Tri talenta, tri jedinstvena pristupa, tri individualna potpisa, jedna vodeća nit. Razgovarali smo sa troje mladih slovenačkih dizajnera, Tanjom Vidic, Lanom Krebsom i Jonom Bednjanec, koji utiru svoj put na modnoj mapi regiona, ali i šire, u svetu dizajna pletiva. O njihovom procesu, pristupu i inspiracijama razgovarala je Tijana Čvorak.
Kada bih vas pitala koji komad odeće vas u trenu vraća u detinjstvo, koji najviše miriše na nostalgiju i uspomene, šta biste izabrali? Najstariji komad odeće kojeg se sama sećam bio je beli džemper sa malom izvezenom devojčicom u ljubičastoj haljinici. Ispredan zlatnom niti, u mojim četvorogodišnjim očima bio je najlepši komad odeće koji sam imala i jedini za koji i danas želim da ga je mama sačuvala.
Iskreno ne znam da li postoji neki drugi komad odeće koji u sebi nosi toliko nostalgije i uspomena kao pletivo. Kada pomislim na njega, setim se očevog džempera iz osamdesetih, koji i danas čuvam u ormaru i koji danas izgleda neverovatno kul. Setim se i dečjih rukavica povezanih vunenom vrpcom kako se ne bi izgubile. Upravo onih koje je Jelka Reichman iznova i iznova prikazivala u svojim ilustracijama u Cicibanu.
Ali pletivo odavno više ne miriše samo na nostalgične uspomene. Ono je glavni akter jesenjih i zimskih kolekcija koje koračaju pistama u koraku s vremenom i oslobađaju se ustaljenih predstava metalnih igala naših baka. Više nije rezervisano isključivo za zimske mesece i skijališta, već postaje izraz savremenog dizajna, eksperimenta i ličnog stila. Mekane siluete dobijaju nove strukture, tehnike izrade pomeraju granice, materijali iznova definišu pletenje, a pletivo postaje izraz stila koji prevazilazi sezonalnost.
Povezano: Izdvojili smo najbolje kolekcije sa nedavno održanog Ljubljana Fashion Weeka
U tom duhu razgovarali smo sa troje mladih slovenskih talenata koji iznova definišu pletivo i inovativnim pristupom i jasnim autorskim potpisom daju mu svežu, savremenu formu. Tanja Vidic, Lan Krebs i Jona Bednjanec za Vogue Adria otkrili su svoj dizajnerski pogled i pristup pletivu.
Najpre me je zanimalo koje su njihove asocijacije na reč pletivo, a njihovi odgovori su se razgranali u tri vrlo različita, ali podjednako lična pravca. Od strpljenja i procesa, preko udobnosti i dečjih uspomena, do eksperimenta, grešaka i elementa iznenađenja, pletivo se kod svakog od njih otkriva kao intimno polazište, a ne samo kao materijal.
Tanja Vidic kaže da je prva stvar koja joj padne na pamet kada pomisli na pletivo strpljenje, i to mnogo strpljenja. „Stvaranje pletenog tekstila je veoma spor i precizan proces. Reč je o potpuno drugačijem pristupu dizajnu odeće nego što je većina navikla. Ne krojiš odeću od već postojećeg materijala ili tekstila, već od jedne jedine niti pređe. Potrebno je vreme i mnogo vežbe da se navikneš na ovaj način rada i da ti se u glavi malo ‘prešalta’ kako bi proces zaista razumela. Strpljenje je potrebno i kasnije, tokom samog rada. To je tipičan proces bezbroj pokušaja, grešaka i odbačenih uzoraka. Pošto je sve napravljeno od jedne neprekinute niti, sve je povezano i u bilo kom trenutku sve se može rasplesti i srušiti, smeh. Ako pomislim na druge asocijacije vezane za pletivo, prvo mi na pamet padne pauk, na neki način radimo vrlo slično, moj studio ponekad zaista izgleda kao paukovo leglo. Treća asocijacija je Alaïa.” Lan Krebs ga posmatra kroz udobnost i dečje uspomene. „Pletivo je za mene pre svega sinonim za udobnost. Povezujem ga sa najrazličitijim aspektima svakodnevnog života. Često uopšte nismo svesni koliko nam je važno i koliko bi bilo teško navići se na život isključivo sa tkaninama koje ne nude takav osećaj udobnosti. Za mene pletivo ima i snažnu emotivnu notu, asocira me na detinjstvo, pre svega na prugaste motive koji su kod pletenih komada vrlo česti i koji su me, bez preterivanja, pratili kroz celo detinjstvo. Ako budem konkretniji, pomisao na pletivo mi prvo priziva sliku belog zimskog džempera sa tamnoplavim prugama, kao i majice od džersija sa uzorkom narandžastih pruga različite debljine koje se ponavljaju preko cele površine odeće.” Jona Bednjanec posmatra pletivo kao proces, a ne samo kao gotov proizvod. „Povezujem ga sa sporošću, ponavljanjem i posmatranjem materijala, načina na koji se ponaša, kako reaguje na boju, strukturu i upotrebu. Asocira me na eksperiment, greške i iznenađenja koja često vode do najzanimljivijih rešenja. Najviše me je privukla mekoća i taktilnost površine, kao i fascinacija time šta je sve moguće stvoriti iz jedne jedine niti. Reč je o zanimljivom kontrastu između jednostavnosti izrade i istovremene kompleksnosti konačnog rezultata.”
Troje dizajnera, sa tri vrlo individualna pristupa dizajnu pletiva. Svakog od njih vodi drugačija nit vodilja kojom prepliću i stvaraju jedinstvene komade, pa sam želela da otkrijem kako pristupaju samom procesu dizajna. Krebs nove dizajne gotovo uvek stvara iz sopstvene inspiracije i istraživanja novih tehnika, struktura i kombinacija boja. „Proces vodi radoznalost, koju dopunjuje smelost, a upravo njihova kombinacija oblikuje konačan rezultat. Čar svega što trenutno stvaram leži u tome što su korišćene tehnike teško kontrolisane, a konačni ishod se zaista otkriva tek na samom kraju procesa. Upravo ta nepredvidivost mi omogućava svežinu i autentičnost u dizajnu.”
I dizajn Tanje Vidic snažno je povezan sa samim procesom stvaranja. „Pletivo je za mene izuzetno suptilan i lagan medij, jer se tokom rada dešava mnogo neočekivanih rezultata. Iz jednog jedinog, jednostavnog pletenog uzorka može nastati mnogo različitih izraza. Upravo ta nepredvidivost me i najviše privlači. Ideje često dolaze same od sebe tokom rada, ali je obično najvažniji korak to da jednostavno počnem. Kada napravim prvi korak u procesu, ideje počinju postepeno da se razotkrivaju. Moj inspirativni izvor nije vezan za jednu jedinu stvar, već je zbir svega što me okružuje. Moj stil naginje nekonvencionalnim izrazima, ponekad i futurističkim. Uvek tražim nešto što još nisam videla, izraz ili osećaj koji još nisam doživela ili osetila…” Kako je navela, upravo su je suptilnost pletiva i poseban pristup dizajnu odeće koji ono omogućava najviše privukli. Njegova sposobnost drapiranja po telu, kako kaže, potpuno je drugačija u odnosu na druge tekstile i omogućava joj oblikovanje koje može biti bliže telu i intuitivnije. „Taj pomalo alternativni način dizajniranja me je odmah osvojio i i danas me neprestano inspiriše. Uvek me je zanimalo istraživanje materijala i eksperimentisanje sa svim mogućim tekstilima, a pletivo upravo to omogućava, jer u svakom koraku sama možeš da diktiraš, krojiš i određuješ kakav će tekstil nastati, bilo iz pletaće mašine, bilo ispod ruku. Tradicionalna praksa koja mi na neki način pruža veliku slobodu.”
Povezano: 5 brendova koje sam pronašla u Ljubljani, i za kojima čezne svaki predvidivi enterijer
Proces dizajniranja Jone Bednjanec zavisi pre svega od trenutnog interesovanja i faze u kojoj se nalazi. „Ponekad me vodi želja za istraživanjem nove tehnike, a drugi put pre svega igra sa uzorcima i teksturama. Uvek polazim od uzoraka i boja, to je moja glavna inspiracija koja se neprestano menja. Zavisi od toga šta me u određenom periodu inspiriše, može to biti specifična koloristička atmosfera, film ili serija koju sam upravo pogledala, moj lični svet i fantazije.”
Na prvi pogled na njihove kreacije jasno je da, iako svi polaze od istog medija i, kako sami kažu, tradicionalnih tehnika, njihovi pristupi tehnikama i materijalima izrazito se razlikuju. Rezultat je širok spektar mogućnosti savremenog dizajna pletiva i izrazito jedinstven dizajnerski potpis, koji je prepoznat i van granica našeg regiona.
Kako mi Tanja opisuje pletačke tehnike koje koristi, „one nisu toliko drugačije. Zapravo su vrlo jednostavne i tradicionalne. Sama upotreba i njihova kombinacija su drugačije i nekonvencionalne. To konačnim kreacijama daje novu, svežu i neočekivanu izražajnost.” Lan unutar ustaljenih tehnika pomera granice poznatog i time promišljeno gradi sopstveni individualni vizuelni jezik. „Prilikom stvaranja uvek sam želeo da napravim sopstveni materijal, takav koji ne postoji nigde drugde i koji je u potpunosti moj. Na mnogim poljima to može biti prilično ograničavajuće, pre svega zbog zahtevnosti proizvodnje i obrade, koje su, na primer, karakteristične za tkanje. Pletenje mi, međutim, između ostalog pruža potpunu slobodu već u samom procesu dizajna. Konačni proizvod i materijal nastaju paralelno, direktno iz niti, koja se može preplitati u najrazličitije volumene i strukture. U procesu koji sam razvijao i praktikovao tokom izrade master rada na The Swedish School of Textiles, kombinovao sam pletenje na kružnoj pletaćoj mašini, sito štampu, prostorno bojenje, bojenje različitim pigmentima i plisiranje. U osnovi sam koristio već dobro poznate i etablirane tehnike, ali sam upravo njihovom kombinacijom stvorio savremeni izražajni jezik koji me danas definiše i predstavlja polaznu tačku za moj dalji rad. Na kružnoj pletaćoj mašini ispleo sam cevasto pletivo koje je služilo kao osnovni deo odeće. Na mašini koja mi je bila na raspolaganju mogao sam da pletem samo jednobojni ili prugasti džersi, pa sam različitim doradama želeo da istražim kako džersi može postati i dinamičniji materijal. U nastaloj kolekciji svi komadi su bezšavni i bez otpada. To sam postigao postupkom plisiranja. U tom procesu višak materijala sam sabio u nabore, tako da je površina široka oko jednog metra postala dovoljno uska i elastična da na telu izgradi zanimljivu formu. Još pre plisiranja sav materijal sam ručno štampao pigmentima u boji i izjedajućom štampom, koja je na površini materijala ostavila organske, nedefinisane i poluprovidne otiske. Kombinacija svih ovih postupaka na kraju deluje harmonično, a istovremeno dinamično.”
Jona koristi tehnike kao alat za eksperiment i razvoj složenijih struktura. „Tehnike i pletačke veze koje koristim su do određene mere tradicionalne, dok se savremenost mog rada ogleda u tome što autorske grafičke uzorke prevodim u jezik pletenja. Zatim ih kombinujem sa različitim kombinacijama boja, materijalima i strukturama. Moj proces se zasniva na prenosu grafičkog razmišljanja u pletivo. Pletivo se zatim proizvodi mašinski. Radim sa opremom koja mi je na raspolaganju i istražujem sve što mi ta tehnologija omogućava. Od tradicionalnih tehnika moj rad se razlikuje pre svega po tome što ih razvijam korak dalje, u pravcu veće kompleksnosti. Iskorišćavam sve mogućnosti koje nude pletaće mašine i koristim ih kao alat za eksperimentisanje i oblikovanje novih struktura.”
Dok su mi dopuštali da zavirim u njihove ateljee i skice, želela sam da čujem i njihove prognoze za budućnost i godinu koja je pred nama, kako u modi, tako i u njihovim ličnim planovima.
Tanja Vidic, koja u svom portfoliju, između ostalog, ima i saradnju sa dizajnerom Rickom Owensom i kreaciju na naslovnici Rolling Stonea koju nosi muzičarka Cardi B, upravo je lansirala sopstveni brend VIDIC, koji ćemo veoma pažljivo pratiti.
Tanja Vidic, foto: Emanuel Koroly
Lan Krebs za predstojeću 2026. godinu najavljuje da će globalni modni trendovi nastaviti da istražuju strukturu, taktilnost i zanatski pristup. „Strukture postaju sve zanimljivije, a pletenje ostaje jedna od ‘najvrućih’ tehnika, kako u visokoj modi, tako i među ljubiteljima ručnog pletenja. Upravo ta povezanost savremenog dizajna i tradicionalnog znanja čini mi se izuzetno važnom. Ja ću u svom stvaranju ostati veran sopstvenim osećajima. Privlače me bojenje, oslikavanje i štampa na pletivu, pre svega istraživanje ravnoteže između fine, precizne strukture i vizuelno grubljeg, izražajnog otiska. Zanima me kako materijal i boja mogu uticati na percepciju tradicionalne cable knitting tehnike, gde je granica između modernog i onog izrazito klasičnog. U narednoj godini želim da tradicionalnim teksturama, u kombinaciji sa bojenjem i prozirnostima, dodam zanimljiv savremeni zaokret i da iznova interpretiram poznate pletačke motive kroz savremeni vizuelni jezik.”
Jona nam je priznala da ne prati mnogo modne trendove, već radije sledi ono što je lično zanima i samim tim inspiriše. „Trendovi i modne smernice ciklično se vraćaju, ali primećujem da danas više ne postoji jedan dominantan trend, već mešavina različitih uticaja. Ono što je nekada bilo supkultura, danas vrlo brzo može postati mejnstrim. Smatram da će se sve više ljudi, pored brzih modnih trendova, posvećivati sopstvenom ličnom stilu. Sa jedne strane naginjem istraživanju naprednijih tehnologija pletenja, dok me sa druge strane i dalje snažno privlači ručno pletenje, sa kojim sam i započela. Zanimaju me kombinacije ručnog i mašinskog rada. Što više eksperimentišem, to se više otvaraju novi putevi i dizajnerska rešenja. Na poslovnom planu, pak, želim da svoj brend čvrsto pozicioniram na domaćem i evropskom tržištu.”
Naslovna fotografija: Jona Bednjanec, Lucija Rosc
VOGUE RECOMMENDS
