5 izložbi koje ne propuštamo tokom Sarajevo Photography Festivala

Lokalno i internacionalno. Transparentno i skriveno. Opipljivo i nedokučivo. Svakog juna, Sarajevo Photography Festival postaje grad susreta koji vizuelnim jezikom formiraju neke nove narative. U skladu sa kolektivnim osećanjima melanholije, nepravde i bola, ovogodišnja tema najznačajnijeg regionalnog događaja posvećenog umetničkoj fotografiji je i jedino zamisliva u trenutnim okvirima: Weltschmerz. Onda kada svet prestane da nudi rešenja, a iz očiju nam izmiče smisao, umetnost dolazi kao spasonosan odgovor. Kroz lične perspektive, kritički odnos prema stvarnosti, kao i promišljanje o gubitku, transformaciji i otporu, učesnici će fotografijom istraživati osećaj nesklada između ideala i stvarnosti. Pored predavanja, projekcija i radionica, ali i posebnog segmenta posvećenom foto-knjigama, glavni deo festivala činiće izložbe koje otvaraju prostor za pomeranje granica i izlazak iz uobičajenih okvira posmatranja fotografije.

Od američke umetnice Deanne Dikeman zbog čijeg ćete projekta Leaving and Waving poželeti da što pre odete kući i zagrlite svoje roditelje, pa sve do kolektiva Belgrade Raw i umetnice Jelene Nikolić koji će izložiti serijal fotografija simboličnog naziva Not many things disgust me a lot of things make me sad, krećemo u zajedničku potragu za značenjem, te u nastavku izdvajamo 5 izložbi koje ne smete propustiti na predstojećem Sarajevo Photography Festivalu od 9. do 15. juna.

Deanna Dikeman, Leaving And Weaving

Gde: Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine
Kada: 9. jun u 19h

Znate onaj sadržaj koji vas pronađe nenadano, čudnim putevima interneta, a onda se useče u vaš um, ili još gore, srce, i ne planira napolje. Baš to mi se dogodilo sa serijalom fotografija Deanne Dikeman koja je tokom 27 godina, svaki put kada bi odlazila, beležila prizor svojih roditelja na pragu porodične kuće kako joj mašu. Prva fotografija nastala je 1991. godine, bez ambicije da postane umetničko delo. „Samo sam snimala te fotografije kao način da se nosim s tugom odlaska“, kaže Deanne, a saoseća svako ko je ikada morao da napusti da napusti porodični dom zarad života u nekom drugim, dalekom gradu, a sa snažnim osećajem straha od propuštanja i griže savesti pri rastanku. S vremenom, taj čin prerastao je u intimni ritual, a niz fotografija postao je svedočanstvo o prolaznosti, ljubavi, gubitku i tihoj lepoti svakodnevice. Serija, koja završava 2017. godine nakon smrti njezine majke, poslednjom fotografijom napuštenog prilaza kući, snažan je dokument kraja jednog životnog poglavlja.

Deanne Dikeman

Dženat Dreković, Bamburci

Gde: Istorijski muzej BiH
Kada: 11. jun u 19h

Ova nesvakidašnja izložba istražuje jednu tradicionalnu proslavu u selu Ratevo, u Maleševu, koja se više od šest vekova održava u čast Svetog Jovana Krstitelja. Naziv „Bamburci“ u maleševskom dijalektu označava nešto zastrašujuće, a običaj nalaže da se zle sile suoče sa još strašnijim entitetima – što se vizualizuje kroz maske i kostime od životinjskih koža. Festival je specifičan i po tome što je isključivo muški događaj, a tradicija nalaže da muškarci skidaju maske ženama koje su se prerušile, crtajući im lica crnom bojom. Iako je nekada bila živopisna proslava, današnji festival Bamburci dobija novu, gotovo nadrealnu dimenziju – selo se suočava sa nedostatkom mladih, tišinom na ulicama i promenama same tradicije. Izložba na simboličan način podseća na prošlost, tradiciju i zaboravljene običaje koji danas žive samo u sećanjima starijih. Specifičnost ovog fotografskog ciklusa ogleda se u njegovom odnosu prema vremenu – kroz jaz, tok i prolaznost. Dženat Dreković diplomirao je fotografiju na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu i završio World Press Photo Masterclass u Berlinu, a trenutno živi i radi u Sarajevu, završavajući postdiplomske studije fotografije na Akademiji likovnih umetnosti.

Dženat Dreković

Belgrade Raw i Jelena Nikolić, Not many things disgust me a lot of things make me sad

Gde: Manifesto galerija
Kada: 13. jun u 18h

U prevodu koji izvanredno opisuje stanje društva „Ne gadi mi se mnogo toga, ali me mnogo toga rastužuje“, izložba beogradskog kolektiva i vizuelne umetnice dolazi kao rezultat dugotrajnog procesa posmatranja i beleženja svakodnevice – grada, prostora, odnosa i nas samih u njima. Može li istina biti podeljena s drugima, ili ona živi pojedinačno u svakome od nas? I da li deljenje istine znači i njeno razumevanje ili samo pokušaj razumevanja? Kroz dokumentarne i umetničke fotografije, postavlja se pitanje ličnog i kolektivnog iskustva, značenja istine koje nastaje van izvornog konteksta i uloge posmatrača u procesu tumačenja. „Vidimo zato što tražimo, čula su uvek gladna, razum je pripitomljeni divljak“, navodi se u umetničkom konceptu izložbe. Izložbe Belgrade Raw kolektiva mahom izlaze iz okvira galerija – smeštaju ih u napuštene prostore, stanove i ulice, brišući granice između umetnosti i svakodnevice. Oni ne ne nudi idealizovanu sliku grada, već pozivaju na dublje, pažljivije i empatičnije gledanje. Njihova praksa je istovremeno umetnička i društvena, dokumentarna i poetska – podsećajući da je svakodnevica vredna pažnje, a posmatranje otpor zaboravu.

Rubén Salgado Escudera, Solar Portraits

Gde: Trg Susan Sontag, ispred Narodnog pozorišta
Kada: 10. jun u 19h

Kroz intimne portrete stanovnika Mjanmara, Ugande i Indije, Escudero prikazuje kako solarna tehnologija menja svakodnevicu, pružajući ne samo svetlost, već i dostojanstvo, sigurnost i obrazovne mogućnosti. Svaka fotografija osvetljena je sijalicama na solarno napajanje koje učesnici svakodnevno koriste, a svaki portret nosi i pitanje: Kako vam je električna energija promenila život? Ova moćna serija nije samo umetnički projekat, već i edukativni alat koji kroz radionice i kreativne programe edukuje mlade o inovacijama u solarnoj energiji, globalnom građanstvu i ličnom osnaživanju. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, više od 770 miliona ljudi širom sveta i dalje živi bez pristupa električnoj energiji. U tim uslovima, sveće – skupe i opasne – često su jedini izvor svetla. Solar Portraits postavlja pitanje: koliko cenimo svetlo u svakodnevnom životu i kakav je kontrast između tehnološki razvijenog i „zamračenog“ sveta? Projekat je realizovan u 34 zajednice, u 11 zemalja na pet kontinenata, i predstavlja snažnu vizuelnu poruku o jednakosti, pristupu osnovnim resursima i održivoj budućnosti. Rubén Salgado Escudero je nagrađivani fotograf i istraživač National Geographica koji se fotografiji posvetio 2013. godine, kada odlazi u Mjanmar i počinje da dokumentuje društvene promene, a projekat je 2019. godine dobio grant Nacionalnog geografskog društva.

Rubén Salgado Escudero

Izložba finalista Sarajevo Photography Festivala

Gde: Nacionalna galerija BiH
Kada: 12. jun u 18h

Da na mladima svet ostaje nije samo izlizana fraza, uverili su nas studenti sa svojim novim, svežim i osnažujućim perspektivama, a ništa manje ne očekujemo ni od pogleda na svet finalista ovog festivala. „Sarajevo Photography Festival ne nagrađuje poslušnost, niti prolazne estetske trendove. Okuplja autore koji fotografiju koriste kao misaoni alat, umetnike koji postavljaju pitanja, izazivaju ustaljene sisteme, otvaraju društvene rane i ne beže od nelagode. Ovde i tišina uhvaćena u kadru, ukoliko je iskrena, poseduje snagu da pokrene i preobrazi. U svetu prezasićenom slikama, ova izložba ne nudi konačne odgovore. Umesto toga, predlaže mnoštvo perspektiva – beskompromisno raznovrsnih, ponekad neizvesnih, ali uvek duboko promišljenih“, navodi Jelena Janković, direktorka programa, povodom izbora finalista. Preko 190 fotografija, 55 finalista i 66 zemalja, raspoređeno je u 8 različitih kategorija koje verno oslikavaju suštinu festivala – veru u fotografiju kao višeglasnu, subverzivnu i angažovanu umetničku formu. Članovi ovogodišnjeg međunarodnog žirija su ugledna imena svetske fotografije i vizuelne umetnosti Alessia Glaviano (PhotoVogue), Kiana Hayeri (nagrađivana dokumentarna fotografkinja), Marina Paulenka (Fotografiska Berlin) i Irfan Hošić (istoričar umetnosti i kustos), a pobednici će biti proglašeni na svečanoj ceremoniji u Narodnom pozorištu.