranili od Zaraženih, ali priča je protkana nadom da život može da se nastavi i da novi dan sviće bili mi na to spremni ili ne.

Nakon gledanja prve epizode bila sam neverovatno euforična i osetila sam gotovo refleksivan nagon da stisnem next episode, ali HBO će ovu sezonu da objavljuje poput The White Lotusa, po jednu epizodu svake nedelje. Neverovatno sam uzbuđena za nastavak sezone, jer mislim da su kreatori priče savršeno odigrali karte koje su im podeljene, uspevajući ponovo da napišu intrigantnu radnju od koje mi se na trenutke činilo da će srce da mi iskoči iz grudi. Kako bih izbegla spoilere, neću otkriti aspekat koji me najviše raduje i zbog kog jedva čekam da vidim rasplet radnje, ali čim pogledate prvu epizodu biće vam jasno o čemu pišem. Mogu samo da kažem da, čak iako su Joel i Ellie prividno bezbedni, opasnost vreba sa svih strana, čak i više nego u prvoj sezoni. Već znam da će serija da me drži na rubu kauča i dok sam upoznavala likove u prvoj epizodi, osetila sam kako ne treba da se ni za koga vezujem previše. Pa neka zabava počne.