Single žene otkrivaju zašto su u 2025. jednostavno odustale od dejtovanja

Početkom ove godine hodala sam po stanu tamo-vamo, čekajući da dođe muškarac s kojim sam izlazila kako bismo otišli na pizzu. Bio je to treći dejt na kojem sam ja bila ta koja je sve organizovala i drugi put da se on pojavio sa zakašnjenjem. Osećala sam kako mi se razočaranje poput topline širi prsima i pokušavala sam da se smirim pre nego što uđe kroz vrata. No ovaj put nešto je bilo drugačije. Prepoznala sam taj osećaj. Često sam ga osećala u ranim dvadesetima: potrebu da zakopam sve svoje snažne emocije i sasvim razumna očekivanja kako bih zadržala muškarca. I u tom trenutku sinulo mi je da to zapravo uopšte ne moram da trpim. Bio je to izbor. Mogla sam jednostavno – odustati.

Kad je naposletku došao do mene, dva sata kasnije, prekinula sam. Bilo je oslobađajuće ne osećati se više kao da lebdiš u haotičnoj orbiti nekog muškarca, jer to da te neko „izabere“ postane stvar do koje ti je najmanje stalo na svetu. Morala sam da prođem kroz nekoliko rundi haosa tzv. situationshipa da bih došla do te tačke, ali danas je do nje lakše stići jer je aktivno biranje sebe postalo chic, naročito 2025. godine.

Povezano: Da li je svaka otvorena veza unapred osuđena na propast?

Često razmišljam o Rosalíji koja bivšeg naziva „kradljivcem mira“ u pesmi La Perla. Neprestano mi u glavi odzvanja i završna uspavanka iz pesme Lily Allen West End Girl: „Nije do mene, do tebe je / To je ono što si oduvek radio, to je ono što ćeš raditi / Zauvek, do kraja života, istina je.“

Godina 2025. delovala je kao ona u kojoj smo se naglo i odlučno izbacile iz veza i sveta dejtovanja i krunisale samački život kao najbolju moguću opciju. Nešto je bilo u vazduhu, poziv na slobodu od razočaranja koje donosi dejtovanje. Bila je to godina u kojoj smo kolektivno izabrale sebe; bile smo dovoljne same sebi, i to je postalo poželjno. Da li je to bilo zapisano u zvezdama? Možda je kriva Venera u retrogradnom hodu, kako mi je rekla jedna žena. A možda je razlog bio nešto konkretnije: šire odbacivanje srama. O tome sam razgovarala i s kulturnom ikonom Julijom Fox. „Nije da ne mogu pronaći muškarca“, kaže mi preko telefona. „Stvarno, veruj mi, mogu ga pronaći, to mi nikad nije bio problem. Radi se o tome da ih sklonim iz središta svog života, svog postojanja, svoje biti. Imam osećaj da se mi razvijamo, a muškarci vuku noge. Ne žele da se razvijaju, jer zašto bi, kad im je sve tako dugo išlo u prilog?“

@bellahadid

Za Fox je osećaj veće ispunjenosti u životu bio prirodan korak prema prihvatanju samačkog života. „Reći ću ovo: mom životu sada ništa ne nedostaje otkako sam se potpuno okrenula i udaljila od svih tih gluposti. Puno sam ispunjenija stvarima koje mogu učiniti sama za sebe, a za koje nisam ni znala da sam sposobna, uvek sam tražila muškarca da to učini umesto mene.“

Povezano: Imamo odgovore na 5 najguglanijih ljubavnih pitanja ove godine

Julijin stav, odnosno ideja da nam veze nisu potrebne kako bismo napredovale nešto je što sam ove godine često čula od žena. Kad je 31-godišnjoj Maxine njen poslednji romantični interes drugi put otkazao susret kako bi učestvovao u takmičenju u bacanju kestena, znala je da je vreme da zaključi taj odnos. „Nakon toga sam odustala [od veza] i od tada sam puno sretnija“, kaže. „Sve moje prijateljice prošle su kroz raskide, a dve su se u poslednjih godinu dana i razvele. Sve izgledamo bolje, srećnije smo, zdravije i ide nam mnogo bolje nego dok smo bile u tim vezama. Ne vidim zašto bih se odrekla kvalitetnog života kako bih se prilagodila tuđim potrebama, kad sam na tako dubokom nivou ispunjena u različitim životnim područjima.“

Pre više od dve i po godine, Emma (40) konačno je ponovo počela da izlazi nakon što je izgubila partnera zbog dugotrajne bolesti. Povratak u svet dejtovanja bio je sve samo neprijatan. „Vreme koje sam provela dejtovajući bilo je prepuno anksioznosti i traume“, kaže mi. „Sada se viđam sa muškarcima u kasnim četrdesetima, skoro pedesetima, i kao da su zapeli u nekoj fazi razvoja. Prilično sam motivisana da se držim podalje od veza; nije da sam ogorčena, ali više nemam snage da budem loše tretirana. Imam svoju kuću, karijeru, novac i decu. Nema načina da bi muškarac mogao učiniti moj život boljim.“

Umor od stalnih razočaranja naterao nas je da razmislimo kako u 2025. oblikovati život oko onoga što nam je zaista važno. Samački život procvetao je jer su procvetala prijateljstva. Ranije ove godine pisala sam o odustajanju od ideje da budemo low-maintenance prijateljice, jer da biste izgradili dublje odnose s ljudima, morate im dopustiti da se pojave za vas. Mnoge od nas više su se usredsredile na ulaganje u zajednicu nego u romantične veze. „Morala sam da se oslanjam na svoja prijateljstva sa ženama“, kaže mi Thais (39). „Čak i uz pretrpane rasporede, žene uvek pronađu način da budu tu, a kad jednom shvatiš koliko kvalitetan odnos možeš imati s drugim ljudskim bićem, teško je pristati na manje. Mislim da je visok kvalitet mojih odnosa s drugim ženama učinila moje odnose s muškarcima težima.“

Uz sve opasnosti toga da smo „previše online“, način na koji žene otvoreno govore o vezama na društvenim mrežama takođe je oblikovao naš odnos prema samačkom životu. Sve žene s kojima sam razgovarala pomenule su jutjubere, TikTokere i spisateljice kao ključne u prihvatanju svog statusa. „Imam osećaj da je ta odluka [da ostanem sama] potvrđena na društvenim mrežama“, kaže Ani* (30). „Možda je to moj FYP, ali trenutno je na TikToku prava poplava pro-solo, anti-bračnog sadržaja, zbog čega deluje kao da se bajka raspada.“

Naši onlajn svetovi dali su nam način da se snađemo u samačkom životu i da ga cenimo, bez osećaja da je sve to isforsirano. Ne samo da žene svih uzrasta i iskustava dele surove realnosti braka, već dele i radosti samačkog života. Za razliku od prethodnih generacija, pa čak i u odnosu na ranije godine, danas možemo da zamislimo čitave živote za sebe, same. Više ne čekamo da nas neko izabere, jer nema ničega osnažujućeg od toga da izabereš samu sebe.

*Neka imena su promenjena zbog zaštite anonimnosti.

Vogue.co.uk