Kakve veze Schiaparelli couture kolekcija ima sa ruskom balerinom sa početka 20. veka?

U mračnom podrumu Hôtela Salomon de Rothschild u Parizu, čiji su gornji saloni često bili domaćini couture revija, a modele je obasjavala samo blaga svetlost koja je doprinosila atmosferi mistike, juče je Daniel Roseberry predstavio svoju couture modnu priču za kuću Schiaparelli. Uprkos činjenici da je kolekcija predstavljena na veoma neobičnom mestu, odavala je utisak starih salonskih prezentacija, sa manekenkama koje nisu odvraćale pogled od gostiju u prvim redovima, a Roseberryjeva modna vizija bila je slavlje couturea u punom, pomalo zaboravljenom, smislu te reči.

Sanjao sam da sam pronašao zaboravljenu couture kolekciju u podrumu Elsine seoske kuće, rekao je Roseberry skrećući pažnju na bogatu arhivu ateliera čija je vrata Elsa Schiaparelli otvorila u Parizu 1927. godine. Kuća je doživela procvat već tokom tridesetih godina kada je domišljata dizajnerka u njega ucrtala element nadrealizma, tesno sarađujući sa „herojima“ ere kao što su bili Salvador Dalí i Jean Cocteau. Upravo je to vreme u koje je i sam Roseberry uronio, tražeći inspiraciju za svoju novu couture priču, mešajući ih pritom sa referencama na pedesete, koje se danas smatraju zlatnom erom haute couturea. Ali osim u elegantnim i ženstvenim hourglass krojevima i arhivskim kreacijama slavne dizajnerke, koja je u nasleđe ostavila svoj revolucionarni pogled na modu, Roseberry je inspiraciju pronašao i u njoj samoj i u njenoj neverovatnoj sposobnosti da večito otkriva i „izmišlja“ novu sebe – poput feniksa (ili labuda?) personifikovanog u prvom, spektakularnom izlazu.

Međutim, njegov značaj nije samo metafora, a „krilata“ kreacija je zapravo referenca na jedan od najnezaboravnijih lookova Else Schiaparelli, u kojoj je i ona sama fotografisana za Vogue u septembru 1932. godine. S obzirom na to da je reč o vremenu od kojeg je prošao gotovo čitav vek, fotografija u arhivama nema mnogo, ali već i one koje postoje naslućju da je i sama dizajnerka u tom periodu negovala ekscentričan stil koji je korespondirao sa modom koju je kreirala, a često je centralno mesto u njemu imalo upravo pere. Ali njegova uloga u Elsinom stilu nije bila samo dekorativna.

Naime, Schiaparelli ga je kreirala kao hommage ruskoj prima balerini Anni Pavlovoj koja je preminula 1931. godine, a koja je ostala najupamćenija po svojoj ulozi u kratkom baletu „The Dying Swan“, solo ulozi koju je sama kreirala, a čiju je koreografiju za nju osmislio Michel Fokine. Pavlova je u toj ulozi nastupila gotovo 4.000 puta i tako postala prva balerina koja je proputovala svet. Sve do svoje smrti, Pavlova je neumorno plesala na vrhovima prstiju gotovo dve decenije, donoseći balet na delove planete koji nikada nisu svedočili toj čudesnoj plesnoj disciplini. Dobar deo života provela je tako u svom belom, labuđem kostimu, „umirući“ na daskama i iznova se rađajući na nekom drugom mestu. Elsa, koja je i inače bila opčinjena baletom, upravo je u njoj pronašla svoju muzu, a naizgled nežno perje i til postali su simbol snage i ponovnog rađanja u kojem se pronalazila i sama dizajnerka. Roseberry je tako u svoju kolekciju utkao divljenje, privrženost, neustrašivost i snagu, ono što su izazivale i u sebi nosile i Pavlova i Schiaparelli, odajući tako počast dvema ženama koje su, svaka iz svog ugla, ispisale istoriju pomerajući granice.