U Kopenhagenu se ponovo pomeraju granice razmišljanja o dizajnu
Tina Kovačiček
Jun 15, 2024
Tina Kovačiček
Jun 15, 2024
Autoritet na području tekstila, danska kompanija Kvadrat je ovih dana na festivalu dizajna u Kopenhagenu predstavila svoj novi zanimljiv projekat kojim su još jednom pomerili granice razmišljanja o gorućoj temi održivosti.
Svoje šesto izdanje iz serije projekata Kvadrat Design nazvali su ReThink, a u sklopu njega uposlili su 12 dizajnera, umetnika i arhitekata od Islanda i Venecuele pa sve do Pekinga i Brooklyna, da razmisle šta za njih znači odgovoran dizajn, i to kroz rad sa recikliranim, regenerativnim i cirkularnim materijalima iz Kvadratove arhive. Odabrani su imali odrešene ruke da naprave šta god žele. Među uključenim dizajnerima su Patricia Urquiola, Fernando Laposse, Buro Belén, Christophe Guberan iz ECAL-a, Camille Blin i mnogi drugi. Rezultat projekta su različiti pristupi dizajnu koji su nas podsetili koliko smo možda još daleko od primene pametnih rešenja. Ili nismo?
Recimo, dizajneri Christophe Guberan i Camille Blin iz Lausannea osmisli su rad Augmented Curtain (Proširena zavesa) kojim istražuju potencijal zavese kao izolacijskog materijala u životnim prostorima korišćenjem tehnologije 3D tkanja. Može se koristiti za stvaranje zavese koja smanjuje gubitak toplote zimi i utiče na porast temperature tokom leta. To su napravili uz pomoć Kvadratove tkanine Reflect izrađene od recikliranog PET materijala koji stvara izolacijsku barijeru između prozora i sobe.
Platforma Fragmentario koju je osnovala Venecuelanka sa njujorškom adresom, María-Elena Pombo, poigrala se sa predmetom koji je važan deo ulične kulture gotovo svugde . Njen rad Asignatura: Patineta by Fragmentario ponovno zamišlja Kvadratov Really’s Textile Bord, odnosno tvrdi karton izrađen od tekstila na kraju životnog veka koji postaje skateboard. María-Elena Pombo je u svom projektu sarađivala sa Autóctono, venecuelanskom platformom za skateboarding, i mladima iz Ciudad de los Muchachos, dečjeg doma u venecuelanskom gradu Barquisimetu. Deca iz doma pomogla su joj da osmisli i izgradi novi skateboard koji će kasnije koristiti za rekreaciju, ali i kao prevozno sredstvo jer Barquisimeto, grad u kojem deca žive, poslednjih godina je iskusio nestašicu goriva, što je navelo stanovnike da razmotre alternativne oblike prevoza.
Odlučno drugačiji smer odabrala je Patricia Urquiola, koja je upotrebila sportski tekstil koji je sama dizajnirala za Kvadrat (ujedno je prvi u svetu reciklirani poliesterski tekstil za presvlake satkan od odbačene plastike prikupljene iz okeana) kako bi stvorila ogromnu skulpturu hobotnice. Razigrani objekat namerava da prenese ozbiljnu poruku o prenameni otpada, u ovom slučaju odbačene plastike u tekstil i da podstakne održiviji odnos sa okolinom.
U radu Tracing Water, različite nijanse plave tkanine, izrađene od reciklirane plastike, koriste se za izradu nabranih prostornih pregrada koje spajanjem čine skulpturu. Radeći na ovom arhitektonskom nivou, studio Folkform sa sedištem u Stockholmu ima za cilj da podstakne razmišljanje o različitim aspektima održivosti – ponovna upotreba, recikliranje i njihova povezanost sa vodom. U proizvodnji tekstila godišnje se potroši oko 93 milijarde kubnih metara vode: velike količine troše se u procesu proizvodnje, kao i u proizvodnji sirovina. Međutim, ovo pitanje se često zanemaruje pri odabiru tekstila za projekat, pa Kvadrat razvija različite inicijative za smanjenje uticaja na vodne resurse tokom proizvodnje.
U radu Tag, Maxwell Ashford se bavi pitanjem transparentnosti u ekološkim praksama odnosno pojavom ‘greenwashinga’ koji dovodi potrošače u zabludu o ekološkim odlukama odgovornih. U tom kontekstu, Tag promatra etikete niza materijala i način na koji su prezentovani. Projekat koristi 10 Kvadratovih tkanina, svaka sa različitim karakteristikama u smislu uticaja na okolinu: neke se bave smanjenjem količine vode i koriste suvu obradu; neki koriste sirovine nakon upotrebe za stvaranje istinski recikliranih materijala; drugi su izdržljiviji za spoljašnju upotrebu i ispunjavaju strože zahteve. Ovih 10 tkanina izrađeno je u cegere, svaki sa oznakom koja detaljno opisuje njihovu ekološku vrednost putem LCA (Life Cycle Assessment) podataka.
Rad Kīpuka dizajnerske braće Leong Leong iz New Yorka, inspirisan je domorodačkim havajskim konceptom oaze ili čistine. Uzimajući znakove iz ovih prirodnih oblika, projekat Kīpuka je prilagodljiv sistem objekata koji pretvara domaće prostore u utočišta za odmor, igru i razmišljanje.
Još jedna zabavna instalacija je Dobri pastir meksičkog dizajnera Fernanda Lapossea koja je zapravo klupa za ljuljanje inspirisana praksom teranja ovaca na konju u Meksiku. Korišćenjem Kvadratovog tekstila na bazi vune (simboličan izbor, dizajner objašnjava, budući da proizvodnja vune u kompaniji zavisi od održavanju travnjaka za ispašu), Laposseov komad nalik na konja prikazuje sedlo napravljeno u dva Kvadratova materijala, dok je za telo odabrao materijal Sisal koji se stalno pojavljuje u dizajnerovom opusu, budući da se dobija iz agave koju uzgaja kao deo svog trenutnog projekta regeneracije zemlje i zajednice u Meksiku.
Ova zanimljiva izložba je spojila različite pristupe održivosti kroz umetnost, eksperimentalno obrazovanje, transparentnost, 3D tehnologiju, sklapanje i strukturu koje uključuje ruke, srce i um.