Bili smo na otvaranju Nedelje mode u Beogradu i podsetili se svih važnosti studentskih borbi

Jedna mladost, jedan svijet nade raste tiho u srcu tvom. Drugi za te ovaj svijet grade, s malo prave istine u tom. Pričaju ti priče i svaka ima svoj sretan kraj, al’ prešućuju da taj svijet krade baš tvog sunca sjaj. Sa preko 35 afirmisanih i mladih dizajnera, 80 manekena i studenata, uz stihove Josipe Lisac, započela je revija otvaranja 55. izdanja Belgrade Fashion Weeka, pod simboličnim nazivom Naše sutra. Bila je to oda mladosti, neposlušnoj, nepokolebljivoj i neustrašivoj, onoj koja kada se učauriš, izmesti te, kad poklekneš, uspravi te, ne traži sigurnost nego istinu, a kad misliš da je kraj, ona tek počinje. Beograd je na trenutak ponovo postao sve(t), a moda poligon hrabrim vrednostima i porukama, dok su se na pisti smenjivali heroji i heorine novog doba, donoseći nam retrospektivu najznačajnijih momenata u prethodnim mesecima.

Prvi look krasio je i samu kampanju prolećnog izdanja beogradske nedelje mode, a potpisuje ga dizajnerka koja se više od decenije bavi dekonstrukcijom tradicionalne percepcije ženstvenosti, Aleksandra Lalić. Kombinezon u bojama redarskog prsluka kao spoj Lalicine prepoznatljive siluete i simbola otpora, nosila je studentkinja Mila Martić, a čitavu zamisao naziva alegorijom hrabrosti. U skladu sa svim potrebama borbene opreme na ulici, aksesoari dolaze u vidu megafona, biciklističkih rukavica i kacige za američki fudbal. Nakon Milinog performansa sa balerinom Jovanom Mirosavljević, na pisti su se nizali lookovi naših poznatih dizajnera kao što su Ana Ljubinković, Ana Trošić Trajković, Budislava Keković, Dejana Momčilović, Vesna Kracanović, Danijela Biškup, Tijana Milutinović, Sestre Proković, te Lily Tailor, čiju je kreaciju ponela Minja Đelkapić, studentkinja iz Čačka čije su reči postale nova definicija istrajnosti. Nema umora i bola koji bi nas zaustavili na putu ka svetlijoj budućnosti.

Poput Lalice, dizajnerka Sonja Jocić bila je inspirisana redarima koji su uvek u prvim redovima borbe. Slojevi i slojevi materijala oličavaju neizbrisiv trag koji ostavljaju za sobom, kao i svi oni koji nas navode da se pokrenemo i probudimo iz magle. Bedževi nalik na ogledala pozivaju da dobro pogledamo svoj odraz u ogledalu, zapitamo se da li trgujemo sopstvenim načelima, i smišljamo izgovore za izbore koje nismo želeli da napravimo. Kacige nas simbilično čuvaju od mentalnog pritiska i represije u društvu, ali poruka je i ekološka: dizajnerka koristi održive tkanine Lyocell-Tencell kako bi podigla svest o tome da je odeća jedan od najvećih zagađivača životne sredine. Boja kože evocira ideju ogoljavanja do kože, nakon koga sledi novi početak.

Oni koji su pomerali granice (sve)mogućeg, a utopijske ideje pretvarali u postojeću stvarnost na koju smo ponosni, takođe su se našli na pisti: studenti koji su vozili bicikl do Strazbura prošetali su u brendu Plima Olje Marković. Aleksandar Jovanov, koji je na put dug oko 100 kilometara do Vršca krenuo na štakama, nosio je dizajn mladog dizajnera Milutina Lađevića, a Andrej Tanko iz dobro poznate epizode Licem u lice: student i provokator, kostim dizajnera Borisa Čakširana. Ili imaš ili nemaš srce, krilatica koja je sažela svu suštinu trenutnih podela u društvu, neodvojiva je od lika i dela Mileta Sarića, koji je reviji prisustvovao iz prvog reda. A ako ste i pomislili da je nešto ostalo nedorečeno, pisalo je na visoko podignutim transparentima.

Photo: Iva Nikolić

Pred stilistima Adelom Damjanović i Ashokom Murtyjem bio je zahtevan zadatak: u modne kombinacije trebalo je inkorporirati sve pojmove koje su nam studenti zadali. Važno mi je bilo da se tu nađu i ljubav, i hrabrost, i sloboda, i autentičnost, i obrazovanje, ističe Adela za Vogue Adria, osvrćući se na detalje prilikom stilizacije studenata iz Novog Pazara. Inspiracija mi je bio barokni rodeo, glam western, s puno detalja. Rekla bih da je kod devojaka dominirala plava boja, motivi pauna brenda Lavirint, kombinacije sa nijansama žute i ciklame koji su čak dali jedan psihodeličan kontrast tradiciji, a kod momaka su me u stilizaciji vodile kape – šajkača i fes. Kasnije je, u skladu s njima, nastao ceo stajling. Bio je to najverodostojniji način za demonstraciju savremenog poimanja mode koja odbija da ostane nema, već oblikuje narative i izaziva norme. Ona ne održava vrednosti samo onih koji je stvaraju, već i onih koji je nose.

Specijalan segment pod nazivom Obučeni za Nobela realizovali su Ashok Murty i Dragana Ognjenović, s osvrtom na dress code koji bi bio dostojan uručenja čuvene Nagrade za mir. Iznova i iznova smo na malim ekranim slušali govore Davuda, Ene, Vukašina i Andrijane, i iz njihovog primera učili kako da budemo još bolji, mudriji, borbeniji, a baš oni su prošetali pistom u stajlinzima koje potpisuje Ashok. S druge strane, Dragana Ognjenović dizajnirala je custom kreaciju za Sonju, hrabru studentkinju iz Kraljeva koja je surovo napadnuta tokom studentskih protesta. Kada su u pitanju prestižne manifestacije poput Dodele Nobelovih nagrada, uvek se poštuju white tie principi, a najvažnije mi je bilo da ceo izgled bude u skladu sa Sonjinim godinama i prirodnom lepotom, ističe Dragana i dodaje da je ovo veče za nju značilo čistu ljubav.

Pored istaknutih dizajnera, svoju viziju budućnosti izrazili su i mladi, neafirmisani dizajneri: Aleksandra Perović, AKICAS, Emilija Zdravković, Luna Bognar, Marija Olimp, Divna Lazić, Milutin Lađević, MOKUNA, Sanja Perić, te Studenti mode ATTUSS. Njihov inovativan, a održiv i vrlo promišljen pristup modi dolazi kao podstrek mladima da pronalaze nove puteve i stvaraju iskreno, iz suštine svog bića. Za sam kraj, epske slike dočeka studenata u različitim srpskim selima oživele su kada je na na pistu izašla Olivera Mijatović, diplomac tri fakulteta i baka koja je simboličnim gestom poklanjanja jabuke mladoj studentkinji poslala poruku o prenošenju vrednog nasleđa s generacije na generaciju. A šta je vrednije od hrabrosti, zajedništva i ljubavi, poniklim na krilima slobode.

Za taj ideal, uvek se vredi glasno boriti.