Odgledala sam trenutno najgledaniju seriju o bizarnom ljubavnom trouglu

Kada sam prvi put išla da upoznam majku svog bivšeg dečka u njihovoj porodičnoj kući, pružila mi je ruku da se predstavi i, kao da sam iste sekunde iščezla, okrenula ka njemu s rečima: Sine, postavljena ti je večera. Drugog tanjira nije bilo. Dok sam ga kroz vrata terase posmatrala kako poput samoproglašenog cara obeduje na čelu stola – znala sam da ovo nikada neće opstati. Možda je to razlog zašto sam od početka nove kontroverzne serije The Girlfriend, adaptacije bestseller romana Michelle Frances, u tom bizarnom ljubavnom trouglu navijala za Cherry.

Radnja koja žonglira između psihološkog trilera, melodrame i društvene satire o klasnim razlikama, prati Lauru Sanderson (Robin Wright), uglednu galeristkinju čiji je odnos sa sinom Danielom (Laurie Davidson), studentom medicine, neobično blizak. Ona je posesivna, a on, uzročno-posledično, vrlo vezan. Već kada ih prvi put upoznajemo, rvaju se u bazenu na način koji je… pa, recimo neprikladan. Ali stvari ubrzo postaju još komplikovanije kada Daniel odluči da svoju novu, fatalnu devojku, Cherry Laine (Olivia Cooke) upozna sa roditeljima – kao u prilično svakodnevnoj premisi – sve polazi po zlu. Naime, Cherry je agentkinja za nekretnine koja svom snagom pokušava da pobegne od svog radničkog porekla, kako bi se uklopila u otmeni svet Sandersonovih. Ali svaki potez je pogrešan: njena crvena mini-haljina suviše je provokativan izbor za porodičnu večeru, ona i Daniel su gotovo neprijatno prisni za stolom, a potom izgovara i nekoliko bezazlenih, ali lako proverljivih laži o svom poreklu koje samo podgrevaju Laurinu sumnju da devojka njenog dragocenog sina ima skrivene namere.

Photo: Prime Video

Najzanimljiviji deo The Girlfriend jeste njen format. Svaka epizoda je podeljena u dva dela: jedan prati Laurinu perspektivu, a drugi te iste događaje iz ugla Cherry (njihove smene najavljuju se velikim crvenim slovima na ekranu, u stilu Killing Eve). Ovi delovi zapravo nisu ogledalo jedan drugog, već dopunjuju kontekst već viđenih scena i omogućavaju nam da iste događaje vidimo iz potpuno različitih perspektiva. Prava istina, namera i sećanje odjednom postaju klizav teran, jer su njihove interpretacije potpuno drugačije. Ono što jednoj izgleda kao šala, drugoj zvuči kao zajedljiva uvreda; gest koji bi trebalo da bude izraz naklonosti, druga vidi kao čin kontrole. To je pametan trik koji služi da zbuni gledaoca. Da li je Cherry manipulatorka ili je Laura paranoična i previše posesivna? Ko je ovde psihopatkinja?

Ovo je centralno pitanje oko kojeg se The Girlfriend vrti – velikom, a ponekad i smešnom brzinom. Zapravo, nijedna od njih dve nije junakinja, a nijedna nije ni žrtva, i u tome je cela čar. Muški likovi ne mogu ni da pariraju njihovom autoritetu, naprotiv, Daniel kao da nije ni vredan sve te drame.

Photo: Prime Video

U par navrata pomislila sam kako je ova serija mogla da poteče iz istog kalupa kao The Perfect Couple. Nantucket je zamenjen severnim Londonom, a Nicole Kidman i njena ledena matrijarhalna figura sa čeličnom Laurom (Wright). Njihovi naizgled savršeni životi obavijeni su tajnama i tugom, a već su izrekli previše laži da bi mogli da ih povuku. Negde na polovini, serija počinje da klizi u melodramu, te da gubi na složenosti koje prve epizode čine tako privlačnim. Kada dođemo do samog (i vrlo ekstremnog) kraja – osećaj je kao da smo ovo sve već negde videli.

Pa ipak, razlike u klasama, finansijska moć, različite vrste ljubavi koju smo sposobni da osećamo, ispitivanje granica koliko roditelji treba da budu liberalni, kako emocije mogu biti izobličene pod pritiskom, koliko očajnički želimo da nam se veruje, i kako razlikujemo ambiciju od pohlepe, potrebu od želje (i mnogo seksa), sve to je prisutno u The Girlfriend. Možda ne donosi ništa revolucionarno u pogledu svog žanra, ali je ipak uznemirujuće zabavna. A ako ste nakon poslednje scene ostali zatečeni – možda ćete odgovore dobiti u drugoj sezoni o kojoj se sve glasnije spekuliše.