Smanjila sam screen time na 2 sata dnevno. Evo šta sam naučila

Kada biste me pitali da li mislim da provodim previše vremena na telefonu, listajući društvene mreže i besmisleno skrolujući, rekla bih vam odlučno ne. Tome svedoče i brojne neotvorene poruke u mom prijemnom sandučetu (grozno, znam) i neobrisane aplikacije koje ne koristim godinama. Pa kako sam onda prošle nedelje imala screen time od 23 sata? Taj broj me je apsolutno zastrašio, zamislila sam se kako provodim jedan čitav dan (i noć) očiju prilepljenih uz telefon i postalo mi je loše. Odmah sam se odlučila za poprilično radikalne mere, jer očigledno moja samokontrola nije davala učinke kakve sam mislila da daje, i smanjila sam screen time na 2 sata dnevno.

Da, to je i dalje 14 sati u nedelji, ali kada uzmemo u obzir da telefon otključam više puta na dan kako bih otvorila poruke, proverila email, pustila muziku ili proguglala ime glumice iz serije kog baš ne mogu da se setim, dva sata zvuči kao sasvim pristojno vreme. Uz to, ne osećam potrebu za potpunim otcepljenjem od telefona i društvenih mreža (čitajte: muči me FOMO). Volim što mi društvene mreže omogućavaju da ostanem povezana sa prijateljima koji žive daleko i volim što imam brz pristup informacijama. Međutim, postoji toliko drugih stvari u kojima uživam, a za koje uvek mislim da nemam vremena, zbog čega ne podnosim da trošim vreme na listanje društvenih mreža u potrazi za brzim izvorom dopamina.

Pa kako je protekla ova nedelja? Odmah sam uvidela da ću morati da pronađem zanimacije kojima ću svesno ispuniti vreme – kojeg je, zapravo, i više nego dovoljno kada skrolujete manje. Ono što me je zaprepastilo jeste da sam već prvi dan primetila promene u svom telu i mislima. Cela ova nedelja podsetila me je na moj život pre desetak godina, kada sam koristila društvene mreže i pri ruci uvek imala telefon, ali on nije bio moj primarni izvor zabave i informacija. A što se FOMO-a tiče – ne samo da ništa nisam propustila, nego sam dva dana čak stigla do obaveštenja „Pregledali ste sve nove objave“ na Instagramu. Da se možda zahvalim ljudima koje pratim, jer su manje objavljivali?

U nastavku delim pet stvari koje su se promenile od kada manje koristim telefon.

Cora Pursley

1. Dopustila sam sebi da mi bude dosadno

Već prvi dan shvatila sam gde su se skupila ta 23 sata koja nisam ni primetila. U svakom trenutku kada bih poželela da sebi skrenem pažnju, tapnula bih telefon. Ukoliko sam dobila nove poruke, odgovorila bih na njih, a zatim pregledala par storyja na Instagramu, a ako storyji nisu dovoljno zanimljivi prelistala bih feed, a zatim bih kao šlag na tortu otišla na TikTok – 20 minuta bačenih niz vodu. Sa ograničenim vremenom, nisam mogla da si dopustim luksuz skrolanja bez razloga, što je značilo da će mi u nekim trenucima biti, pa, dosadno. Telefon nisam nosila svuda sa sobom, a kada bih imala desetak minuta između stvari koje sam isplanirala da radim, nisam imala čime da ubijem vreme. Nekoliko puta uhvatila sam se kako samo sedim i razmišljam. Znate šta? Uopšte nije bilo loše. Prijalo mi je što mozak nisam konstantno bombardovala novim informacijama. Dan sam ispunjavala aktivnostima i sadržajem koji sam sama birala i oduševilo me je koliko sam se ispunjenije osećala.

2. Popravila mi se koncentracija

Već drugi dan smanjenog screen timea primetila sam da sam mnogo koncentrisanija. Razlog za to verovatno leži u činjenici što nisam imala ništa da mi odvuče pažnju. Shvatila sam da mi je skrolanje česta distrakcija, koju koristim kao „pauzu“, a zapravo time samo više zamaram mozak hraneći ga dodatnim nepotrebnim informacijama. Nemati mogućnost da uzmem telefon pomoglo mi je da se skoncentrišem na zadatak pred sobom, bilo da je to pisanje teksta ili spremanje večere i pružim mu svu svoju pažnju. Rezultat? Sve sam rešavala brže i preciznije.

Mirren Alford

3. Bila sam prisutnija

Od svih promena na ovoj listi, ovu sam zapravo očekivala. Kada spustite telefon, naravno da ste više povezani sa ljudima oko sebe. Uvek se trudim da u prisustvu meni dragih osoba ne koristim telefon i razgovaram s njima, ali ove nedelje to je bilo na u potpunosti novoj razini. S obzirom na to da telefon nisam podizala ni na trenutak (možda sam samo proverila koliko je sati), na svakom druženju sam se osećala kao da sam s nekim koga nisam videla jako dugo i jedva čekam da čujem sve što imaju da mi kažu. Takođe, primetila sam da kada ja ne koristim telefon, ljudi oko mene ga takođe koriste manje, zbog čega nam je svima bilo prijatnije i osećali smo se više povezano.

4. Lakše sam padala u san i lakše sam se budila

Da mi je neko rekao da će jednostavno smanjivanje korištenja telefona da reši moj problem sa buđenjem ujutro, verujem da bih se za ovaj poduhvat odlučila i ranije. Uglavnom nemam problem da zaspim, ali ove nedelje sam svako veče vrlo jasno osetila umor, a tada bih poslušala svoje telo i jednostavno otišla da spavam, bez dodatnog listanja Reelsa. Ono što me je iznenadilo bila je lakoća s kojom sam se budila bez alarma, jer se inače budim zaista teško i često odlažem alarm i po pola sata. Ove nedelje budila sam se ranije i bez problema.

5. Ponovo sam otkrila čari long-form sadržaja

Iako dosta skrolujem, moja ljubav prema knjigama i serijama preživela je i pojavu Reelsa i TikToka. Međutim, ono što nisam primetila jeste da im ne pridajem više jednaku pažnju kao pre. Tokom gledanja filma ili serije često bih uzela telefon, čisto zato što mogu, a u toku čitanja knjige sam pravila (ponekad preduge) pauze, zbog kojih poslednjih par godina čitam sporije. Međutim, ove nedelje sam se u potpunosti fokusirala na sadržaj koji konzumiram. Mislim da sam polako počela da lečim svoj raspon pažnje, jer sam konačno opet mogla da se skoncentrišem i na kompleksniju književnost – ispostavilo se da mnogo pomaže kada ne uzmeš telefon nakon svakog malo napornijeg pasusa.

Da li je varanje to što sam gledala YouTube na laptopu? Rekla bih da ne, jer mi inače sadržaj na YouTubeu jako brzo dosadi – lakše je prosto pogledati jednominutni Reel – i bilo mi je zabavno vratiti se ovom long-form sadržaju.

Sve u svemu, glasine su tačne, manje vremena provedenog na telefonu zaista utiče na kvalitet života. Da li to znači da ću nastaviti sa držanjem screen timea ispod 2 sata? I da i ne. Htela bih da nastavim sa ovim ograničenjem barem još jednu nedelju, kako bih se polako odvikla od konstantnog potezanja za telefonom. Nakon toga se ne bih ograničavala na tačno određeno vreme, zato što u nekim trenucima ove nedelje nisam iskoristila telefon u neke praktične svrhe samo kako ne bih premašila cifru 2, a svako takvo ograničavanje je poprilično stresno – a tako sve gubi smisao, zar ne? Međutim, prednosti koje mi je manji screen time doneo toliko su mi prijale, da ću se zaista potruditi da ovo pretvorim u svoju svakodnevnicu.