Struk je zvanično izašao iz mode, nosićemo siluete poput "oklopa"

Da li se sećate kontroverznog pojavljivanja Kim Kardashian na Met Gali 2019. godine u Mugler haljini ekstremnih proporcija? Ja nažalost da. Struk sužen do nadrealnosti izazivao je efekat bola čak i putem ekrana, simbolišući nerealne standarde lepote. Podsetilo me to na onaj narativ kojem nas uče od detinjstva: “žensko si, navikni da se za lepotu trpi“, a zbog kojeg sam jedva dočekala da odrastem da dokažem suprotno. Nije to imalo nikakve veze sa strukom, koji sam na sebi obožavala, već isključivo sa izokrenutim vrednostima i poništavanjem realnosti u kojoj se žensko biće svodi na fetišizirano telo. Ne moram vam naglašavati koliko mi je laknulo što se u današnjem trenutku era peščanog sata čini dalekom istorijom, a naročito nakon revija za jesen-zimu 2025. koje su otišle u sasvim drugu krajnost: osnovni komadi garderobe kao što su majice, haljine, pa čak i kaiševi dosegli su vrhunac predimenzioniranosti. Sakoi su se pretvorili u gigantske oblike s prenaglašenim ramenima i još većim reverima, a torbe su toliko velike da nam u njih može stati ceo život. Preteranost je ovde u službi moći i samopouzdanja, slaveći žensku slobodu.

Počnimo od Saint Laurenta koji nam je priredio veličanstvenu završnicu Nedelje mode u Parizu. I ove sezone, nastavlja se trend osamdesetih, ovog puta ne samo kroz moćno poslovno odelo, već kroz boje – koje je Yves obožavao. Anthony Vaccarello manipulisao je ženskom siluetom, kreirajući oblike koji su u torzu bili predimenzionirani, sužavajući se postepeno ka bokovima. Svaka prilika da se struk nazre bila je strateški nemoguća zbog postavljenih džepova. Jasno je da je Vaccarello skrivao srednji deo tela, promovišući drugačiju ideju lepote. Umesto idealizovanja uskog struka od 23 inča, šta ako pronađemo snagu u širokim ramenima?

Marie Adam-Leenaerdt očarala je kolekcijom koja je podsećala na estetiku video-igre Minecraft. U stvarnosti, belgijska dizajnerka, poznata po utilitarnim krojevima, pronašla je inspiraciju u krutoj strukturi filca. „Igra ulogu odevnog komada i oslonca istovremeno“, napisala je u svojim beleškama. Manekenke su hodale u dizajnu koji je asocirao na brutalističku arhitekturu, dok je mekani materijal stvarao kontrast tvrdom oklopu. Suknje u električno plavoj boji i s leopard printom protezale su se izvan granica ljudskog tela—dopirući tik ispod grudi i šireći se ka bokovima, stvarajući bukvalni štit nad strukom, s porukom, same biramo kada ćemo ga skinuti.

Sličan efekat postignut je i kod Hodakove, gde je dizajnerka jednu manekenku obukla u violončelo, dok je istovremeno demonstrirala svoj nekonvencionalni krojački stil, pretvarajući pantalone u haljine, topove i jakne. Ali te pantalone nisu bile ni visoko ni nisko sečene—one uopšte nisu imale struk.

U Pradi, Raf Simons i Miuccia Prada postavili su pitanje: „Šta danas znači ženstvenost? Kako je definišemo?“ Njihov odgovor ležao je u predimenzioniranosti. Nekada su žene tražile haljine koje savršeno prijanjaju uz telo, ali danas tražimo udobniju alternativu—odela i haljine izgledale su kao da su pet brojeva veće, do mere da se čini da dizajneri ovim trendom reaguju na fenomen ekstremnog mršavljenja podstaknutog lekovima poput Ozempica. Takođe, odabir haljina inspirisanih pedesetim godinama, ali uvećanih do te mere da gube svaki prizvuk senzualnosti, delovao je kao komentar na prošlogodišnju opsesiju „trad wife“ estetikom. Simons i Prada odlučili su da nas vrate na pravi put.

Stella McCartney, koja je svoju reviju održala u improvizovanoj poslovnoj kancelariji, predstavila je kolekciju dostojnu Gordona Gekka, s ogromnim vunenim kaputima i sakoima. Ipak, nisu svi dizajneri odbacili definiciju struka ove sezone. Na reviji Tom Ford, Haider Ackermann je pri svom debiju doneo prepoznatljivu dozu seksepila, ističući struk kroz uske krojeve, uprkos dominaciji predimenzioniranog. Čak su i u kolekcijama Balmaina i McCartney postojali modeli koji su naglašavali srednji deo tela, stvarajući dodatni kontrast u odnosu na krojeve koji su ga sakrivali.

Naravoučenije? Da bismo uspostavili ravnotežu, moramo iz jedne krajnosti otići u drugu, sve dok ne vratimo ženama autonomiju nad sopstvenim telima – i to nije samo trend, već nužnost.