“Kratka” istorija kratkih pantalona za trčanje i zašto izazivaju toliko polemika

Na Nike Air Innovation Summitu u Parizu ovaj div sportske opreme predstavio je olimpijske uniforme za američki tim. Svoju najnoviju kolekciju prikazao je uz pomoć sportskih zvezda poput Serene Williams i Sha’Carri Richardson, ali umesto oduševljenja, ženska oprema za trčanje izazvala je lavinu komentara na društvenim mrežama, uključujući i reakcije nekih od najpoznatijih imena u svetu atletike.

Iako je Nike ponudio više opcija (među kojima je i par kratkih pantalona koje je Richardson ponosno nosila na eventu u Palais Brogniartu), jedna uniforma je izazvala posebnu pažnju javnosti: šortsevi su bili toliko visoko izrezani da su i trkačice i njihovi obožavatelji počeli da nagađaju da li će sportistkinje uspeti da dostojanstveno završe trku. Neki su se našalili na račun situacije – olimpijska atletičarka Queen Harrison Claye duhovito je predložila da bi European Wax Center trebao da sponzoriše američke olimpijske kvalifikacije. A ni NCAA atletičarka Katelyn Hutchison nije ostala dužna, odgovorivši: „Prvi april je bio pre 10 dana“. Sa druge strane, neki su ozbiljno postavili pitanje da li su žene uopšte bile uključene u proces dizajna.

Sha’Carri Richardson na Nike Air Innovation Summitu u Parizu, 2024 WWD/Getty Images

Nike tvrdi da su ove uniforme njihov tehnološki najnapredniji proizvod do sada i da su prikupili mišljenja raznih sportista kako bi osigurali da uniforme budu vrhunskog kvaliteta. John Hoke, Nikeov glavni direktor za inovacije, izjavio je za Vogue: „Povratne informacije atletičara i dalje su ključni element koji oblikuje naš dizajn. Radili smo direknto sa atletičarima tokom celog procesa, kreirajući odeću na njihovim telima kako bismo osigurali savršeno pristajanje za različite tipove građe. Njihove komentare smo uključivali u stvarnom vremenu tokom celog razvojnog procesa.“

Matthew Nurse, potpredsednik Nike Sport Research Laba, otkrio je za WWD da se kompanija konsultovala sa čak 5000 sportisa u svom sedištu u Beavertonu, Oregon. Od tog broja, čak 70% bile su žene. Cilj je bio „adresirati specifične potrebe različitih tipova tela, uključujući varijacije u riziku od povreda, izvedbi, izazovima oporavka i hormonskim promenama“.

Florence Griffith-Joyner osvaja zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. Heinz Kluetmeier/Getty Images

Ali pitanje i dalje ostaje – zašto trkačice, skakačice sa motkom i preponašice nose tako oskudne šortseve? Pogled u prošlost otkriva zanimljivu evoluciju. Žene su prvi put zakoračile na olimpijsku atletsku stazu 1928. godine i to noseći uniforme slične onima muških kolega. Iako su kratke pantalone oduvek bile deo opreme, s vremenom su postajale sve uže i pripije­nije. Posebno je primetna razlika između Igara u Los Angelesu 1984. i onih u Seulu 1988. Ikone poput Florence Griffith Joyner popularizovale su spandex look koji i danas dominira sportskim pistama.

Međutim, neki eksperti, poput dr. Susan K. Cahn, stručnjakinje za žene u sportu i profesorke na Univerzitetu u Buffalu, smatraju da je seksizam duboko ukorenjen u sportsku odeću. Prošle godine je Cahn za The New York Times izjavila da se sportistkinjama nameću oskudnije uniforme iz straha od „maskulinizacije žena“. Ova izjava posebno dobija na težini kada se uzme u obzir da tela poput Međunarodnog udruženja atletskih saveza postavljaju ograničenja na nivou testosterona kod sportistkinja, što je bilo posebno vidljivo u slučaju južnoafričke trkačice Caster Semenya.

Wilma Rudolph (desno) na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. John G. Zimmerman/Getty Images

Nike naglašava da će sportistkinjama ponuditi mogućnost izbora. Današnje atletičarke traže ravnotežu između udobnosti i maksimalne efikasnosti. U svetu gde svaka milisekunda može da znači razliku između zlata i srebra, višak tkanine može biti nepotreban teret. Olimpijska skakačica sa motkom i Nikeova ambasadorka Katie Moon stala je u obranu kontroverznih gaćica na društvenoj mreži X: „Ako ovo može da umiri žene… Isprobala sam isti model danas i nisam se brinula da će nešto… jel’… ispasti,“ napisala je. „Mislim da nezgodnije izgleda na lutki.“

vogue.com