Prošle nedelje zapljusnuo me je val šaljivih memeova o seriji Grey’s Anatomy, koja je ponovo obnovljena za 22. sezonu. Odmah sam ih sve prosledila najboljoj prijateljici, koja je pogledala sve sezone. Dva puta. Ako tražite vernog partnera, predložila bih vam nekoga ko obožava ovu seriju, jer je posvećeno gledaju već dve decenije. Međutim, Grey’s Anatomy je daleko od najduže serije na svetu – General Hospital, na primer, traje već 62. sezone – ali je na dobrom putu, sa čvrsto formiranom bazom obožavalaca.
Ja nisam među onima koji su Grey’s Anatomy pogledali 3 puta – ne zato što ne mogu da se posvetim seriji, verujte mi, to koliko sam puta pregledala Gilmore Girls i Modern Family graniči sa zabrinjavajućim – već zbog toga što me gledanje bolnica na kraju napornog dana nikako ne opušta. Međutim, kao neko ko ima veliki pop kulturni FOMO, gledala sam i Grey’s Anatomy. Reč je o seriji koja vas potpuno uvuče u radnju poprilično predvidljivim mamcem, ali kojoj se teško odupreti. Izazov: probajte da pogledate samo jednu epizodu i ugasite televizor. Ubeđena sam da nije moguće. Baš zbog toga, obožavaoci ove serije nove sezone pregledaju rekordnom brzinom, pa moraju da ispune vreme između njih, što obično čine ponovnim gledanjem serije – nakon dvadeset godina, potreban nam je podsetnik na sve likove, a moram priznati da je posebno dirljivo videti one koji su u međuvremenu napustili seriju – ili gledanjem novih medicinskih drama. Tada na red stupaju serije poput The Good Doctor ili nove Netflixove serije Pulse.
Courtesy of Netflix
Dramatične serije idealne su za bindžovanje zbog svojih uzbudljivih radnji, a kada dugo traju, gledaocima omogućavaju da se zaista povežu sa likovima, što povećava našu emocionalnu angažovanost i intenzitet s kojim ih gledamo. Produkcijske kuće to znaju i tako su nastali brojni subžanrovi drame – od detektivskih do medicinskih. Kada se drama odvija u poslovnom okruženju, ideje za radnju su gotovo neiscrpne. Pa ipak, da li nam od silnog ponavljanja mogu zasmetati ti događaji koji u jednu ruku postaju repetitivni? Baš sa tim pitanjem u mislima, zaključila sam da je Pulse imao sjajan početak, postavljajući aktualnu prirodnu katastrofu kao pokretač radnje. Teško da će nam ova serija pružiti nešto što do sada nismo videli u nizu medicinskih drama, ali može da se prepusti valu njene prednosti – činjenici da je savremena i uzbudljivo nova. Ovaj tekst mogla sam započeti sa: Pogledala sam Pulse da vi ne biste morali, ali mislim da će mnogi od vas nakon čitanja to poželeti – i sumnjam da će zažaliti – tako da pišem ovo izbegavajući spoilere.
Dakle, radnja serije Pulse započinje uraganom u Majamiju. Već na samom početku dešava se dramatičan događaj koji neodoljivo podseća na Grey’s Anatomy. S obzirom na to da su uragani u SAD sve češći i da o njima često slušamo u vestima, smatram da je prikazivanje ove vremenske katastrofe poprilično dobra odluka – kako za osvešćivanje klimatskih promena, tako i kao pokretač radnje. A dok uragan proždrljivo guta grad, u samoj bolnici odvija se interna drama. Naime, glavni lekar optužen je za seksualno uznemiravanje, zbog čega je suspendovan. Još jedna aktualna i nažalost sveprisutna tema, još nekoliko bodova koje upisujem na listu prednosti gledanja ove serije. Međutim, što radnja odmiče dalje, ovaj element me je sve više kopkao i nisam mogla da u njemu ne tražim neka subliminalna značenja, razmišljajući kako možda nije trebalo da se iskoristi na način na koji jeste. Već na samom početku nam je jasno da će lekar Xander Phillips, kog je kolegica Danny optužila za seksualno uznemiravanje ipak igrati važnu ulogu u priči, koja ima mnogo više slojeva nego što se čini na prvi pogled.
Courtesy of Netflix
To me dovodi do likova, od kojih su mi mnogi bili beskrajno antipatični. Tipovi zbog kojih zažalite što ne možete da udarite ekran. Sama Danny, za koju do početka navijam, ima mnoge mane, koje nekako uvek isplivavaju na površinu, a zbog kojih sam joj nebrojeno puta morala progledati kroz prste. A da ne pričam o Tomu, lekaru zbog kog sam toliko jako prevrtala očima da sam zamalo videla svoj mozak. Ali, protiv svoje volje, dajem mu šansu kao liku koji je najprigodniji za redemption arc, odnosno napredak i rast lika. Zapravo, mislim da su upravo njihove mane i možda pogrešni postupci ono što seriju čini uzbudljivom, a na kraju krajeva, ne možemo da kažemo ni da volimo sve likove iz Grey’s Anatomy.
Na aplikaciji StoryGraph koju obično koristim za praćenje pročitanih knjiga, postoji jedno specifično merilo pri pisanju recenzija, a to je: Da li je spisak likova raznolik? Kada je ova serija u pitanju, svakako jeste. Tu su lekari različitih polova, nacionalnosti, boje kože, u bolnici se govori i engleski i španski jezik, a jedna od članica medicinskog tima je osoba za invaliditetom. To mi se jako svidelo, posebno zato što nije delovalo preforsirano, kako zna da izgleda u Netflixovim serijama ili Diznijevim reinterpretacijama kultnih crtanih filmova. U 2025. godini potrebne su nam raznolike glumačke postave, a po mom mišljenju, Pulse to postiže na sjajan način.
Courtesy of Netflix
S obzirom na to da je medicinska drama, zapitaćete se koliko ispunjava te kriterijume. Što se tiče medicine, još uvek nisam počela da primenjujem stručne termine u svakodnevnom govoru, niti mislim da mogu da izlečim neke kompleksne bolesti, ali bilo je dovoljno za moje osetljive oči. (S te strane stvarno nisam merilo, već sam pomenula da me atmosfera bolnice poprilično uznemiruje.) Serija teži ka tome da bude realistična, ako je to uopšte moguće. Na primer, kada Camila predloži da medicinsko osoblje prosto prespava u krevetima na sprat u bolnici, Danny je pita da li je kao mala gledala Grey’s Anatomy. Na njeno potvrdno klimanje, Danny odgovara: Try to unlearn that. To bi možda mogla da bude poruka i za samog gledaoca – ne očekujte od Pulse novu Grey’s Anatomy – što serija svakako nije. Još uvek.
Pulse prati primamljivu formulu u kojoj se medicinska drama – koja, prikladno, povišava puls – prepliće sa privatnom dramom lekara. Ta je po mom mišljenju, malo juvenilna. Podsetila me je na tinejdžerske godine na način koji nikako ne pristaje ljudima koji moraju da budu u tridesetima ili bar kasnim dvadesetima. Da li ih je toliko čitanje medicinskih knjiga sprečilo da razviju emocionalnu inteligenciju? Međutim, jesam konstantno kliktala next episode i jeste me zanimalo kakva sudbina čeka ove predane lekare, tako da je nešto u tome svemu pravilno kliknulo.
Courtesy of Netflix
Jedna stvar koju definitivno moraju da poprave je montaža, koja mi je delovala isuviše zastarelo, sa vrlo očiglednim promenama boja, kao da tim ne veruje u sposobnost gledaoca da shvati šta se dešava bez (vrlo napadnih) vizuelnih smernica. Ovo je posebno izraženo u scenama koje preskaču iz prošlosti u sadašnjost, a u 2025. godini, kada na streaming platformama možemo da gledamo sjajne serije poput Severance, koja prelaze izvodi maestralno, mislim da je vreme da prevaziđemo montažu koju možemo da uradimo na pametnom telefonu.
Velika mana ove serije u odnosu na Grey’s Anatomy? Ima samo deset epizoda! Zanima me kada će Netflix da shvati da gledaoci (ili sam to samo ja?) čeznu za povratkom serija od po dvadeset epizoda i dvadeset sezona – ili dvadeset dve. Grey’s Anatomy je savršen primer toga da gledaoci zaista, i u vremenu kratkog sadržaja, imamo kapacitet da serije pratimo dugo. Evo jednog “ludog” predloga – umesto 10 novih serija svakog meseca, studiji treba da se posvete kreiranju 5 kvalitetnih i dugih.
Ukratko, Pulse još uvek nije na nivou Grey’s Anatomy, ali ako joj damo malo vremena (mislim da neće biti potrebno 20 godina), mogla bi da nas iznenadi. Za sad sigurno neće zameniti kultnu seriju, ali može biti dobra razonoda dok čekate novu sezonu.
VOGUE RECOMMENDS
