Dok odeća filmskih „dobrica“ najčešće igra na sigurno kako ne bi okaljala njihovu moralnu ispravnost, antijunake neretko krasi jedinstveni stil koji oduševljava publiku inspirišući trendove i van ekrana. Zašto su filmski zlikovci oni koji na velikim platnima imaju najviše stila?
I dan danas, kada prepričavam kako sam kao devojčica svakog jutra gledala Snežanu i sedam patuljaka, oči moje majke se smeju. Putujući kroz priče u dane mog detinjstva, glas joj nekako posebno zaleprša, a reči kao da poskakuju na trambolini radosti i ponosa, onako kako to majke čine kada pričaju o svojim devojčicama. Kaže da bih svakog jutra, kao da mi je prvi put, prekrštenih nogu sela na tepih tek metar udaljena od televizora i hipnotisano buljila u ekran. Oko mene bi se, govori, mogli rušiti svetovi. No, ono što ne zna, ili se možda samo pravi da ne zna, jeste da me plaha devojka s crvenom mašnom u kosi koja je pevala pticama, vevericama i rakunima zapravo nije preterano zanimala. Razlog mojih religioznih, jutarnjih povrataka ekranu bila je Zla kraljica, tašta gospođa u ljubičastoj haljini s dramatičnom kragnom i medaljonom na prsima koja u slobodno vreme razgovara s ogledalom i meša otrove, a sudeći po svemu, i redovno odlazi na održavanje obrva i manikir. Iako bi se njena glamurozna pojava retko prikazala u priči, oči su mi se zacaklile na svako njeno ukazanje. Dok se furiozno spuštala niz stepenište svog dvorca ostavljajući iza sebe plašt čija je crvena postava zlokobno plesala u tami, njena pojava me je ispunjavala jezom, ali i divljenjem. Bila je senzacionalna!
Besprekoran make-up, manikir u hit nijansi breskve, i teatralni outfit bili su manifestacija njene nepokolebljivosti, gracioznosti i hladnoće, a više od njenog osećaja za stil, pričali su priču o njenoj strogoći, autoritetu i statusu. Četverogodišnja ja intuitivno je osećala njenu važnost, ali o kostimografiji i snazi vizualnog pripovedanja na ekranu tada nisam znala baš ništa. Nisam znala da je kostim nadogradnja karaktera niti da je reč o jednom od ključnih delova filmskog narativa – alat koji nam pomaže da izgradimo dojam o likovima, vizualno nam predstavljajući njihove težnje i životne prevrate, crte ličnosti, ili poziciju u društvu. Do tih ću spoznaja ipak doći nešto kasnije – kao i do uvida da me imidž Zle kraljice nije slučajno fascinirao više od Snežaninog girly outfita. „Loše devojke“ su na filmu, pa makar to bio i crtani, jednostavno više stylish!
Za razliku od superheroja koji neretko spašavaju svet u preuskim kombinezonima diskutabilne estetike, ili pak biraju outfite koji nisu u sukobu s moralnom čistoćom njihovih namera, antiheroji i zlikovci vrlo često ponosno pokazuju sav sjaj i nadmoć svog stila. Cruella de Vil koju u ekranizaciji iz 2021. tumači Emma Stone, tipičan je primer modne dominacije filmskih zlikovki. Trostruka dobitnica Oscara za kostimografiju, Jenny Beavan, Estellinu preobraženje u Cruellu pretvorila je u pravi modni spektakl. Jednostavne kombinacije zamenila je krvavo crvenim toaletama, show-stopping mantilima, strukiranim sakoom bogato načičkanim epoletama i broševima, te zadivljujućim kreacijama poput suknje ukrašene hiljadama ručno našivenih latica ili couture haljine koja je nastala od ogromne hrpe tekstilnog otpada, transformisanog u dramatičan šlep. Radnja je smeštena u vreme londonske punk revolucije sedamdesetih, pa Cruella nosi outfite inspirisane dizajnom Vivienne Westwood, ekspresivnim stilom nemačke muzičarke Nine Hagen i Alexanderom McQueenom. No Cruellin anti-establišment stil nije samo odraz ere u kojoj živi – on je i manifest njenog karaktera. Ekscentričnost Cruelle de Vil ogledalo je njenog prkosa. Ta privilegija inatljivosti koji imaju antiheroine evidentan je i u rave-punk-DIY stilu Harley Quinn koju je u filmu Suicide Squad glumi Margot Robbie. Njeno modno ludilo manifest je njenog ličnog haosa i bilo bi posve neprihvatljivo da ona izgleda ikako drugačije.
Povezano: 5 fenomenalnih filmskih kostima Emme Stone koji žive u mojoj memoriji
Filmski zlikovci često su oličenje stila jer su napisani kao samouvereni, harizmatični i slojeviti likovi, a kostimografi njihove outfite koriste kako bi ih vizualno razlikovali od junaka. Njihova moda predstavlja odmak od svakodnevice, dopuštajući im da prikažu zabranjeno zbog čega njihovi jedinstveni stilovi neretko postaju ikonični. Za razliku od moralno ispravnih protagonista, čija odeća najčešće potvrđuje njihovu „ispravnost“, antijunaci imaju privilegiju da krše sve norme i pravila – i modna i moralna. Kao i njihovi karakteri, i njihovi kostimi odražavaju spremnost na odbacivanje svih mogućih konvencija. Njih nije briga hoće li pripadati ili ne, i hoće li ih publika voleti, a upravo je ta sloboda razlog zašto na kraju izgledaju tako prokleto dobro.
No, filmski antijunaci ne moraju uvek da izgledaju ekscentrično da bi njihov kostim sjajno odražavao njihov karakter. Njihova neumoljivost, perfekcionizam i stručnost ponekad se ogledaju u pedantnoj stilizovanosti kako bi vizualno komunicirali dominaciju, samopouzdanje i osećaj kontrole. Garderoba nepopustljive urednice Mirande Priestly u The Devil Wears Prada sinonim je za power dressing. Paleta luksuznih brendova i materijala koje bira, noseći samo odeću koja pristaje kao salivena, dodatno naglašava njen autoritativan nastup i potrebu da sve u njenom životu bude ispolirano do savršenstva. Njena hladnoća je deo uniforme. Proračunata narav i nepokolebljiva odlučnost krase i Agenta Smitha koji u The Matrixu izgleda fenomenalno stylish u crnom, precizno krojenom odelu i očiju prekrivenih sunčanim naočarima, a rafinirana spoljašnjost koju uspešni bankar Patrick Bateman u American Psycho opsesivno neguje, idealna je fasada njegovoj mračnoj, psihopatskoj ličnosti. Iako u svojim pedantno ispeglanim odelima izgleda poput modela iz kataloga za muške košulje, uloga njegove hiper-stilizovanosti je stvoriti prividni utisak kontrole koji jedan narcis nastoji da uspostavi usled sveopšte rastrojenosti. Kao i u stvarnom životu, savršeno krojeno odelo koje pristaje kao saliveno kreira utisak autoriteta, stručnosti, pa čak i pomalo preteće, neljudske nepogrešivosti. Zadivljujuća stilizovanost antijunaka zato služi kao maska koja prikriva unutrašnja previranja ili služi kao signal koji naglašava sumanuti perfekcionizam, bez trunke empatije fokusiran samo na misiju. Koliko nas god njihove persone plaše, neporecivo je da izgledaju sjajno!
No, kada već kopamo duboko, nemoguće je ne spomenuti još jedan razlog zašto su filmski zlikovci više stylish od dobrica. Dihotomija privlačnosti i opasnosti duboko je ukorenjena u ljudskoj psihologiji: ono što izaziva pretnju istovremeno može biti i zavodljivo, a potvrdu toga neretko ćemo pronaći kako u sopstvenim životima, pa tako i na filmu. Kostimografija dodatno produbljuje ovu večnu napetost, predstavljajući nam likove kojih bismo trebali da se klonimo, a koji nas u isto vreme privlače toliko da smo spremni „oprostiti“ im sve mane i opravdati njihove zle namere. Grace Jones koja igra May Day u A View to a Kill iz 1958. ili Catherine Tramell koju glumi Sharon Stone u filmu Basic Instinct, kao ultimativna femme fatale, samo su neki od primera antagonistkinja čija je privlačnost neporeciva, a čija besprekorna odeća (ili njen manjak), u stopu prate njihov imidž neodoljivih zavodnica.
Ono što je zabranjeno, neretko ima opojan šarm zavodljivosti. Kada je film Bonnie and Clyde izašao 1967., niz pokušaja pljački proširio se SAD-om poput tsunamija. No osim na porast kriminala, film je imao i veliki uticaj na modu i stil: frizerski saloni odjednom su bili zatrpani ženama koje su želele urednu bob frizuru kakvu je, s maramom oko vrata i beretkom, nosila Faye Dunaway kao Bonnie Parker. Film je kritikovan zbog glorifikovanja romanse Bonnie i Clydea, i umanjivanja njihovih zločina, no publika za to nije previše marila. Umesto da osudi njihovo ponašanje, toliko ih je obožavala da je nastojala da ih oponaša – pa makar i samo odećom i frizurama. Ozloglašeni odmetnici bili su toliko kul i toliko stylish da ih i dan danas, više od pola veka kasnije smatrmo stilskim ikonama.
Povezano: 7 filmova u kojima je Sharon Stone srušila tabue i redefinisala žensku seksualnost
Bonnie & Clyde 1967, Getty Images
Bilo da svojim stilom odražavaju privilegiju prkosa i nepoštovanja pravila, ocrtavaju nadmoć i autoritet, savršeno stilizovanom spoljašnjošću skrivaju rastrojena stanja svoje svesti ili pak izgledaju toliko dobro samo kako bi u nama probudili osećaj „zabranjene“ privlačnosti koja izrasta iz opasnosti, zlikovci su bez premca najviše stylish likovi na ekranu. Iako nisu naročito uzorni niti bi ih valjalo kopirati kod životnih odabira, od njih ipak možemo ponešto naučiti – što god da odlučimo da nosimo, najvažnije je da nosimo sa samopouzdanjem. To je ionako tajni sastojak zašto izgledaju toliko dobro.
Naslovna fotografija: Courtesy of Disney
VOGUE RECOMMENDS
