Nova Netflixova serija nas je potresla i oduvala istovremeno

Verovatno ste već čuli, jer o tome svi pričaju, izgleda da smo već dobili seriju godine. Taman kada smo mislili da će ovo biti još jedna sezona bez puno iznenađenja, a još manje talasanja, bar kada su streaming platforme u pitanju, odjeknuo je – Adolescence. Ne pamtim kada se mi poslednji put to dogodilo, žmarci po celom telu, ono kada vas zapljusne neki neobjašnjivi talas znatiželje koji vam pomaže da ogledate sve, sada i odmah. Ako dobro pamtim, meni je tako bilo sa True detective sagom, nisam mogao da verujem da je neko zaista smislio takvu priču, a plus je i onako režirao. Dugo je ta serija bila na samom vrhu, prolazile su godine, mesta ispod nje su bila prazna i sasvim prazna, sve do ovog vikenda kada se pojavila ova mini serija iz Netflix kuhinje koja je oduvala sve pred sobom. Imam utisak da to nije samo obični TV program, nešto na šta smo već navikli, već da se od ovog trenutka menjaju pravila igre i lestvica se podiže dosta visoko. Adolescence je poput nekog kulturološkog fenomena, content od kojeg vam se celo vreme ledi krv u žilama i zapravo posle jako dugo vremena, ono što osećaju likovi se u vidu transfera preliva na vas i imate utisak da se to i vama dešava. A priča je totalno pomerena, baš kao i njen početak, ali i kraj. 

Netflix

Uvek sam mislio da Britanci prosto rečeno znaju da naprave seriju. Nekako tradicionalno dobro vladaju krimi žanrom, bez zavlačenja gledalaca i drže pažnju. Oni su uvek jasni, kratki, konkretni – ništa ne prepuštaju slučaju. Tako i ovog puta, već u prvih nekoliko minuta prve epizode ostajete bez teksta. Sve se dešava jako brzo, ne ostavljajući vam vremena da mnogo razmišljate, nego pokušavate, baš kao i junaci da shvatite šta se dešava, jer u nastavku pratimo posledice događaja pre i nakon što je 13-godišnji dečak optužen za ubistvo. U četiri epizode, porodica Miller prolazi kroz potpuni pakao dok se tako katapultirani bore sa sistemom krivičnog pravosuđa koji se temelji na mačo kulturi. Dakle, sve počinje tako što u jednom engleskom gradu, policija razvaljuje vrata porodične kuće i hapsi Jemie Millera zbog sumnje da je ubio drugaricu iz razreda. Zadržavaju ga u policijskoj stanici na ispitivanju, a zatim ga šalju i u psihijatrijsku ustanovu za mlade. 

Istraga u školi i ispitivanje dečaka dovodi do novih saznanja u kojima se otkriva ceo jedan novi mikrokosmos povezan sa svetom društvenih mreža i incel subkulture, što ovoj seriji daje jednu dublju konotaciju od puke zabave i inspiriše svetske teoretičare na dijalog i raspravu. 

Netflix

Jedna od velikih dilema koja je stvorena ovih dana je upravo i pitanje inspiracije koja je bila polazište za nastanak ove fantastične serije, s obzirom da mnogo faktora ukazuje na to da se možda radi i o istinitom događaju. Iako kreatori serije nisu bili najjasniji odgovarajući na ovakve pretpostavke ipak su priznali da su ih dominantne teme rodnog nasilja u školama u Velikoj Britaniji svakako potakle da razmišljaju u pravcu stvaranja likova koji se suočavaju sa ovom problematikom. Šta se dešava u jednom društvu u kome drug izbode drugaricu? Postoji još jedna činjenica koja sasvim sigurno doprinosi stvaranju tog realističkog utiska kao da se sve to već negde desilo, a to je način snimanja – svaka epizoda urađena je iz jednog, kontinuiranog kadra. Da, samo jednog. Dok se Jemie i njegovi roditelji suočavaju sa krahom sopstvenog života i traže odgovore na sasvim nepoznata pitanja, mi ih pratimo kamerom kao u nekom reality programu i lagano otkrivamo detelje ove kompleksne priče u istom vremenskom okviru kada i oni. Upravo takav pristup režiji lagano vam upumpava uzbuđenje i stvara neku prijatnu anksioznost u iščekivanju svakog sledećeg kadra, jer zaista imate osećaj kao da ste doslovno tamo. Govoreći o ovoj metodi i pristupu igre, reditelj Barantini otkriva da se iza svega krije naporan rad i jako puno proba da bi se dobio efekat kao da je neko pritusnuo samo dugme na kameri i sve snima iz ruke.

Netflix

Posebnu magiju seriji daje glavni glumac – Owen Cooper u ulozi dečaka ubice. Njegova neverovatna moć transformacija i urođeni talenat za glumu prelazi rampu u skoro svakoj sceni uprkos podatku iz biografije da se nikada nije bavio glumom. Možda odatle i dolazi njegova celokupna hladnokrvnost jer izlaganje kamerama mu nikada nije ni bilo na umu. Umesto toga, rođen u industrijskom gradu imao je snove kao i svi dečaci njegovih godina, da postane fudbaler, međutim sudbina ga je definitivno odvela na sasvim drugu stranu i dobili smo pravu, auntentičnu zvezdu koja već sad ima zgusnut raspored na IMDB kalendaru. Pronalaženje mladog glumca za ovu delikatnu ulogu nije bilo ni malo lako. Po rečima reditelja i casting direktora, pregledano je preko 1000 traka dok nisu otkrili čudo od deteta. Tokom same produkcije Cooper je imao na raspolaganju učitelja glume, ali po svedočenju celokupne ekipe mlada zvezda se vrlo brzo osamostalila i pokazala svoj talenat u punom sjaju. 

Netflix

Kada odgledate sve do kraja, brzo ćete shvatiti da nećete moći da spavate, jer ovo nije serija koja će vam pomoći da utonete u san posle teškog dana. Doba društvenih mreža je transformisalo svet i danas oblikuje komunikaciju, kulturu, politiku, posao, pa čak i naše lične identitete do nesluđenih krajnosti.

Imam utisak da smo počeli olako da pričamo o njihovoj štetnosti po društvo i da ih podrazumevamo pričajući sasvim površno o internet nasilju na dosadnim večarama.

A društvene mreže itekako imaju dubok uticaj na mentalno zdravlje, posebno među mladima i generacijom Z, značajno doprinoseći anksioznosti, depresiji, problemima samopoštovanja i onlajn uznemiravanju. Ova serija samo je jedna kap u moru apela da se već jednom probudimo i shvatimo kako naizlged bezazlene aktivnosti u našem telefonu mogu da dovedu do teških poremećaja i razore celu jednu porodicu, a do malopre je sve izgledalo baš kako treba.