Najjednostavniji način kako u trenutku stvoriti dopamin i sniziti kortizol

Bez namere da upadnemo u banalne viralne fraze, „osmeh je uvek dobra ideja“, ipak ćemo reći – osmeh je uvek dobra ideja. Međutim, naglašavamo, ne radi se o pukom „vedrom licu uprkos problemima“ bez naučne podloge. Neuronauka daje za pravo svim onim motivacijskim citatima sa čvrstim dokazima zašto je vredno negovati smeh u svakodnevici – jer je to jedna od najefikasnijih navika za stvaranje endorfina i dopamina i snižavanje kortizola. To nije u suprotnosti sa drugom velikom istinom: ne moramo da skrivamo tugu, mogu postojati dani kada nam se jednostavno ne smeje. Ovo je samo podsetnik na dobrobiti smeha sa strogo naučnog gledišta. Kako nam objašnjava Lourdes Ramón, psihološkinja odgovorna za odeljenje savetovanja u Klinici Palasiet, „mozak pridaje ogromnu važnost onome što se događa na licu. Osim mišića oko očiju, drugi najvažniji deo lica za mozak su usta. Nismo svesni koliku moć imaju“, tvrdi, referirajući se na objašnjenje koje neuronauka daje o tome šta se događa na moždanom nivou kada se osmehnemo.

Pritom se poziva na vrlo konkretno istraživanje. „Studija sa hemijskim olovkama pokazuje kako mrštenje ili osmeh menjaju način na koji interpretiramo svet. Za ovo istraživanje odabrana je grupa ljudi kojima su stavili hemijsku olovku u usta. Kada su držali olovku u ustima simulirajući osmeh, slike su im se činile simpatičnijima. Međutim, kada su držali olovku među usnama simulirajući ljutito lice, iste slike više nisu izgledale tako prijatno. Kada namrštim čelo, aktiviram amigdalu u mozgu, povezanu sa emocijama. Stoga, ako dođe stresna situacija, više ću se uznemiriti. Od tada su sprovedena mnoga istraživanja i pokazalo se da smo kreativniji kada vidimo nasmejana lica, povećava se naša kognitivna sposobnost. Neuralni odgovor na nasmejano lice mnogo je snažniji nego na lice koje se ne smeje ili na ljutito lice. Insula, jedan od delova mozga najvažnijih za identitet, aktivira se kada vidimo nekoga da se smeje ili kada se mi sami smejemo, jer mozak posvećuje veliki broj neurona licu“, objašnjava stručnjakinja.

Drugim rečima: mozak pokušava da prilagodi raspoloženje izrazu lica, tako da strategija „vedrog lica prkos nedaćama“ može biti dobra kada nam je raspoloženje na najnižim granama i želimo da vidimo dan na vedriji način. I ne, nije to kliše: kada se smejemo, dodaje Ramón, „povećava se nivo endorfina, neuropeptida, dopamina i serotonina. Ovi hormoni, kada deluju zajedno, mogu da smanje stres, snize otkucaje srca, povećaju produktivnost i smanje anksioznost. To pomaže našim neuronima da percipiraju bolji svet“.

Osmeh je tajna dugovečnosti

Društveni odnosi su poput svojevrsne životne polise – stručnjaci za dugovečnost to potvrđuju. A smeh takođe. Prema istraživanju koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Wayne State (SAD) i objavili u časopisu Psychological Science Online First, osobe koje se češće smeju žive između 4 i 5 godina duže od onih koje to čine ređe. Zapravo, doktorka Eugenia Cervantes potvrđuje da se osmehom takođe smanjuje nivo kortizola. I dodaje: „Kineski taoisti verovali su u moć osmeha za lečenje duše i postizanje dugovečnosti“.

Osim toga, dodaje psihološkinja Laura Palomares iz Avance Psicólogos, „osmeh je, poput zevanja, vrlo zarazan gest. Stoga, kada se smejete u društvu, stvara se domino efekat i oko vas se na kraju spontano razvija pozitivna atmosfera.“

A šta ako mi se ne smeje?

Koliko god vam govorili da, kada ustanete na levu nogu, izlazak na ulicu i pozdravljanje sa osmehom može promeniti vaše raspoloženje, neki stručnjaci čak predlažu osmeh pred ogledalom jer se prednosti umnožavaju, postoje dani kada nam se jednostavno ne smeje. I te osećaje takođe treba poštovati, kako objašnjava stručnjakinja iz Klinike Palasiet. „Znanje o svemu ovome čini nas svesnima velikog resursa koji posedujemo u jednostavnom osmehu. Međutim, važno je razumeti da imamo moć izbora. Možemo odabrati da se osećamo bolje kako bismo se suočili sa danom ili određenim okolnostima, ili dopustiti sebi da osetimo emociju koja dolazi, bila to tuga, ljutnja, umor… jer će biti dana kada ćemo morati da pustimo da osetimo i takve vrste emocija. Otkrivajuće je znati da možemo da razvijemo resurse i strategije koje nam pomažu u svakodnevnom životu i da možemo da budemo kokreatori sopstvene stvarnosti“, zaključuje.

vogue.es