Tamara Kalinić i The Gstaad Guy iskreno o poslu influensera

Posmatrajući svet influensera sa strane, čini se da je tamo sve jednostavno. Izgleda se dobro, putuje daleko, zabavlja kvalitetno, uživa često. Međutim, ono što se gotovo nikada ne vidi i o čemu se retko, ako i uopšte, govori je kako se stiže među najbolje i tu i zadržava. Tamara Kalinić važi za jednu od retkih modnih influenserki i blogerki koja bez zadrške i dvoumljenja govori o radu koji stoji iza dobre fotografije i kvalitetnog outfita, i razgovarala je sa The Gstaad Guyom, jednim od trenutno možda i najomiljenijih influensera komičara. Ona je izgradila ime poznajući modne brendove i dobar stil, on svet luksuza u kom neretko pronalazi teme za satiru, i u zajedničkom razgovoru razmenili su tajne uspeha, priče o ne tako lakim počecima i šta danas znači biti autentičan.

Tamara: Tako mi je drago da te ponovo vidim! Moram da počnem ovaj razgovor rekavši da si, ne samo po mom mišljenju, najuticajniji muški influencer trenutno. Takođe, čini mi se da se sve bolje snalazimo u ovome, s obzirom na to da ovo nije naš prvi razgovor, niti naša prva Vogue saradnja. Prošlog leta, tačno u ovo vreme, radili smo Q&A i mislim da možemo reći da je tvoj performans bio za zlatnu medalju.

The Gstaad Guy: Da, elevator questions! Bilo je veoma zabavno. To je bilo u Tokiju. Hvala ti, Tam, hvala na ovom uvodu. Sjajno je videti te ponovo. U stvari, nisam daleko od tebe sada.

Tamara: Stvarno? Gde si sada? Po svetlu kroz prozor bih rekla da si na nekoj obali.

TGG: Da, nalazim se u Luštici. Bio sam u Portonovom juče, ali sada sam u Luštici. Ovo mi je drugi put ovde i veoma sam srećan. Čini se da si i ti negde gde je veoma lepo.

Tamara: Uživam u Bodrumu.

TGG: Vidim. Mislio sam da si u Milanu ili si možda otišla u Srbiju. Svakako, i dalje nisi daleko. Možda bi neko od nas mogao da skoči na avion pa da ovo odradimo uživo (smeh). Šalu na stranu, želeo sam da te pitam nešto. Otkad te poznajem, ti si bila kraljica mode, društvenih mreža, ta sjajna zvezda. To je jedina verzija tebe koju poznajem. Nikada nisam video ništa pre toga, ali znam da si se zaista trudila da postaneš to što si danas. Kako ti sada izgleda vreme pre nego što si bila ovo što si danas? Kako se sada osećaš što si blagoslovena svim onim što si izgradila?

Tamara: Mislim da je tebi i meni zajedničko to što ne dolazimo iz industrije reflektora i šou-biznisa. Zaista sam zahvalna na tome jer sam mogla da učim i radim na sebi iz potpuno drugačijeg aspekta. Mislim da je obrazovanje veoma važno i puno sam truda uložila, baš kao i ti, da se obrazujem, što mi sada daje mnogo više mentalnog prostora da uživam u modi i da zaista znam šta znači raditi od devet do pet, ali i da mogu da usvojim te veštine i koristim ih u modi. Stvarno sam zahvalna što imam iskustvo rada kao farmaceutkinja, a pre toga sam bila studentkinja sa mnogo različitih poslova. Mislim da ti nikada nisam ispričala, ali imala sam više od deset različitih poslova i jedan od njih je bio da idem od vrata do vrata u Engleskoj i intervjuišem ljude za NHS, ispitujući njihovu osvešćenost o zdravlju. To je bio veoma neprijatan posao (smeh). Bila sam studentkinja i naravno da mi je trebao bilo kakav posao da se izdržavam i plaćam račune, ali zapravo sam mnogo naučila. Naučila sam kako da razgovaram sa nepoznatim ljudima i kako da izađem iz svoje zone komfora. Takođe sam radila u prodavnici odeće. Svi ti mali poslovi su mi zaista pomogli da radim u ovoj industriji danas, u kojoj, sigurna sam da ćeš se složiti, nije lako. Prilično je konkurentno. Podmeću se noge i nema pravila. Kako je tebi bilo? Kako bi opisao svoj put?

TGG: Mislim da smo mi kao dve različite strane istog novčića. Postoji strana prezasićene industrije gde je velika konkurencija. Iako si bila jedna od prvih, ima mnogo žena koje pokušavaju da rade ono što ti radiš, dok za mene nema mnogo ljudi koji pokušavaju da rade ono što radim. Kada razgovaraš sa novim klijentom, ti moraš da dokazuješ da si bolja od drugih. Za mene je to bilo više kao: „Hej, pogledaj ovu stvar koju nikada nisi video pre!”, što je otežavajuće jer su ljudi u fazonu: „Hej, da li si siguran da će ovo funkcionisati? Da li si siguran da ljudi zapravo žele ovo?” (Smeh) Postoji razlika između biti najbolji i biti prvi, zar ne? I mislim da svaka od tih stvari ima svoje prednosti i mane. Tvoj izazov biti sjajan sa konkurencijom je različit od mog kao prvog bez konkurencije. Mislim da sam prvi koji je spojio komični video-sadržaj i luksuz. U prve dve godine komedija je bila moj proizvod, pa sam počeo sa pravljenjem smešnih skečeva i fokus je bio na tome da nasmejem ljude, dok je poslednje dve ili tri godine, kada sam napustio posao i ozbiljno se posvetio ovome, komedija postala moj jezik. Sada je fokus na luksuzu, gostoprimstvu, modi, a element komedije to čini lakšim za varenje. Osećam da i ti to radiš takođe, nenamerno. Kada gledam tvoje vlogove, zaista uživam. Ne radiš to robotizovano, činiš da se ljudi osećaju kao da su sa tobom i da su deo tvog putovanja. I mislim da se ta povezanost vrlo brzo stvara kroz humor. Ako se neprestano šališ na svoj račun, ljudi se osećaju prijatno u tvom prisustvu, osećaju da si ljudsko biće. Ali postoji i razlika između tebe i mene – Tamara online je još uvek prava osoba i oseća se da je stvarna i možeš se povezati sa njenom uspešnom pričom i biti inspirisan, dok je za mene to čudna stvar gde ljudi osećaju da je The Gstaad Guy autentičan, iako su potpuno svesni da nije.

Tamara: Ja sam na početku bila ubeđena da je Gstaad Guy stvarna osoba. Naravno, mislila sam da je sve malo preterano i preuveličano, ali ti zaista predstavljaš mnogo aspekata savremenog društva kroz dva različita karaktera koji su briljantno osmišljeni. Mislim da čak ni scenaristi ne bi mogli da osmisle karaktere kao što si ti osmislio ta dva. U vezi sa tim, u modernom društvu društvene mreže su postale posao, zar ne? Tu su influenseri, kreatori sadržaja itd., ali da li osećaš da ima mnogo ljudi koji smatraju da je to neozbiljan posao? Još uvek se susrećem sa ljudima koji kažu „to nije pravi posao”.

TGG: Vrlo verovatno, ali meni to zapravo laska jer me podseća da sam vrlo blagosloven. Ako ljudi ne smatraju moj rad poslom, ako misle da je zabava, to samo znači da imam stvarno dobar posao. Zar ne? Dakle, ti si sada u Bodrumu, ja sam u Crnoj Gori, možda radimo, možda smo na odmoru, ko zna? Radimo, ali takođe uživamo. Oboje smo videli drugu stranu. Radije bih bio zauzet i živeo ovakav život nego bio zauzet za svojim stolom u kancelariji, što sam takođe radio. Mislim da smo veoma srećni što smo rođeni u ovoj generaciji i u ovom vremenu. Mislim da pre deset godina ovo ne bi bilo moguće. Možda će za deset takođe biti nemoguće zbog veštačke inteligencije. Tako da osećam da je sada stvarno jedinstvena prilika gde je ljudima stalo i osećam da smo blagosloveni ljudima koji vole nas, naš rad i te online ličnosti. Pokretač našeg posla je ljubav naših pratilaca i fanova. Dakle, imamo odgovornost prema njima.

Tamara: Slažem se. Takođe mislim da su u ovoj industriji odnosi sve. Ako si dobar u svom poslu, ali te tamo ne vole, još uvek možeš da ga obavljaš. U našoj industriji je veoma važno da budeš dobra osoba da bi mogao da opstaneš, inače jednostavno ne funkcioniše i uspeh neće trajati.

TGG: Apsolutno. Ovo je maraton, a ne sprint i zapravo sam s tim u vezi želeo da te pitam nešto… Mislim da možeš da uradiš nešto dobro, ali će ti trebati 20 godina. Ili možeš da to uradiš brzo, ali ćeš uraditi loše. A ako uspevaš da uradiš oba, trebaće ti cheat code, zar ne? Ako uradiš stvarno dobar posao stvarno brzo, moraš imati neku ličnu tajnu. Kako ti uspevaš da prestigneš druge i uradiš ono za šta je njima trebalo deset godina za pet? I kako ostaješ bolja od većine? Dakle, šta bi rekla da su tvoji lični cheat kodovi koji ti omogućavaju da budeš u vrhu sa kvalitetom koji održavaš?

Tamara: Mislim da je ono što me razlikuje od većine drugih ljudi to što dolazim iz Srbije, koja je balkanska zemlja. Ne mislim da imam neki poseban talenat koji bih mogla da istaknem, kao što je kreativna direkcija, pisanje ili nešto treće. Doduše, mislim da sam zaista dobra u istrajnosti. Dolazak i odrastanje u tim veoma specifičnim godinama (rođena sam 1989. godine, tako da sam prošla kroz dva različita rata) znači da znam šta znači teško vreme. To sam ponela sa sobom i u odraslo doba i omogućava mi da zaista istrajem. Kao što sam rekla, počela sam pre dosta vremena, i prvih četiri ili čak pet godina vlogovanja nisam zarađivala nikakve pare, ali sam verovala u dugoročnu viziju. Stvarno sam verovala u to. Odbila sam mnoge prilike koje nisu izgledale kao da će me odvesti tamo gde želim da budem, ali sam istrajala u ideji i kada sam dobijala „ne” kao odgovor, kada su svi uslovi bili protiv mene, kada niko nije verovao u mene. Niko nije verovao da bi ovo moglo da postane posao. Nije bilo mnogo ljudi koji su zarađivali od ovoga, ali sam verovala i istrajala, i bilo je stvarno teško budući da sam imala posao sa punim radnim vremenom i ovaj drugi posao sa strane. Bilo je teško. Čuješ „ne” jednom, dva ili tri puta. Ali šta je sa pedeset „ne”? Moraš da nastaviš i samo ti treba ono prvo „da” da bi vrata počela da se otvaraju i da bih izgradila svoje samopouzdanje. Mnogi ljudi bi se predali nakon prvog odbijanja, tako da mislim da je moj tajni recept – upornost.

TGG: Da, upornost ima mnogo različitih definicija. Kako za tebe izgleda? Koji su bili trenuci kada si imala najviše prepreka gde si stvarno morala da se zapitaš: „Ko je Tamara?” i da izguraš napred.

Tamara: Početak je bio najteži jer moja porodica zaista nije razumela šta želim da radim i bila je prilično protiv toga s obzirom na to da sam imala više obrazovanje u nauci. Dakle, prvi deo istrajnosti je bio da moram da kažem svojoj porodici šta želim i da moram da idem protiv njihovih saveta, što sam prvi put u životu uradila. Kasnije je došlo mnogo sumnje u sebe – da možda jednostavno nemam ono što je potrebno. Bilo je mnogo stvari u vezi sa kojima nisam bila sigurna, ali nisam odustajala. I dalje to radim – kada je teško ili kada se ne osećam dobro, ipak ne otkazujem svoje obaveze i stvari na koje sam pristala. Ali ima teških dana. Suočavanje sa odbijanjem je najveći i najteži deo ovog posla za većinu devojaka u smislu mentalnog zdravlja, ne fizičkog, ali postoje i fizički aspekti. Nedelje mode za nas znače zaista mnogo posla – radiš neprestano, svaki dan moraš da imaš frizuru i šminku, da menjaš od četiri do osam outfita dnevno i to zvuči glamurozno, ali je zapravo fizički iscrpljujuće kada to radiš 28 dana. Pored toga se suočavaš sa odbijanjima svaki dan, od malih do velikih, kada te neko jednostavno ne želi ili misli da nisi pravi izbor za brend. I to je veoma lično. U svakoj drugoj industriji, ako neko ne želi da kupi tvoj proizvod, ne mora biti lično jer možda im to jednostavno nije potrebno. Ali u našoj industriji, to je prilično lično jer ili im se ne dopada kako izgledaš, ili kako se oblačiš, ili kako se ponašaš, ili te jednostavno ne vole bez posebnog razloga.

TGG: Imaš li nešto u svojoj dnevnoj rutini što ti pomaže da ostaneš otporna? Možda osoba ili neko o kome misliš, nešto što radiš?

Tamara: Znam da zvuči malo kliše, ali to je moja porodica. Želim da se pobrinem da ono što radim jednog dana pomogne mojoj porodici, ali imam i veoma velike snove. Ciljam na velike stvari. Znaš da smo ti i ja želeli iste jahte (smeh), i radimo na tome, i želim da olakšam život svojoj porodici. Takođe, jedna stvar koja mi pomaže da nastavim je razmišljanje o tome odakle sam krenula. Sećam se jednog New York Fashion Weeka, skoro pre deset godina, na početku svega kada nisam mogla da priuštim taksi od tačke A do tačke B na Menhetnu, pa sam pakovala baletanke i hodala ceo dan i onda se presvlačila. Kada se setim toga, kažem sebi: „Znaš šta? Ako si mogla da izdržiš to, sada samo treba da nastaviš.” Ponekad je teško videti napredak jer je postepen i veoma spor, ali kada se setiš sebe od pre nekoliko godina, onda zaista shvataš da je bilo napretka i to mi pomaže da nastavim. Kako je kod tebe, šta te pokreće? Znam da ove godine nisi imao nikakve odmore i znam da radiš tokom cele letnje sezone, pa me baš zanima šta je tvoj pokretač?

TGG: Prvo, hvala ti što si podelila sve ovo. Mislim da je zaista važno videti sve što stoji iza. Mislim da sam uvek imao puno energije da sledim svoje snove, samo nisam znao gde da usmerim svu tu strast i onda je došla ova stvar, neka vrsta slučajnosti, gde sam pomislio: „Okej, mogu da nastavim sa ovim i znam da stvari mogu krenu naopako, ali mogu da idu odlično.” Ima puno faktora, ali ja samo želim da budem siguran da uvek idem na spavanje znajući da sam učinio sve što sam mogao da bih ovo radio na najbolji mogući način. Tako da zaista pokušavam da dam sve od sebe da bih mogao da uzmem sve. Pomažu mi i jednostavne stvari kao što je trezvenost. Pošto ne pijem, ne pušim, ne volim baš da izlazim, moj um je uvek fokusiran na to šta mogu da uradim da odem korak dalje. I to može biti da pravim najbolje video-klipove ili da pokrenem najbolji posao ili da unapredim odnos sa partnerom ili jednostavno da stalno napredujem. Mislim da me napredak usrećuje. Konstantno učim i osećam da me želja za napretkom pokreće i moj cheat code je iskreno to da ne pijem i ne izlazim. Odrastao sam u Londonu. Ljudi u Londonu, nakon posla, idu u pub. U međuvremenu, ja sam snimao video-klipove. Ne čini se da pravi veliku razliku, ali ta dva sata svaki dan tokom dve godine su mi omogućila da prestanem sa regularnim poslom. 

Tamara: Ovo me je zapravo inspirisalo da te pitam nešto o čemu često razmišljam. Mnogi ljudi misle da je vreme nakon radnog vremena, kada izlaziš sa kolegama i povezuješ se uz čašu vina ili flašu, trenutak kada se sve dešava. Postoji veoma poznata epizoda „Prijatelja” gde Rachel počinje da puši samo da bi na pauzama za pušenje mogla da čuje sve tračeve iz firme. Takođe retko pijem, ne pušim, pa ne idem na zabave posle posla, što me ponekad navede da pomislim da li zapravo propuštam prilike koje se dešavaju u tim satima? Da li se ikada osećaš kao da nešto propuštaš?

TGG: Mislim da ne propuštam ništa i ne mislim da ti propuštaš te druge aspekte socijalizacije jer mislim da te trenutke zamenjujemo samopouzdanjem, zar ne? Ako postoji nešto što želimo da kažemo, to će biti druga stvar koju ćemo reći. Ljudi koji nemaju to samopouzdanje u svoje reči će pokušavati da nađu pravi trenutak na kraju, što može da funkcioniše, alkohol kao lubrikant može da pomogne, čini ljude opuštenijim i druželjubivijim. Ali ja mislim da je raditi sve sa namerom odličan način da uštediš vreme. Odlazak na događaj samo zato što je cool nije dovoljno dobro. Moraš da razmisliš zašto ideš negde i šta želiš da postigneš. Postoji sjajna knjiga „Essentialism” i knjiga je u suštini art of saying no. Na nekim stranicama postoje dva kruga i oba kruga kažu „energija”. Jedan ima strelicu energije koja ide u jednom pravcu, a drugi ima strelice u deset pravaca i nikada ne pogađa cilj jer je energija raspršena. Moji prioritet su jasni. Raditi dobro i brzo i biti fokusiran na nagradu.

Tamara: Sviđa mi se to! Možda sada nije potpuno povezano, ali zanima me kakav je tvoj odnos prema luksuzu i luksuznom načinu života s obzirom na to da na svojim kanalima prikazuješ najpopularnije destinacije, cipele koje treba nositi, piće koje treba piti, kavijar koji treba jesti. Znaš šta je u trendu, znaš šta je sledeće. Odakle dolaze sve te informacijama, kako si uvek u toku? Kako znaš šta će biti sledeća velika stvar? Jer ti si doslovno trendsetter. Dakle, kako uvek znaš šta je sledeća velika stvar?

TGG: Hvala ti, Tam. Uvek si bila moj broj jedan podržavalac. Većina sjajnih stvari su već dugo sjajne jer je zaista teško biti izvanredan. Brendovi poput Loro Piana i Hermèsa su već sto godina majstori svog zanata, zar ne? Verovatnoća da nova osoba uđe i takmiči se sa njima je vrlo mala jer imaju sjajne lanca snabdevanja i izuzetnu zanatsku ekspertizu. I to se odnosi na sve moje kategorije, kao što su hoteli i restorani. Ima mnogo nasleđa i ljudi su veoma ponosni na to. Ljudi u The Gstaad Guy univerzumu su ponosni na ovo znanje, dele ga i ja onda idem to da isprobam. Ništa što The Gstaad Guy spominje nije neautentično u stvarnoj verziji The Gstaad Guya. The Gstaad Guy je ekspert. To je sve što on zaista jeste. On je poznavalac koji voli luksuzne stvari. I mislim da si i ti The Gstaad Guy jer si profesionalac. Voliš najbolje od najboljeg u svim kategorijama svog života. I to je ono čemu The Gstaad Guy teži, on ne prihvata ništa manje. I mislim da luksuz to sjajno promoviše. Luksuz stvara ovaj neverovatan ekosistem gde cena nije pitanje već napraviti najbolji mogući proizvod za pravi oblik luksuza. Prenosim ljudima ono za šta znam da je dobro, oni to probaju i vide da sam u pravu. Probaju drugi, pa treći put i onda ti veruju. Tako da mislim da je sve u doslednosti pričanja priče. I isto je i sa tobom. Kada nešto podržiš to ima pečat „Tamara voli ovo”, to je dokaz kvaliteta. Autentičnost je pouzdana.

Tamara: Slažem se. To me dovodi do konačnog zaključka da je autentičnost u svetu influencinga najvažnija stvar i razlog zašto neki ljudi možda ne smatraju ovo pravim poslom ili ga ne uzimaju ozbiljno jeste taj što svako ko ima telefon ili pristup internetu može sebe da nazove influenserom. U stvarnosti, jedan od hiljadu će preporučiti pravi proizvod, mesta, predmete, usluge, i to je ono što razlikuje sjajnog kreatora sadržaja i influensera. Autentičnost i integritet u predstavljanju proizvoda. To je takođe ono što će razlikovati nekoga ko ostaje u igri nekoliko godina od nekoga ko je u igri dugoročno, jer ako ne preporučuješ sa iskrenošću i integritetom, ne možeš biti u ovom poslu dugoročno. Nažalost, pre ili kasnije ljudi će shvatiti da ono što propagiraš zapravo nije autentično. I mislim da je to zapravo naša tajna. I srećom, naš talenat. Pametan izbor, doslednost i vernost onome za šta se zalažemo.

Photo: Nicolò Parsenzian
Moda: Giovanni Beda