Seks, hormoni i stres. Potraga za zadovoljstvom u modernom svetu

Iako mi nekada teško padne da preturim preko jezika „trideset i tri“, moram priznati da nije tako loše ne biti više u recimo ranim dvadesetim ili još gore u srednjoj školi. Setite se samo užasa zvanog topli bambus na punoletstvima, pretankih obrva ili svih onih pojava kojma smo nesebično davali vreme, suze i telo. Dosta je osnažujuće što na primer znam da crvena kosa stvarno nije dobra ideja, da sa tekilom moram oprezno jer se u suprotnom pretvorim u monstruma, da se ljubav krije na najneverovatnijim mestima i uopšte nije lako prepustiti joj se, i da je dobar seks daleko više od strastvenih susreta i mnogo pre u onome što se ne vidi: sigurnosti, komunikaciji, bliskosti. Ukratko, ako već godine moraju da prolaze, utešno je barem što s njima dolazi i bolje poznavanje sopstvenog tela i sebe uopšte, ma kako taj proces bio bolan, iscrpljujuć i jedan u suštini krajnje prljav posao.

Tu negde dolazi na red i priča o hormonima. Za njih prvi put čujemo obično u tinejdžerskom periodu kada se sve naše sitnije i krupnije anksioznosti, sve promene raspoloženja, sva nezadovoljstva objašnjavaju time što su nas „udarili hormoni“. Vremenom naučimo sami da raspoznajemo šta jeste to, šta nije to, doduše ako ste žena, velike su šanse da će vas dosta dugo ubeđivati da su to ipak sve hormoni i time relativizovati svako vaše stanje, pobunu i nezadovoljstvo. Nismo mi „malo osetljivije“ zbog hormona nego zato što je mnogo toga naopako, ali jeste istina da hormoni zaista igraju ključnu ulogu u fizičkom, emocionalnom i mentalnom zdravlju svakog od nas, nevezano od pola, i krajnje je vreme da im pristupimo na drugačiji način.

Dobar seks znači biti „visoko u zadovoljstvu, uzemljena u svom telu i sigurna u svom srcu“.

Jedna od tema koja se u poslednje vreme sve češće pojavljuje kao tema razgovora je u kojoj meri i na koji način hormoni utiču na seksualno zadovoljstvo. Slušajući nedavno predavanje Melisse Vranješ, sertifikovane holističke seks i partnerske trenerice i edukatorke, jedna rečenica mi je posebno privukla pažnju. Dobar seks znači biti „visoko u zadovoljstvu, uzemljena u svom telu i sigurna u svom srcu“. To za početak podrazumeva da postoji balans između tela, uma i emocija. U redu, da uzmemo u obzir da su svi preduslovi neophodni za kvalitetan seks, kao što su usporavanje, radoznalost, igranje i istraživanje, poverenje, komunikacija, granice i poznavanje sopstvenog tela, ispunjeni, šta se događa kada se balans u nama samima naruši? Kada se ne osećamo uzemljeno ni zadovoljno u sopstvenom telu i nemamo pristup ni najnižim lestvicama zadovoljstva a kamoli onim najvišim? „Čak i ako nas hormoni vode na vrtoglavu vožnju – promene raspoloženja, PMS ili grčevi – naše zadovoljstvo ne mora da pati i ostane u drugom planu“ započinje Vranješ. „I dalje je moguće osećati se seksualno ispunjeno. Ali, ako žudimo za onim dubokim, oslobađajućim užitkom koji obuzima celo telo, sve počinje rešavanjem osnovnog uzroka hormonskog disbalansa. Treba imati na umu da hormonski disbalans nije neuspeh, niti problem, već povratna informacija organizma. Naši hormoni nisu naši neprijatelji – oni su glasnici. Kada su u disbalansu, telo nam poručuje: „Potrebna mi je nega.“ Kada slušamo taj poziv, ponovo preuzimamo kontrolu u svim oblastima svog života.“

Naši hormoni nisu naši neprijatelji – oni su glasnici.

Da se vratimo na početak. Nije ništa novo da hormoni kao što su estrogen, testosteron i oksitocin imaju glavnu ulogu u našem seksualnom životu. Estrogen takozvani „seksi“ hormon omogućava lubrikaciju i čini seks fizički uživajućim, testosteron je “gorivo” koje upravlja našim libidom i podiže energiju, dok oksitocin kao „hormon ljubavi“ produbljuje emotivnu vezu koju posebno osnažujemo tokom seksa. Svi oni zajedno, drže situaciju pod kontrolom a našu želju za seksom i kapacitet da mu se posvetimo i postignemo zadovoljstvo na nivou. Međutim, u određenim fazama života dogodi se da naruše međusobnu ravnotežu, kao i da se neki dodatni igrači kao što je hormon stresa, kortizol ubaci u igru. „Naši hormoni se prirodno menjaju tokom života. Ključne faze poput puberteta, trudnoće, postporođajnog perioda i menopauze mogu značajno uticati na seksualno zadovoljstvo. Kada se tome dodaju neumoljivi pritisci savremenog, ubrzanog načina života, nije čudo što libido često nestaje, ostavljajući mnoge žene nezadovoljne u spavaćoj sobi.  Sve priče koje čujem tokom rada sa klijentkinjama imaju zajedničku nit: razarajući teret stresa i neumorni tempo modernog života koji uništavaju naše hormone – a samim tim i naše seksualno zadovoljstvo. Živimo u društvu koje veliča zauzetost, i u kome se briga o sebi potiskuje u drugi plan, a mi završavamo na dnu liste prioriteta.“ Klimnula sam glavom zamišljena koliko puta zatrpana obavezama ne stižem na pravi način da se posvetim sebi ni na najosnovnijem nivou i uverena sam da bi situacija bila dodatno komplikovana da imam još nekog o kome treba da brinem. Iako nisam majka svesna sam da je veliki broj mojih prijateljica prošao kroz teške faze privikavanja na novu ulogu, na sopstveno telo, na očekivanja, i još više toga koliko društvo teško prašta. Pod takvim pritiscima, postpartum je jedan od težih perioda u životu žene, i bilo sa ili bez adekvatne partnerske podrške priča o seksualnom zadovoljstvu većini često deluje posebno daleko i nepristupačno i ostaje na margini.

„Jedan od fizički, mentalno, hormonalno i emotivno najiscpljujućih perioda za žene je postpartum. Nedavno je klijentkinja došla kod mene upravo sa problemom da se oseća udaljeno od sebe i previše iscrpljeno da bi se povezala sa svojim mužem. „Ne osećam moje telo kao moje, a intimnost sa mužem mi je poslednje na pameti. Osećam krivicu.“ Kao majka, potpuno sam je razumela. Postporođajni period je vreme ogromnih hormonalnih promena. Nivoi estrogena i progesterona drastično opadaju nakon porođaja, dok zahtevi dojenja i neprospavane noći dodatno iscrpljuju telo – stvarajući savršenu oluju za nizak libido i osećaj otuđenosti. Radile smo na tome da popravi ishranu unoseći hranu bogatu cinkom, magnezijum i omega 3, ali i da kroz male korake kao što su maženje i ljubljenje, bez većih očekivanja, popravlja odnos sa partnerom. Većina žena funkcioniše na principu želje kao reakcije, a ne spontane želje. To znači da je za ulazak u raspoloženje potrebna mentalna, fizička ili emocionalna stimulacija – dubok razgovor, nežan poljubac, zamišljanje omiljene fantazije. Nije ništa „pogrešno“ ako se želja ne pojavi sama od sebe – svako ima svoj jedinstveni erotski sistem.

Razumevanje individualnih potreba je ključ za otkrivanje onoga što nam je potrebno da bismo se osećali istinski ispunjeno.

Drugi najčešći razlog za hormonalni disbalans, koji pogađa sve, je stres. Podelila sam sa Melissom misao da iako mi je jasno da je stres jedan od glavnih faktora ne samo za smanjenje libida nego i generalno za različita oboljenja, ono što se stalno postavlja kao pitanje je kako? Kako u danima koje provodimo rastrgnuti između poslova, porodice, prijatelja, partnera i izloženi ne samo svojim nego i tuđim problemima ostati imun na stres? „Moramo naučiti da pronađemo vreme za sebe. Jednu od klijentkinja sam nedavo savetovala da uvede mini dnevni ritual za sebe makar i od 15 minuta. Dalje, prioritizujte san. Povišen kortizol je jedan od osnovnih krivaca smanjenog libida, a za njega je pored haotične dnevne rutine odgovoran i nedostatak sna. Počnite sa malim koracima i za početak zamenite petnaest minuta skrolovanja po mrežama sa nekoliko stranica knjige. Zatim, kretanje. Čak i 10 minuta jutarnje šetnje može da učini pravo čudo za nivo kortizola. Ukoliko imate mogućnosti za više, joga je uvek savršena preporuka, sa posebnim fokusom na vežbe za otvaranje kukova i ojačavanje karličnog dna. Što se seksualnog života tiče, ne mogu da istaknem dovoljno koliko je važna komunikacija. Ako ne znate kako drugačije, započnite iskrenošću i rečenicom: „Osećam se udaljeno i volela bih da zajedno poradimo na tome.“ Ranljivost podstiče razumevanje, što je ključno za stvaranje prostora u kojem možete napredovati.“ Free your mind, (i reči dodala bih) and the rest will follow.