S Takashi Murakamijem o povratku ikonične Louis Vuitton saradnje

Takashi Murakami ima onu vrstu dečije energije koja dolazi s godinama i mudrošću. S jedne strane otkačeni genije, s druge znatiželjno dete, ovaj uspešni umetnik jedan je od najvećih u svojoj oblasti. Sa svojom dugoiščekivanom saradnjom sa Louis Vuittonom, koja u januaru dolazi u prodavnice, jedno je od najvećih imena i u modi.

Posmatrano unazad, umetnikova prva saradnja s brendom kožnih dobrina za prolećnu kolekciju 2003 bila je ključni trenutak. Najavila je difuziju visoke mode u sve delove pop kulture i zamaglila linije između kreativnosti i komercijalnosti, koja industriju definiše i dan danas. Cvetovi koji se smeše i nacrtana bića koja su bila razbacana po Louis Vuitton torbama sa monogramom došle su u vreme kada su takve saradnje bile vrlo inovativne – i pre nego što je „kawaii“ ušla u maintream modni leksikon.

Courtesy of Louis Vuitton

„Tada zapravo nisam znao ništa o modi,“ rekao je za Vogue, govoreći preko video-poziva iz njegovog ogromnog studija u Saitami, severno od Tokya, koji podseća na fabriku, dok se njegovi radnici šeću u pozadini. „Prve četiri godine sam posećivao Louis Vuitton kancelarije tako često, da se tog perioda sećam kao lekcije o tome kako izgraditi brend,“ kaže dodirujući svoju srebrnu bradu. „Ovih dvadeset godina prošlo je dok sam trepnuo.“

Od tada je 62-godišnjak usvojio opušteni stav čoveka koji je ostavio svoj trag u svetu. „Starim, tako da me više ništa ne sramoti i nemam više ciljeva koje želim da dostignem u budućnosti,“ kaže. Kada ga je Marc Jacobs pozvao da prvi put sarađuje sa Louis Vuittonom, Murakami je već bio dobro poznat umetnik, ali ni blizu uspešnoj ikoni kakvu poznajemo danas. „Sećam se da me je bilo sramota kada bih se na Louis Vuitton reviji pojavio u svojoj iznošenoj odeći, ali ovih dana mi do toga uopšte nije stalo!“ nasmejao se.

Njegova nova saradnja je reizdanje prve – poznati cvetovi, Panda i njegova „Bića s Planete 66“ (slatki likovi s kosom od listova) raspršeni su po belim i crnim torbama s monogramima duginih boja, modnim dodacima, a čak i po skateboardu. The Pochette, Speedy, držači za kartice i drugi komadi ponovo se vraćaju, a neki dolaze s unapređenim materijalima i privescima u obliku mašnica. Sasvim prirodno, u kolekciji je i torbica za ljubimce – šta je više Y2K nego čivava pod rukom?

Uzbuđenje oko kolekcije bilo je u potpunosti ludo – ali Murakami kaže da kolekcija prvobitno nije zamišljena tako veliko kao što je na kraju ispala. Koji je tajni sastojak? Određena glumica, ambasadorka Louis Vuittona, koja će biti lice nadolazeće kolaboracije. „To je trebalo da bude capsule kolekcija, poprilično mala, ali onda se pojavila Zendaya i pomislio sam: wow!“ kaže Murakami. „Ona je tako moćna, a energija koju poseduje je na potpuno drugom nivou.“

Zajedno s ovom obnovom dolazi i remastered verzija Murakamijevog filma Superflat Monogram, u kojoj je protagonista devojčica koju proguta Panda, zbog čega ona kreće u avanturu kroz umetnikov šareni svet ludila koja podseća na Alice in Wonderland. „Hteo sam da kreiram priču o deci koja ulaze u svet Louisa Vuittona, a ovo je povratak na to,“ objasnio je.

Ipak, Murakamijev doživljaj kawaiija sadrži latentnu tamu koja se izražava kroz oštre zube, psihodelične boje i divlje oči bez tela koje se nalaze na njegovim radovima. Njegovi poznati dugini cvetovi predstavljaju nadu koja se probudila u Japanu nakon atomskog bombardovanja. Umetnik smatra da su upravo ovi čudni i otkačeni elementi ono što se posebno dopada deci jer nisu patronizirajući. „Ako bar na neki način ne uključim neke senke, deca će se osećati kao da im se podsmevam. Svet je haotičan, pun požude. Logično je. Deca to razumeju.“

Sam Murakami je, bar na neki način, neporecivo pozitivan, baš poput njegovih cvetova. U vreme kada se mnogi umetnici boje da bi ih AI mogla zameniti, Murakami ima optimističan stav. „Fotografi su mislili da će nestati s pojavom pametnih telefona, ali naravno da nisu,“ kaže. „Neizbežno je da će se stvari menjati. U početku mnogi dizajneri, kompozitori i drugi kreativci mogu nestati, ali vratiće se, jer će svima da postane dosadno.“ Murakami je na ovom tehnološkom talasu. „Ako stari ljudi poput mene ne koriste novu tehnologiju, sve ćemo da zaboravimo, tako da je sad pravo vreme da učimo o AI,“ rekao je i smejući se podelio da je u poslednje vreme koristi da kreira muziku. „Ura za AI!“

U tome leži ekscentrična znatiželja koja delo Takashija Murakamija danas čini jednako relevantnim kao što je bilo pre dve decenije. „U ranim 2000-im rekao sam Louisu Vuittonu da želim da njihov svet približim deci kako bi proširili tržište,“ rekao je sumirajući saradnju. „Sada su ta deca odrasla.“ A što se tiče Murakamija? Vragolast smašak krasi mu lice. „Ja nikad ni nisam odrastao!“

vogue.com