Stručnjaci za dugovečnost su nam dali jednostavno pravilo za redovno stvaranje dopamina

O mentalnom zdravlju treba voditi računa od trenutka kada se probudite, kažu stručnjaci. Optimizam svakako može donekle da pomogne. I sve to zajedno utiče na formiranje takozvanih hormona i molekula blagostanja. To u svojoj knjizi Guess my age if you can objašnjava dr. Olivier Courtin-Clarins, direktor Clarins grupe i stručnjak za zdravo starenje.

Njegova knjiga je putovanje, uz pomoć nekoliko stručnjaka za dugovečnost, kroz sve one stvari koje možemo da uradimo (koje nisu genetski uslovljene) da dobro ostarimo, sporije i kvalitetnije. I u ovoj analizi je nekoliko redova posvećeno tome kako će pozitivne emocije stvoriti zdrav krug koji stimuliše sposobnost organizma da obnavlja, opušta i stvara hormone sreće, uključujući dopamin, ali i druge poput serotonina, endorfina i oksitocina. A jedna od laganih preporuka Courtin-Clarinsa za negovanje tog optimizma glasi Biti optimističan je nešto na čemu morate da radite svaki dan i dnevno barem tri puta uradite nešto dobro za sebe, kaže on. To su jednostavne stvari koje u velikoj meri pomažu našem blagostanju: kuvanje, vođenje dnevnika, zagrljaj od 30 sekundi, kupanje, uživanje u kafi bez ičeg drugog (u samoći ili u društvu prijatelja ili porodice). Ili plesanje tri minuta uz tvoju omiljenu pesmu. Ova Clarinsova preporuka temelji se na filozofiji Florence Servan-Schreiber i njenoj metodi Three Buzzes a Day o kojoj nam priča u svojoj knjizi 3 buzzes a Day: Kako aktivirati svoj optimizam da budete srećniji. A doktor Courtin-Clarins to sažima ovim rečima: Zapišite, razmislite i setite se tri stvari koje su se desile tokom dana. To osvežava vaše misli i podstiče vas da vidite čašu kao napola punu. Menja način na koji vidite stvari iz dana u dan i stimuliše lučenje molekula za dobro raspoloženje.

Budite optimistični (i lučite dopamin i druge hormone za dobro raspoloženje).

Zanimljivo je da knjiga prepričava još jedan važan detalj u jednom od Cortin-Clarinsovih intervjua sa Catherine Testa, osnivačicom L’Optimisme.com. Sve studije se slažu da je između 30 i 50% ličnih osobina biološki određeno. To znači da 50 do 70% tih osobina možemo da steknemo i na njima radimo tokom života, objašnjava ona. Iako okolina i ljudi oko nas imaju uticaja, mi takođe možemo da preduzmemoi mere kako bismo bili optimističniji. I u ovom poslu, gestovi i navike koje stimulišu hormone sreće svakako dolaze u obzir. Kada me neko pita da li postoji recept za sreću, obično kažem: da biste bili srećni morate da budete optimistični i da se oslonite na sopstvene resurse, kaže Courtin-Clarins. I da, stimulisanje ovih hormona je moguće. Stručnjakinja govori o oksitocinu (koji je povezan sa osećajem sigurnosti i poverenjem u društvene odnose); serotoninu (više povezanom sa emocijama i raspoloženjem); endorfinu (izaziva osećaje euforije i sprečava stres) i dopaminu odgovornom za osećaje motivacije i nagrade. On izaziva osećaj zadovoljstva„, objašnjava ona. Iako obično govorimo o njima kao o hormonima dobrog raspoloženja mnogi stručnjaci ističu da su oni zapravo neurotransmiteri sreće povezani sa regulacijom raspoloženja, osećanjima udobnosti i smanjenjem anksioznosti. U konkretnom slučaju dopamina, to je neurotransmiter koji izaziva brz osećaj prijatnosti koji daje više energije i stimuliše.

Smeh nas nikad neće razočarati.

Kada tražimo ta 3 vrhunca dnevno za aktiviranje našeg blagostanja, postoji jedan koji na nikada ne izneveri: smeh. Dokazano je da prirodni i dobrovoljni smeh stvara dopamin. Ovako nam to objašnjava psihološkinja Lourdes Ramón, iz Clínice Palasiet. Insula, jedan od delova mozga najviše uključen u identitet, aktivira se kada vidimo da se neko smeje ili kada se mi sami smejemo. Vidimo snagu koju osmeh ima na nas, jer mozak tome posvećuje veliki broj neurona na licu. Kada se nasmejemo, dolazi do povećanja endorfina, neuropeptida, dopamina i serotonina, ti hormoni mogu da smanje stres kada deluju zajedno, da smanje broj otkucaja srca, povećaju produktivnost i umanje nervozu.

Vogue.es