Dusting je skincare trend koji beauty insajderi sve više kritikuju. Evo zašto je to važno za vašu rutinu
Kristina Mikulić Gazdović
April 4, 2025
Kristina Mikulić Gazdović
April 4, 2025
Kad smo počeli da posmatramo beauty proizvode kroz prizmu ključnih sastojaka, neki brendovi su odlučili da krenu u smeru koji na kraju ne pomaže ni kupcu ni brendu. Nedavno me jedna od mojih omiljenih kozmetičarki, beauty kreatorka i vlasnica beauty brenda Charlotte Palermino, svojom objavom podsetila na veliki problem beauty industrije – skincare dusting.
Skincare dusting bismo mogli prevesti i kao „prstohvat sastojka“. Ovim izrazom se opisuje problem kad je u formulaciju proizvoda dodata izuzetno mala, gotovo neznatna količina skincare sastojka, u toliko niskoj koncentraciji da neće dovesti do željenog ili obećanog efekta. Ovi prstohvati sastojaka se dodaju uglavnom na zahtev marketinškog tima beauty brenda kako bi određeni sastojak mogao da se istakne na pakovanju. Odluka može da bude podstaknuta uočenim trendom, a marketinški tim zna da će to pomoći prodaji.
Skincare dusting pliva sivom zonom zakona o tvrdnjama kozmetičkih proizvoda. Sasvim je logično da proizvod ne sme da tvrdi da ima efekat koji ne može da postigne. Isto bi pravilo trebalo da se primeni i na koncentracije sastojaka. Ako formulator i marketinški tim znaju da je u proizvod dodata koncentracija koja ne može da donese željeni efekat, tada taj sastojak ne bi trebao ni da se ističe na pakovanju. Iako ćete kod proizvoda kod kojih je „ključni“ sastojak dodat u tragovima, uočiti igru rečima i nećete naići na tvrdnje da je baš taj sastojak odgovoran za efekat, prosečan kupac opise proizvoda čita na nešto drugačiji način. I uverena sam da brendovi to znaju. Zato se odlučuju na igru rečima.
Iako prvo pada na pamet ideja da je dovoljno samo pogledati listu sastojaka i potražiti mesto tog ključnog sastojka na INCI listi, to neće uvek doneti očekivani zaključak. Lista sastojaka sastavljena je prema određenim pravilima. Sastojci su navedeni prema opadajućem redosledu sve dok se ne dođe do sastojaka koji imaju koncentraciju 1%. Međutim, kod sastojaka u koncentraciji manjoj od 1%, redosled može biti proizvoljan. Neki brendovi se i nakon 1% drže redosleda prema koncentraciji, dok drugi mogu da da odluče da navedu te niske koncentracije abecednim redom ili da odluče da najviše mesto u toj grupi od 1% daju dusting sastojku, znajući da će kupci gledati redosled. Takođe, treba imati na umu da neki aktivni sastojci menjaju svoju funkciju u zavisnosti od koncentracije.
Na primer, salicilna kiselina u koncentraciji od 2% čisti pore, dok u dozi od 0,2% više služi kao pojačivač stabilnosti formulacije. Slična stvar se može dogoditi sa vitaminom C to jest askorbinskom kiselinom. U koncentraciji od 10% rešava niz problema na koži, od sjaja do manje vidljivih bora, ali formulator je može iskoristiti u veoma niskoj koncentraciji kako bi postigao željeni pH formule.
Anna Tarazevich
Prva informacija koju treba da znamo kako bismo otkrili da li je reč o dustingu, jeste studija o efikasnosti sastojka. Niska koncentracija, na primer 0,1%, ne znači automatski da je sastojak neefikasan. Neki sastojci su efikasni već pri koncentraciji od 0,1%, poput retinola, ili čak 0,05%, poput retinala. Dakle, niska koncentracija ne treba da bude ključni pokazatelj, već informacija o tome koja koncentracija sastojka donosi željeni efekat. Na primer, niacinamid pri koncentraciji od 2–3% hidrira kožu, dok u koncentraciji od 5% doprinosi posvetljivanju tamnih mrlja.
Drugi znak dustinga može biti opis delovanja proizvoda. Brendovi se nekad služe lingvističkim trikom. Sastojak koji je dodat zbog trenda, a ne efekta, tada bude delikatno i oprezno opisan. Tako ćete naići na rečenice koje opisuju delovanje pojedinog sastojka, ali se isti glagoli i sastojci neće ponoviti u opisu delovanja cele formule. Na primer, brend će opisati efekat ekstrakta bobica neke biljke ili istaknuti kako te bobice sadrže vitamin C, ali će pojasniti kako je u formuli korišćeno ulje semenki tog ploda (koje ne sadrži vitamin C). Dobar primer može da bude i kod isticanja dodatka ekstrakta zelenog čaja i njegovog antioksidativnog efekta, ali u opisu delovanja čitavog proizvoda neće se navesti da on ima antioksidativno delovanje. Ovo je nešto zahtevnija metoda analize, koja zahteva pažljivo čitanje marketinških tvrdnji.
Treći pokazatelj može biti boja samog proizvoda. Ovo nije primenjivo na sve sastojke, ali na neke vrlo popularne jeste. Na primer, ekstrakt zelenog čaja kao sirovina ima izuzetno tamno smeđu boju. Kad proizvod koji ga sadrži dolazi u čistoj beloj nijansi, verovatno je reč o dustingu. Formula sa ekstraktom zelenog čaja bi trebala da vuče na bež ton, osim ako je brend dodao pigmente kako bi postigli željenu belinu formule (što lično ne preferiram). Slično važi i za retinoide, koji su jarke žuto-narandžaste boje već pri niskim koncentracijama ispod od 1%. Ako je vaš retinoid bele boje, velika je verovatnoća da sadrži najmanje efikasne retinoidne estere ili je reč o dustingu. Snažan antioksidans astaksantin gotovo je neonski narandžaste nijanse. Ako proizvod koji ga navodno sadrži nema takvu boju, možda je reč o dustingu.
Četvrti pokazatelj dolazi iz vašeg vlastitog iskustva sa proizvodom. Iako postoji niz razloga zašto određeni proizvod ne deluje na vašoj koži (uključujući veličinu molekula aktivnih sastojaka ali to je priča za drugi put), jedan od mogućih razloga može da bude i skincare dusting. Kad nakon nekoliko meseci ne vidite ni tragove obećanog efekta, možda ste upravo iskusili skincare dusting.
Ako vas privuku na pakovanju određeni sastojci, uz malo truda uvek možete potražiti studije o njihovoj efikasnosti u kojima možete proveriti potrebnu aktivnu koncentraciju. Takođe, možete se obratiti samom brendu sa upitom o koncentraciji. Ako brend ne želi da podeli tu informaciju, lično, posumnjala bih na dusting. Smatram da je vrlo važno da brendovi budu transparentni, jer nam to pomaže da donosimo bolje beauty odluke.