Poslušali smo novi Sevdalizin album Heroina i izdvojili pesme koje najviše odjekuju

Mesec dana pre nego što je i zvanično izbacila novi album Heroina – negde između snimanja Vogue Adria naslovnice i intervjua u hodu, nedelja mode u Milanu i Parizu, imala sam povlašćenu priliku da ga slušam na repeat. Taj momenat korespondirao je onim kada sam ponovo počela da se osećam živom i svojom, sporo i neravnomerno, kao da se krvotok napokon pokreće i snabdeva kiseonikom tkivo po tkivo, impulsi prvo dolaze kao trnci, dok se telo ne stabilizuje u potpunosti. Budno stanje nakon duge obamrlosti; sva su okolna područja inficirana, rekla mi je terapeutkinja koji mesec ranije na repetativnu konstataciju da me više ništa ne raduje. Muzika je bila ta, s tihim, nenametljivim potencijalom da dopre i prodre do ugaslih ćelija, prvo, pesme poput starih Sevdalizinih Blueacid, Darkest Hour, Hear My Pain Heal, a onda ove najnovije, naročito poslednje tri na albumu: Strong Because You Are, Postergirl, a iznad svih, Angel.

„Heroina mi je došla kao reka. Kao da sam ušla u čamac, a nisam znala kuda idem. Samo sam ušla, plovila tom rekom, i odjednom sam počela da pronalazim delove u vodi koji su postali struktura albuma. Tako da album počinje kao potraga, zatim pronalazak osnove, pa tek onda razvoj. Nosi snagu, tugu, i na kraju se rastvara u transcendenciju kroz Angel. To je zaista kao neka vrsta transcedentalnog iskustva. Za mene je to pesma gde mesto i vreme nestaju, i za mene i za slušaoce. A vama možda probudi i onaj osećaj – šta će se dalje desiti? Što se mene tiče, ja to vrlo često ne znam. Moji albumi su uvek put istraživanja, ni sama ne znam kuda idu” odgovorila mi je Sevdaliza, objašnjavajući zašto album ima baš tu isceljujuću i pomalo eskapističku notu.

Povezano: U susret novom albumu, Sevdaliza ekskluzivno za Vogue Adria o kontradikcijama nasleđa i autentičnosti

Photo: Nicola Delorme

Heroina od 13 pesama uključuje veliki hit Alibi, u saradnji sa brazilskom drag zvezdom Pabllo Vittar i francuskom pevačicom Yseult, kao i Ride or Die, Pt. 2 sa portorikanskom reperkom Villano Antillano i dominikanskom umetnicom Tokischom, te pesmu No Me Cansaré sa Karol G. Na albumu se pojavljuju i saradnje sa Kenia Os, La Joaqui i Eartheater. Ovu ujedinjenost, Sevdaliza vidi kao kolektivni glas koji izaziva tradicionalne narative i slavi snagu ženskog principa u svim njegovim oblicima. Humanost, otpor tela i uma, te način na koji su žene i queer osobe i dalje oblikovane kroz kontrolu i muški pogled oduvek su je inspirisali, ali ovog puta, to je neka drugačija vrsta protesta. O želji da budeš slobodan, ali i o osećaju koliko ta sloboda može biti ograničavajuća. O toj tački sukoba između predaje i otpora.

„Moje telo je zaista bilo moje bojno polje, moj hram, moje platno. Prošla sam kroz različite faze destrukcije, faze kada sam želela da ga negujem, ponovo prisvojim, pa potom opet zapustim. To je borba kroz koju iznova prolazim sa svojim telom. Plešem na tim ivicama, u nekim segmentima sam zaista, zaista ponosna. A ponekad, uglavnom zbog spoljašnjih faktora, ne znam kako da se nosim sa svojim telom”, kaže mi, osvrćući se na pregršt hroničnih i hormonskih problema sa kojima se kao žene suočavamo, ali i temama mizoginije, diskriminacije i transfobije. „Ponekad se opirem tome da budem savršena, a ponekad samo želim da budem savršena. Nosim svoje ožiljke kao dragulje i svoje godine kao oklop. I mislim da je autentičnost u obe te faze jedina stvar iza koje mogu da stojim.”

U nastavku donosimo Vogue Adria x Sevdaliza listu omiljenih pesama sa novog albuma Heroina.