Trendseterke biraju cipele za stylinge po neobičnom "receptu". I to funkcioniše

Otkako sam sa svojom majkom, negde na pragu puberteta, sklopila nepisani sporazum o osamostaljenju kada je u pitanju izbor odeće, muku mučim saizborom cipela. Šta ide uz šta, a šta nikako ne ide zajedno? — pitanje je koje mi je godinama bilo jednako nedokučivo kao i ono: jesmo li sami u svemiru? Moje dvojbe (i trojbe) oko izbora „ispravne“ obuće dodatno su podgrejali konzervativni stavovi moje bake koja je misionarski širila istinu o tome da „cipele uvek moraju da se slažu sa torbom“, kao i uporne tegobe sa kolenom koje me verno prate već dve decenije, a zbog kojih mi je nošenje tankih potpetica podjednako pogubno kao skijanje po crnim stazama Dolomita. Zbog svega toga svoj arsenal obuće suzila sam na patike, mokasine i salonke sa stabilnom blok štiklom što u prevodu znači da vrlo često gledam svoj odraz u ogledalu sa mišlju: Opet imam pogrešne cipele.

Mojim modnim nesigurnostima došao je kraj prošlog avgusta kad sam otputovala na čuvenu Nedelju mode u Kopenhagen. Dovoljna je bila samo jedna šetnja pitoresknim epicentrom skandinavskog street stylea da shvatim kako oko mene svi uživaju u slobodi nošenja potpuno pogrešnih cipela — i kako to, ustvari, izgleda sjajno. Osim što niko ne razbija glavu oko toga jesu li mu cipele „ispravne ili pogrešne“, čini se da u toj aktivnosti slaganja neočekivanih spojeva učestvuju svojevoljno i iz čiste zabave. Svilene haljine šetaju u kombinaciji sa robusnim Crocsicama, sportski šortsevi sa visokim kožnim čizmama, elegantna odela sa ležernim japankama, vintage salonke sa trenerkama. Nije mi trebalo dugo da zaključim da je danska prestonica noćna mora moje bake i rešenje većine mojih modnih problema. Ovde bih konačno mogla da živim slobodno, pomislila sam dok sam se samozadovoljno osmehivala svom odrazu u baletankama na špic i sportskom retro šortsu, Život je prekratak da bi ga trošili na biranje cipela.

Acielle/Style Du Monde

Iako sam tog netipično toplog avgusta u Kopenhagenu oduševljeno posmatrala outfite sa „pogrešnim“ cipelama, reč je o konceptu koji uopšte nije nov. Izum ovog neverovatno oslobađajućeg recepta pripisuje se bivšoj celebrity stilistkinji Allison Bornstein koja je izraz „teorija pogrešne cipele“ skovala na TikToku pre dve godine, a on je, naravno, postao viralan. Ova čudotvorka tada je zaključila da ne postoji cipela koja je „univerzalno pogrešna u kombinaciji sa određenim outfitom“, već ta „pogrešnost“ većinom zavisi od našeg osećaja.

Ono što je „pogrešno“ za neke, za druge ne mora da bude, ali ono što „teorija pogrešne cipele“ ustvari proklamuje nije nikakva nova „formula“ već pomeranje ličnih granica, dopuštenje samom sebi da istražimo nešto novo i drugačije. Na primer, ako bi intuitivno uz elegantno odelo obuli fine salonke sa kitten heel potpeticom, „pogrešne“ cipele biće za nekoga japanke, a za nekog drugog sandale sa platformom. Bornstein, naravno, savetuje da ne forsiramo neobične izbore ako ne ide, ali ako sebi dopustimo da se igramo i na umu nemamo pravila koja smo naučili – možda su upravo „pogrešne cipele“ one koje će naš outfit učiniti zanimljivim. A što je u svemu tome onda novo? To što je „teorija pogrešne cipele“ postala toliko rasprostranjena da danas gotovo svaki street style počiva na tom „receptu“, a ako je neka formula i postojala na početku – sada je više nema.

Acielle/Style Du Monde

Zašto „teorija pogrešne cipele“ funkcioniše? Zato što našoj vizualnoj prezentaciji daje „element šoka“, zato što se poigrava sa kontrastima i zato što, a rekla bih da je to najvažnije, šalje poruku da nismo opterećeni svojom pojavnošću. Kombinovati adidas šorts sa teškim kožnim čizmama možda nije „po pravilima“, ali zbog tog kršenja pravila ništa se neće dogoditi, obuvanje „pogrešne obuće“ neće imati fatalne posledice (pod „fatalnim” mislim, naravno, isključivo sa estetskog aspekta). S vremenom, čak će vam i baka oprostiti.

„Teorija pogrešne cipele“ savršena je metoda i da na svoju garderobu pogledamo iz drugačijeg ugla – možda one pantalone koje smo retko nosile jer smo bile opterećene time što uz njih ništa ne „stoji“ ustvari izgledaju još zanimljivije sa japankama na kitten petu, a ono odelo koje nam je već pomalo dosadilo postaće opet interesantno uz jedan par ležernih kožnih papuča? Neočekivani izbor obuće može staru garderobu ponovo učiniti novom, ali ono što je najvažnije je da sa oblačenja, koje bi trebalo da bude zabavno, odstranjuje težinu teških odluka i strah od greške. Ulice Kopenhagena su dokaz koliko je sloboda, opuštenost i neopterećivanje potencijalnim „greškama“ inspirativnije od pravila. Kad se sve oduzme i zbroji, a ovo mislim i mnogo šire od slaganja odeće, sećamo li se ikada onih koji su „sve uvek radili ispravno“?