Sombr je okupirao moje feedove i playliste, a upravo je izbacio i novi album

Često zaboravim da kada nešto konstantno viđam na društvenim mrežama, ponekad je reč samo o mom algoritmu i moja okupacija ne „iskače“ drugim ljudima. U realnost me neretko vrate prijatelji, kada s njima entuzijastično podelim neki komadić brainrota misleći da moraju da znaju o čemu pričam, a oni mi zapravo samo uzvrate nesigurnim pogledom koji mi nagoveštava da nemaju pojma o čemu pričam. Humbling. Ali na neki čudan, distopijski način je zaista lepo znati da gradim neki svoj savršeno kurirani kutak u internet prostranstvu – i pravi mamac za reklame, ali to je tema za neki drugi put. Pa ipak, kada sam pre nekoliko dana jednoj prijateljici napisala da u poslednje vreme ne mogu da uključim nijednu playlistu, a da ne zasvira Sombr, bila sam apsolutno sigurna da će tačno znati o čemu pričam. I bila sam u pravu – većina ljubitelja indie muzike u poslednje vreme sigurno je barem negde čula neki od njegovih hitova.

Za mene je sve počelo kada je moja Discover Weekly playlista na Spotify odlučila da mi predloži Sombrov hit back to friends. Nekoliko puta. Nijednom je nisam preskočila, a pre nego što sam postala svesna, konstantno sam pevušila how can we go back to being friends, kao da mi je srce upravo slomila osoba koja se odlučila da mi je mesto u friendzoni. Ali emotivna povezanost s tekstom mi nije bila potrebna da uživam u ovoj pesmi, jer je zvuk bio toliko umilan, istovremeno nostalgičan i savršeno savremen, da nisam mogla da prestanem da je slušam. Ubrzo nakon nje, Sombr je izbacio i single undressed, koji je takođe postao veliki hit u indie krugovima – većinom zbog bridgea sa stihovima koje muzičar izvodi sjajno i veoma emotivno: I don’t want the children of another man/To have the eyes of the girl I won’t forget.

@sombr

Ovog leta potvrdio je svoj status it dečka snimivši hit pesmu 12 to 12, koja je oduševila fanove razigranim ritmom i lepim tekstom (In a room full of people, I look for you), a zvezda video-spota je niko drugi nego Addison Rae. Nakon što je apsolutno okupirao moje playliste i feedove, a i misli u kojima sam počela da pevušim njegove hitove, odlučila sam se da malo istražim o ovom muzičaru.

Sledeća činjenica koju sam saznala o Sombru? Da je visok dva metra. I to nisam saznala na profilu nekog njegovog obožavaoca ili u komentarima na nekom od njegovih video-zapisa – to je sam objavio. Šta da vam kažem, dobar marketing. Takođe, otkrila sam da je zub polomio na istom mestu kao ja. Potpuno nevažna činjenica kada je u pitanju njegovo stvaralaštvo, ali definitivno stvar kojom je privukao moju pažnju. A što se tiče velike baze fanova koju je okupio u poprilično kratkom periodu: rekla bih da je Sombr spoj dve stvari koje pop kultura trenutno obožava – black cat boyfriend i men who yearn. Sa svojim dirljivim tekstovima kojima pokazuje duboku povezanost i nežnost prema osobi u koju je zaljubljen Sombr iskazuje čežnju o kakvoj mnogi korisnici društvenih mreža trenutno sanjare. Stoga, uopšte nije čudno što je baš on novi miljenik online zajednice i zašto su njegove pesme te koje sviraju uz većinu yearning edita.

@sombr

Sombr je svoj prvi EP in another life objavio još 2023. godine. Svojom nežnošću oduševio je brojne obožavaoce indie žanra, ali ipak su njegovi ovogodišnji singlovi ti koji su sve reflektore uperili baš u njega. Ne čudi što se odlučio da baš sada, u jeku popularnosti, objavi svoj debitantski album I Barely Know Her, koji je zvanično izašao danas. Na njemu je deset komada, a među njima su gore pomenuti hitovi i nove pesme – savršene za yearning eru. Celi album lepa je zbirka osećanja o kakvima online zajednica danas želi da sluša – od canal street, koja je poput vapaja za izgubljenom ljubavi (And I try to go on dates/But none of them are you, none of them are you), preko i wish i knew how to quit you, komada u kom čezne za devojkom s kojom nikada nije ni bio (You were never mine, but I was always yours), pa do under the mat, koja svedoči velikoj ljubavnoj priči koja polako puca po šavovima (I saw her at her worst, still, I desired her).

U mnogo čemu, Sombrov debitantski album me je iznenadio. Njegove singlove smatrala sam zabavnim, ali celi album uobličen je u jednu čežnjivu priču punu strasti, ljubavi i dobrog ritma, zbog čega mislim da će mnogima biti na repeatu. Takođe, kada sam čula sve pesme zajedno, nisam mogla da ne primetim suptilne primese inspiracije starim albumima Arctic Monkeys (da li imamo Cornerstone generacije Z?), te grupama The 1975 i Radiohead iz ere ranih 2000-ih. Sve u svemu, Sombr je osveženje na muzičkoj sceni i jako mi je drago što mlađim generacijama približava indie rok zvuk i dirljive tekstove, a čak ih, usuđujem se da kažem – čini mainstream.