"Da biste išli napred, morate se vratiti na početak": Sarah Burton o svojoj viziji za Givenchy

Na stolu u uglu kancelarije Sarah Burton na Avenue George V u Parizu nalaze se počeci njenog Givenchyja. Naime, serija lookbookova iz prve kolekcije osnivača modne kuće Huberta de Givenchyja iz 1952. godine, koji sadrže crno-bele fotografije svake odevne kombinacije snimljene iz svih uglova – strogo arhitektonski, ali istovremeno sa kontrolisanom zaobljenošću, dok retka doza zaigranosti dolazi u obliku leopard tašne koja se nosi na pregibu ruke – sve zabeleženo gotovo forenzičkom preciznošću koja podseća na rad Collier Schorr. Pored ovih knjiga leži gomila različitih dezena iz prve i druge Givenchyjeve kolekcije – artefakti koji su, iz nekog razloga, bili zazidani u zid njegovog starog ateljea i otkriveni tek tokom renovacije.

Simbolika je gotovo previše savršena da bi se opisala rečima, jer je upravo to ono što Burton, koja je stigla u Givenchy u septembru prošle godine i svoj debi će imati tokom pariske Nedelje mode u martu, radi: otkriva prošlost kako bi zakoračila u budućnost. „Bilo je toliko Givenchy narativa”, kaže ona o modnoj kući na čijem su se čelu tokom poslednjih decenija našli, između ostalih, John Galliano, Clare Waight Keller, Riccardo Tisci i njen bivši šef i mentor, Alexander Lee McQueen (sa Burton, naravno, koja je magično vodila McQueenov brend od njegove smrti 2010. do svog odlaska 2023).

„Uvek mislim da, da biste išli napred, morate da se vratite na početak – da razumete suštinu kuće.”

Dok prelistava lookbook govori: „Na neki način, bilo je prilično hičkokovski, ova silueta – sve se svodilo na formu i konstrukciju”, kaže ona. „I koristio je čiste, jednostavne tkanine poput pamuka i svile. Ono što ću ja raditi možda neće izgledati baš tako, ali sviđa mi se ideja o pojednostavljivanju – i pravljenju odeće za telo, za ljude, a ne za Instagram”, nastavlja ona. „Reč je o ljudskosti s kojom tim radi – ovi neverovatni ljudi, ovi mađioničari koji i dalje stvaraju rukama. Kako to uzeti i učiniti da neko nešto oseti kroz odeću?”

Ako iko može da razume emociju koja se može izvući iz mode, to je Burton. Njen rad u McQueenu bio je blagosloven near-haute-couture nivoom zanatstva i sposobnošću da izazove osećanja u gotovo svemu što je dizajnirala. Nema sumnje da je taj dar bio na umu LVMH-u, vlasniku Givenchyja, kada je Burton angažovana. Njena mašta je jednako moćna kao što su i njene veštine krojenja i konstrukcije maestralne.

Ako tražite naznake o tome šta će Burton uraditi sa svojim debijem, njena odlučna izjava „Volim krojenje” – kanalisanje slavne prošlosti visoke mode ove kuće u odeću koja je prelepo izrađena, ali lišena bilo kakve upadljivosti ili teatralnosti – verovatno je dovoljna za početak. „Zanima me razvijanje novih silueta, za koje se nadam da će doneti svež stav prema krojenju”, kaže Burton. „Ponekad će biti jasne i oštre, kao krojene rukom nekoga ko stvara mušku modu; a ponekad zavodljivije, iz ženske perspektive. Želim da stvorim garderobu koja sve to obuhvata”, dodaje. „A da biste došli do suštine, dobro je početi od kostura. Givenchy je dosta posvećen silueti – a jednako je važno kako odeća izgleda otpozadi kao i spreda.”

Ona svakako posmatra ovu modnu kuću iz svih uglova. „Givenchy ima vrlo lepu istoriju”, kaže. „Privlači me jer je to mala kuća i nalazi se u Parizu. Obožavam odnos koji je Hubert de Givenchy imao sa ženama koje je oblačio – imao je mnogo empatije.” Burton se i dalje navikava na svoj novi život i manevriše između Londona, gde i dalje živi sa porodicom, i nomadskog života sa druge strane Kanala. Iako to trenutno znači život u hotelima, sam grad je za nju otkrovenje.

„Volim Pariz; nikada ga zaista nisam videla ranije.“

„Godinama sam ovde radila revije, ali nikada nisam obišla sve neverovatne izložbe i galerije, niti upoznala sve te fantastične ljude”, govori. Ovo nije prvi put da Burton radi za Givenchy, iako je poslednji put to bilo u veoma neformalnom angažmanu: pridružila se brendu McQueen 1997. godine, kada je osnivač brenda šokirao Pariz svojim fantastičnim, ponekad sci-fi kolekcijama za Givenchy, a često je putovala iz Londona sa komadima koje je McQueen izradio u svom ateljeu u Hoxtonu. „Putovala bih Eurostarom”, kaže Burton, smejući se, „sa robotom pored svojih nogu”.

Stigla je u Givenchy nakon godinu dana pauze, tokom koje je radila u svom malom ateljeu u centru Londona, uživajući u ideji stvaranja isključivo iz zadovoljstva. „Imati taj trenutak da stanete, vidite sve malo jasnije i povežete se sa sobom”, kaže ona. Čini se da joj je to iskristalisalo viziju koja joj je bila potrebna za početak nove uloge i stvaranje njene debitantske kolekcije. „Kako oblačiti žene danas?”, pita ona – isto pitanje koje je Hubert de Givenchy morao da postavi sebi pre otprilike sedamdeset godina, kada je pokrenuo svoju kuću. „Kako ona živi u stvarnom životu, a ne nosi muzejski komad? Nije reč o prekomernim ukrasima; reč je o povratku osnovama – u nekom smislu, to je povratak krojenju uzoraka; obliku i kroju. I, zapravo, mnogo je teže napraviti nešto jednostavno i lepo.”

Vogue.com