3 skandinavska brenda koje nose kul devojke u Kopenhagenu

Birrot je za nas spoj Danske i Koreje. Odrasli smo u Seulu, gde su nas nadahnula tradicionalna odela i gde smo kao temelj naučili korejske dezene. Selidba u Kopenhagen nam je donela potpuno nov način razmišljanja i preoblikovala naš pristup dizajnu. Tako da je naša estetika spoj dve kulture, pragmatična i minimalistička.

Ko je vaša modna muza?

Naše muze su naše majke koje, zapravo, dele isto ime. One su uvek na našoj tabli sa inspiracijom – teksture, boje i osećaji s njihovih fotografija nas vode svake sezone.

Koja su vaša omiljena mesta u Kopenhagenu?

Imamo sreću što su nam prodavnica i studio u samom srcu grada, tako da smo vrlo blizu nekih od naših omiljenih restorana, kafića i prodavnica poput Resellera i Bar Vitrinea. Takođe, volimo Lee’s Kitchen, Et Cetera i Rosforth zbog prirodnih vina.

Bonnetje

Nakon što su radile za Maison Margiela i Cecilie Bahnsen, Yoko Maja Hansen i Anna Myntekær pokrenule su Bonnetje 2021. godine. Ovaj dvojac, koji je diplomirao na Gerrit Rietveld Academie u Amsterdamu, deli strast prema rekonstrukciji vintage odela, a ime brenda dolazi od holandske reči za račun. Ideju za ime su dobile nakon što su pronašle potvrdu sa hemijskog čišćenja u starom odelu na kojem su radile.

Kako je nastao vaš brend?

Počele smo polako u Anninom podrumu, sekle smo vintage odeću i ponovno je šile. U početku je to bilo kao kreativno igralište gde smo morale da isprobamo brojne ideje nakon što smo neko vreme radile za druge. Na samom početku smo radile sa svim vrstama odeće, da bismo se postepeno usmerile isključivo na odela. Obe smo bile fascinirane odelom i svim njegovim slojevima. Zaviriti u unutrašnjost odela je kao da otvarate kovčeg sa blagom.

Koje skandinavske „it“ devojke su nosile vaš dizajn?

Björk je jednom kupila par naših izložbenih cipela. Možda nije klasična skandinavska devojka, ali je svakako neko koga volimo da vidimo u našoj odeći. Takođe, sviđa nam se kada vidimo našu odeću na osobama koje je stilizuju potpuno drugačije od nas – i zaista volimo da oblačimo Ane Lynge-Jorlen iz Alphe, na primer.

Kakav je vaš pristup održivosti?

Trudimo se da što više radimo sa odbačenom odećom i nastojimo da zadržimo proizvodnju i nabavku ako ne na lokalnom, onda bar na evropskom nivou. Za nas je dizajn najvažniji. Ne želimo da stvaramo odeću samo radi stvaranja odeće, pa nam deluje ispravno da održavamo malu proizvodnju i da pokušavamo da rastemo, ali ne prekomerno, zadržavajući pritom našu estetiku.

Stel

Astrid Andersen provela je više od jedne decenije na čelu svog istoimenog streetwear brenda, koji je među obožavaocima ubrajao A$AP Nasta i Noomi Rapace. Nakon trogodišnje pauze od mode kako bi se posvetila deci, dizajnerka se vratila sa novom ženskom kolekcijom Stel, koju je lansirala prošlog leta.

Koja je priča iza brenda?

Bio je to put evolucije od mog prethodnog brenda, Astrid Andersen, koji sam osnovala kad sam imala dvadesetak godina. Kako rastete kao osoba i kao kreativac, polako počinjete da razvijate i svoj jezik i interese. Stel je izrastao iz toga i potrebe da možda imam novu perspektivu, gde bih mogla biti više u središtu svega.

Kakav je vaš pristup ovaj put?

Reč je o proizvodu i konceptu izgradnje garderobera koji je više u skladu sa mojim ličnim pristupom odeći i skandinavskim nasleđem. Kad smo prvi put počeli da razgovaramo o nameni odevnih predmeta, stalno sam se vraćala ideji krojene odeće u kojoj možete da vozite skateboard. Školovana sam kao dizajnerka muške odeće, pa su udobnost i pokretljivost sastavni deo načina na koji promišljam odeću. Uzbuđena sam što stvaram komade koji deluju prilično bezvremenski, ali istovremeno imaju svoj vlastiti jezik.

Dizajnirate li imajući sebe na umu?

Sad je to potpuno drugačiji svet – ja sam deo brenda kao muza jer referišem na sebe. Nosim EU veličinu 44 (UK veličinu 16), pa kad nam stigne uzorak, gledam da li funkcioniše kroz različite veličine – to mi je vrlo bitno. Imamo mnogo elemenata za podešavanje unutar pojaseva i šavova kako bismo osigurali da ih je lako prilagoditi različitim veličinama. Mislim da moramo više da razgovaramo o stvaranju upravo takve odeće.

Vogue.co.uk