Serija Baby Reindeer ima jednu od najstrašnijih epizoda ikada na televiziji

Baby Reindeer je adaptacija hvaljanje predstave, stand-up nastupa Richarda Gadda. Predstava i serija zasnovani su na pravom, ličnom iskustvu uhođenja sredovečne žene Marthe, koju je upoznao u pabu gde radi. Ona saznaje njegovu e-mail adresu i počne da mu šalje mejlove, sve više i više. Ponekad smislene, ponekad ne. I svaki e-mail završava sa sent from my iPhone. Ovo je sigurno rečenica koju više nikada nećete na isti način doživeti kada je pročitate na svom ekranu, koliko god sadržaj poruke bio bezazlen, i ko god da ju je poslao.

Baby Reindeer

Gadd je prvi put izveo ovu predstavu na festivalu Edinburgh fringe 2019. godine gde je nastupao sat vremena i obraćao se Marthi tj. praznom stolu pored sebe. Njegov nastup je zapravo bio kostur ili esencija onoga što gledamo u seriji. Sada, u seriji Gadd je mnogo ambicioznije razvio priču gde Marthu glumi Jessica Gunning i izvodi je sjajno. Ona izaziva saosećanje i prezir i strah, jedno i drugo u isti mah. Njena uloga nije laka, kompleksnost lika je velika i Gunning ju je odlično kreirala.

Sami početak je naivan i deluje potpuno bezopasno: Martha ulazi u pub, u suzama i on joj ponudi šoljicu čaja za utehu. Martha se zainteresira za Donnyja, njemu to laska i tu kreće njihov odnos. No Martha je serijska stalkerka i kada se jednom fiksira na svoju žrtvu prozove je baby reindeer, kao od milja, a zapravo je zastrašujuće. Pored same teme i činjenice o čemu se radi u priči serije, serija i vizuelno izaziva jezu. Naime, snimljena je poput horora: neprijatni krupni kadrovi, nagnuti uglovi kadra koji izazivaju nemir i narvozu… Gadd postavlja u seriji nemoguća pitanja, mi se pitamo zašto je iopšte ušao u odnos i stupio u kontakt sa Marthom. Pitam se da li u njoj vidi materijal za svoje stend-apove? I iz epizode u epizodu gledamo kako se tenzije dižu i kako stvai idu na gore. I taman kada pomislimo da situacija ne može biti strašnija – biće! Epizoda br. četiri je ona koja pokazuje sav užas. Tada saznajemo i Donnyjevo mentalno stanje i potpunu ozbiljnost cele situacije, ceo taj užas. Gledam mnogo televizijskog sadržaja i ta četvrta epizoda je jedna od najstrašnijih koje sam pogledala, ako ne zadnjih nekoliko godina, onda u zadnjih godinu dana.

Na osnovu ovog iskustva, a koje mi gledamo kao Netflixovu hit seriju, Gadd je rekao da je želeo da stvori nešto što će ispričati njegovu priču i predstaviti uhođenje, staking na jedan drugačiji način, posebno način na koji je ono ukorijenjeno u mentalnoj bolesti. Rekla bih da je uspeo. Za Netflix Tudum je rekao da nije želeo da napiše priču žrtve. Rekao je: Mislim da je umetnost veoma interesantna kada ne znaš na kojoj si strani. Želeo sam da bude slojevito i želeo sam da prikaže ljudsko iskustvo. Ljudsko iskustvo je da su ljudi dobri, ali imaju i delove lošeg u sebi i greše.

Serija je odraz ljudskog iskustva, pa deluje kao brutalno iskreni ringišpil ili tobogan. Sigurno je to zbog autentičnosti priče koja dolazi iz stvarnog života, koliko god to zastrašujuće zvučalo.