Šta je hate watching i zašto uživamo u gledanju sadržaja koji mrzimo?

Nikada neću zaboraviti kada sam se prvi put posle mog srednjoškolskog prvog gledanja serije Sex and the City posle više od deset godina vratila da je rewatchujem. Sela sam sa drugaricom, naručile smo McDonalds i pritisle play sa uzbuđenjem zbog ponovnog gledanja nečega što nam je godinama izgledalo kao ideal za ženska prijateljstva, pristupanje romantičnim vezama kao i humor. Prošlo je već par epizoda, a ja sam počela oprezno da bacam pogled na prijateljicu pored mene koja je imala zakovan pogled za ekran u nadi da ću na njenom licu videti barem naznake izuzetnog prezira koji sam počela da osećam prema skoro pa svim likovima (imajte na umu da tada još uvek nismo stigle do epizoda u kojima se pojavljuje Steve, inače bi gađenje na našim licima bilo veoma očigledno).

Povezano: Sve u čemu se ne slažem sa Carrie Bradshaw (i momenti koje razumem)

Sve mane koje sam primetila u razvoju likova, u obradi tema, u samom pogledu na svet i načinu na koji se pristupa seksu i u ovom slučaju predominantno muško-ženskim odnosima nisu bile tu kada je moj tinejdžerski mozak prvi put došao u kontakt sa ovom serijom. Možda biste nakon svega ovoga pomislili da je to bio poslednji put da sam pogledala SATC pa i da sam već nakon tih nekoliko epizoda dramatično zatvorila laptop i prihvatila da su se moji kriterijumi za dobru seriju promenili. Međutim, bili biste jako daleko od istine. SATC je pored Gossip Girl, koja se takođe može tumačiti u okviru ove teme hate watchinga, jedna od serija kojoj se najčešće vraćam, a sigurno je pogledam barem jednom godišnje  u celosti. Ovo vam je verovatno najklasičniji primer hate watching prakse ikada, ali hajde da vidimo zašto sam ja jedna od onih koja u njoj uživa.

Povezano: Problematične stvari u seriji Sex and The City i zašto ih tek sad vidimo i pričamo o njima?

Povezano: 10 neobjašnjivih zapleta u seriji Gossip Girl o kojima i dalje razmišljam

HBO

Šta je hate watching?

Hate watching je gledanje serije ili filma isključivo da bi se do kraja doživelo koliko je loš. Ne gleda se zbog priče, likova ili napetosti, već zbog komentara u realnom vremenu, zajedničkog zgražavanja i nemilosrdnog seciranja kada krenu odjavne špice. Pravi hate watch nema nijednu osobinu kojom bi se mogao iskupiti. Takva dela vređaju sva čula. Kvare apetit. Čine da kafa ima gori ukus. Samim svojim postojanjem čine svet mrvicu tamnijim mestom. Gledaoci pokušavaju da shvate ne samo kako je nešto ovakvo uopšte snimljeno, već i kako je moguće da je čitava grupa producenata, urednika i direktora klimala glavom i rekla: da, ovo je to. Odlično je. Pokušavaju da razumeju kako su ljudi za ovo plaćeni, kako je projekat prošao sve filtere i kako se nikome, ali ama baš nikome nije ni kroz zube omakao komentar da prisustvuju stvaranju nečeg što je vredno deponije.

Povezano: Likovi iz TV serija kojih se plašim više nego onih iz horora

Poslednjih nekoliko godina postalo je sasvim jasno da su, uprkos naporima dobronamernih fanova da izvuku bar trunku smisla iz rebootovanih franšiza svog detinjstva, loše serije i filmovi tu da ostanu. Projekti koji žrtvuju priču, strukturu i osnovnu dramaturgiju zarad savremenih poruka. Nastavci koji ignorišu ono zbog čega je original uopšte bio toliko voljen. Franšize i autori koji kao da su svesno krenuli da ponište sve što je došlo pre njih. Ne samo da se ovaj trend ne usporava, već deluje kao da se zahuktava.

Povezano: Svi A24 filmovi koji izlaze u 2026. godini

Povezano: 13 filmova koji će u 2026. puniti bioskope i privući najveći hype

U tom smislu, a i kao odličan nastavak na moje stavove prema originalu koji je za And Just Like That apsolutno remek delo, nastavak čuvene serije Sex and the City je savršen primer. Serija koja je uspela da otuđi i stare fanove i potencijalno novu publiku, dok se pritom ponaša kao da su emotivna konfuzija i loše napisani dijalozi isto što i hrabrost. Tu je i The Rings of Power, Amazonov milijarderski eksperiment koji izgleda skupo, ali zvuči prazno. Halo je trošio oko deset miliona dolara po epizodi kako bi likovi beskrajno razgovarali o stvarima do kojih nikome zapravo nije stalo. She-Hulk je, prema dostupnim podacima, koštala i do 25 miliona po epizodi, i dalje ostaje misterija gde je sav taj novac nestao, osim ako neko zaista nije spakovao kofere i pobegao u Panamu da sebi obezbedi novi početak. Da sam na njihovom mestu posle ovakvog projekta možda bi mi promena identiteta i život u senci bili jedina preostala opcija.

Povezano: Koje knjige čita Carrie Bradshaw u And Just Like That…?

She-Hulk, imdb

Ni bioskop nije ostao pošteđen. The Matrix Resurrections deluje kao film koji se istovremeno samosažaljeva i izvinjava zbog sopstvenog postojanja. Jurassic World Dominion je dokaz da dinosaurusi nisu problem, već loši scenariji. Indiana Jones and the Dial of Destiny izgleda kao da je snimljen iz obaveze, ne iz potrebe. Fantastic Beasts: The Secrets of Dumbledore deluje kao treći čin priče koja nikada nije imala pravi početak. Spisak je dug i iz godine u godinu samo raste.

Povezano: Najbolji regionalni filmovi 2025. prema izboru Katarine Bogdanović Kukle

Indiana Jones and the Dial of Destiny, Imdb

Da li je hate watching zdrav?

Mnogi mrze hate watching gotovo isto koliko i same loše serije i filmove. Još više ih nerviraju ljudi koji u tome nalaze zadovoljstvo. Po toj logici, dovoljno je da prestanemo da gledamo, da uskratimo klikove i minute gledanja, pa će loš sadržaj sam od sebe nestati i završiti tamo gde mu je oduvek pripadao, u istorijskoj kanti za otpatke. Lepo zvuči, ali se baš i ne poklapa sa načinom na koji savremeni studiji funkcionišu.

Jer ne nastaju svi hate watch fenomeni iz nečega što je nekada bilo dobro pa je kasnije pošlo nizbrdo. Postoje i oni projekti koji su od prvog kadra bili loši, ali su uprkos tome postali kultni. Riverdale je od starta bio logički haos upakovan u sjajnu ambalažu. Twilight je postao globalni fenomen iako su dijalozi zvučali kao da su pisani u pauzi između dva časa kreativnog pisanja. The Kissing Booth je od samog početka bio epitom cringea, ali kao što znamo ništa od toga ih nije sprečilo da dobiju nastavke, fandom, memeove i ozbiljan medijski prostor.

Povezano: Šta je to što nas opet vraća u svet Twilighta čak posle 17 godina?

Prime Video

Uzmimo opet And Just Like That…. Još pre emitovanja prve epizode, bilo je jasno da se ne radi o kratkom eksperimentu, već o projektu koji je zamišljen da traje. Pričalo se o više sezona unapred, a obnavljanje serije je došlo uprkos negativnim reakcijama i podeljenoj publici. Gledanost je ostala maglovita kategorija, ali sama buka oko serije očigledno je bila vrednija od preciznih brojki. To i jeste suština problema. Stvarni podaci o gledanosti danas imaju manju težinu nego što publika pretpostavlja. Serije se produžavaju i pre nego što iko zna koliko su zaista gledane. Studiji igraju na dug rok, na vidljivost, na mogućnost da nešto „eksplodira“ u sledećem krugu. A kada se ispostavi da ljudima ne prija ono što gledaju, reakcija retko kad bude povlačenje. Češće je tvrdoglavo udvostručavanje.

HBO

Od svih naslova koje sam ovde pomenula, samo je jedan stvarno i povučen. The Idol, projekat kreatora Euphorie Sama Levinsona i The Weeknda, nestao je brzo i tiho (hvala univerzumu što nas je poštedeo tog užasa, ali opet ne mogu da kažem da se tako potrešena svim lošim elementima nisam ponadala da ću dobiti materijala za još hejtovanja), kao priznanje da ni skandal ni ironija nisu dovoljni da se opravda potpuni nedostatak kreativnosti. Ali upravo zato što je izuzetak, samo dodatno potvrđuje pravilo.

Povezano: Šta će se dešavati u 3. sezoni Euphorie? Imamo 10 predviđanja

HBO

Ako neko i dalje čeka da se pojavi razuman glas sa vrha industrije koji će reći da je dosta, da je vreme za bolje priče i smislenije likove, taj neko očigledno nije pratio dešavanja poslednjih godina. Isti ljudi koji su danas razočarani su oni koji su ove projekte odobrili i gurali ih do kraja, uz ogromne marketinške budžete. Zato kritika hate watchinga kao navodnog sabotažnog čina protiv „dobrog sadržaja“ ostaje bez pravog uporišta. Još uvek čekamo dokaz da ignorisanje loših serija magično proizvodi bolje.

Povezano: Filmske zvezde postaju besmrtne. Revolucionarna filmska tehnologija je tu

Zašto ih onda gledamo?

Iz istog razloga iz kog gledamo i dobre stvari. Zato što je zabavno. Zabavno je secirati loš scenario, loš dijalog i loše odluke. Zabavno je gledati Riverdale kako bez treptaja prelazi iz tinejdžerske drame u krimi mjuzikl. Zabavno je prisećati se Twilighta i pitati se kako je jedna generacija ozbiljno shvatila tu ljubavnu priču. Hate watching nije plemenita disciplina, ali je efikasna. Posebno u vremenu kada se industrija uporno vraća prošlosti. Rebootovi, rimejkovi, nastavci. Fanovi ne traže mnogo, samo nove priče koje imaju bar minimalno poštovanje prema onome što je već postojalo. Kada to izostane, hate watching ostaje kao način da se izvuče makar neka vrsta zadovoljstva iz lošeg proizvoda.

Na kraju krajeva, hate watching je alat. Način da se loše pretvori u nešto podnošljivo ili barem zabavno (znamo da ta dva nisu uzročno posledična). I dok po drugi put u 6 meseci puštam SATC i duboko u sebi znam da ću nakon što se špica poslednje epizode polako privodi kraju vrlo svesno pustiti And Just Like That. Pored toga postajem svesna da od gomile limuna koju mi je život dao moram da napravim limunadu kako znam i umem, a u ovom slučaju ću ipak dodati i par kapi džina kako bih proces učinila lakšim.

14 Omiljenih hate watch filmova i serija

• Sex and the City i And Just Like That….
• Gossip Girl
• To All The Boys I Loved Before
• The Twilight Saga (svi delovi)
• The Kissing Booth (svi delovi)
• Champagne Problems
• Riverdale
• Pretty Little Liars
• Jurassic World Dominion
• Emily in Paris
• My Secret Santa
• My Oxford Year
• The Life List
• Our Little Secret