U bioskope dolazi film The Bikeriders. U ovoj rečenici ne bi bilo ništa neobično da se ne radi o filmu pomalo zaboravljenog, a svojevremeno jako popularnog žanra filma ceste, da su glavni glumci svi redom sjajna i trenutno najpopularnija holivudska lica (Jodie Comer, Austin Butler i Tom Hardy!) i da nije snimljen prema ne samo istinitoj priči, već o njoj postoji i cela serija autentičnih fotografija iz tog vremena. O čemu se tu sve zapravo radi?
Zaglušujuća buka motora, panoramski pogled na put ispunjen ovim agresivnim dvotočkaškim zverima, a na čelu te bande je Marlon Brando. Lep i opasan. Ovo je moje prvo sećanje na crno-beli film The Wild One i koliko me je kao prilično mladu gledateljku (mislim da sam tek krenula u školu) šokirao, istovremeno me je snažno privukao. Taj osećaj nije jenjavao nikada kroz vreme. Film je često prikazivan na televiziji, a koristila sam i sve prilike da ga pogledam u bioskopu prilikom programa poput Nedelje drumskog filma ili sl. Toliko je moćan da je nezaobilazan i u bioskopima, čak i sada, sedamdeset godina kasnije.
Ikonografija te scene je jednostavno hipnotizujuća: kožna kapa, lagano i nakoso na glavu stavljen kačket, kožna jakna, bela majica i farmerke, su epitomi jednog specifičnog, ne samo modnog izraza, već lifestylea. Mislim da je ovo jedini film čiji naziv koristim i govorim u prevodu jer The Wild One je stvarno – Divljak. To je prvi odmetnički drumski film koji prikazuje Marlona Branda u nezaboravnoj, ikoničnoj ulozi Johnnyja Stablera, vođe motorističke bande. Naravno da je njegova ikonografija potpuna tek sa motorom, ovog puta sa Triumphom Thunderbirdom 6T iz 1950. godine.
Vođa motorističke bande. Bajker. Koji život! Iako je ovaj koji sam ja gledala bio filmski, život bajkera izgledao je neopisivo privlačno. Lep i opasan. Baš kao Brando. Nakon tog filma usledio je isto tako kultni Easy Rider koji su Hopper i Fonda napisali, glumili u njemu i Hopper ga je režirao. Moda je isto bila mnogo važna u tom filmu. Fondova kožna jakna bila je inspiracija za mnoge, stvarno bezbrojne modne momente u budućnosti. Jakna je deo njegove ikonografije; Peter Fonda je u filmu glumio Wyatta, ali isto tako je nosio i naziv Captain America na šta njegova jakna jasno upućuje.
Photo: Danny Lyon, USA. Milwaukee, Wisconsin.1965. Memorial day run.
Ova dva filma, The Wild One i Easy Rider, označuju početak i kraj jednog fantastičnog perioda popularne kulture; američke kulture, umetnosti, filma, književnosti, muzike i mode, a da je vezan za – motor, i život na putu. I sada u bioskope dolazi film The Bikeriders. Film koji kao da je spoj svega što ova dva filma prikazuju, ali za razliku od njih, on se temelji na istinitom zapisu vremena, i to u fotografijama. Koliko su prva dva filma prenosila izgled, stil jednog načina života, glumila ga, ako ćemo tako, toliko ga film The Bikeriders rekreira. Ali da bi to razumeli treba da se malo pozabavimo fotografijom i legendom fotografije Dannyjem Lyonom, materijom koja je bila direktna inspiracija Jeffu Nicholsu, režiseru i scenaristu, autoru filma.
Fotograf Danny Lyon je od 1965. do 1967. godine proveo život na drumu, zajedno sa članovima ozloglašenog bajkerskog kluba Chicago Outlaws. On svojom serijom fotografija donosi uvid u ovaj specifičan način života. Sve ono lepo i opasno. Njegova kamera i objektiv ovde služe kao prozor u bajkerski svet, donoseći uvid u uzbuđenje, opasnost i u surovu stvarnost na otvorenom američkom drumu. Njegove fotografije nisu filtrirane, nisu obrađene, ulepšane, portreti bajkera su intimni i on zapravo svojim fotografijama prikazuje kulturu, taj bajkerski lifestyle u nekom drugačijem i novom svetlu. Oni su istovremeno prikazani kao modne ikone, kao predivni karakterni portreti, kao ljudi koji žive i vole, u situacijama koje su iznenađujuće, neočekivane, ali i one svakodnevne, naizgled dosadne. Nekako mi se čini da je to stvarno naizgled istina, da je ipak sve vezano uz bajkerski svet koliko lepo, toliko i opasno. Barem u njihovom vremenu i prostoru.
Photo: Danny Lyon, USA. Chicago. 1965. Corky and Funny Sonny.
Danny Lyon se u svojim memoarima, knjizi This is My Life I’m Talking About prisetio kultne fotografije koja prikazuje bajkere, a koju je snimio 1963. godine, i to sa prozora VW Bube svog prijatelja, dok su putovali na motociklističku trku u Wisconsin – Gledajući kroz svoj objektiv od 105 mm, nije bilo tako teško uloviti pet motora koji su jurili, pritisnuti okidač koji se aktivirao poput male giljotine, zvuk thsssippp koji se mogao da se čuje preko cele sobe. Dvadeset godina kasnije, Victoria & Albert Museum u Londonu će fotografiju proglasiti remek-delom fotografije dvadesetog veka. Lyon će nastaviti da stvara neke od svojih najpoznatijih slika, fotografija u ovoj seriji iz vozila u pokretu, u potpunosti prenoseći uzbuđenje i dinamiku koju je nastojao da zabeleži. Sam je više puta istakao da ga kretanje uzbuđuje i to se vidi na fotografijama. Kako je uopšte došao do tog sveta? Nije da se bajkerskim bandama i klubovima možete samo tako približiti, barem ne na način kako se Danny Lyon približio. Njemu je motoristički svet otkrio njegov prijatelj sa fakulteta, Frank Jenner koji ga je tokom studiranja odveo na motociklističke trke.
Ta kultna serija fotografija, snimljena tokom tog putovanja od tri godine, Lyonna je pozicionirala u sam vrh svetske fotografije, ne samo zbog teme i sadržaja, već zbog načina kako je on prikazao njihov život i kulturu. The Outlaws je knjiga koja je direktna inspiracija filma The Bikeriders sa Jodie Comer, Austinom Butlerom i Tomom Hardyjem u glavnim ulogama. Imam velika očekivanja od filma, ali ono što vidim i prepoznajem jeste da je casting director dobro proučio ne samo fotografije, već i filmove sa odmetnicima, jer prepoznajem u njima dvojici malo Petera Fonde i malo Marlona Branda. Čak prve sekunde trailera The Bikeriders podsećaju na početak filma The Wild One. Jedino što ih na prvu, vizualno bar, razlikuje od fotografija Dannyja Lyona jeste da je The Bikeriders – u boji.
The Bikerdiders
