Savet psihološkinje kako se rešiti nedeljne anksioznosti i provesti je u boljem raspoloženju

O sindromu nedeljnog poslepodneva sigurno ste već imali prilike da čujete. Mišljenja o tome kojim danima u nedelji se osećamo najsrećnije mogu biti različita: nedavno istraživanje londonskog University Collegea neočekivano je pokazalo da sreća i zadovoljstvo dosežu vrhunac utorkom. Međutim, činjenica je da nedeljna poslepodneva generalno izazivaju određeni osećaj apatije, malodušnosti, a u ekstremnim slučajevima tuge, pa čak i anksioznosti. Iako psiholozi uvek nude isti odgovor, odnosno, ako su ti znakovi vrlo izraženi ili upadljivi, mogu biti znak upozorenja da nešto nije u redu na emocionalnom nivou, u suštini je normalno osećati određenu negativnost. „Nedelja nas suočava sa drugom stvarnošću. Iako je tehnički još uvek deo odmora, često je doživljavamo kao podsetnik da je rutina iza ugla. To se događa jer naš um već predviđa ponedeljak, anticipirajući zadatke, rutine i obveze. Međutim zapravo nije kriva nedelja, već naša percepcija: pretvaramo je u simbol kraja slobode“, objašnjava psihološkinja Ana Morales.

Zapravo, kada iščekujemo nešto što nam nije tako prijatno, poput povratka na posao, naše telo reaguje i umesto da proizvodi dopamin i druge molekule sreće, „aktivira se kortizol, hormon stresa, koji nas priprema za suočavanje sa izazovima. To objašnjava zašto nedeljom često ne uspevamo u potpunosti da uživamo u danu i zašto nas obuzima nelagoda, pa čak i tuga. Fokusiramo se na neizvršene zadatke ili obveze koje nas čekaju sledeće nedelje, što nas odvaja od sadašnjeg trenutka“, dodaje. Živimo u iščekivanju i stanju pripravnosti, teško nam je da uživamo u sadašnjosti, koja bi u ovom slučaju trebala da bude slobodno nedeljno poslepodne bez radnih obveza. Međutim, moguće je, napominje Morales, izabrati kako želimo da proživimo taj trenutak sadašnjosti jer ne možemo da kontrolišemo ono što dolazi.

Nedeljni poslepodnevni ritual za podsticanje dopamina

Zlatno pravili dr. Oliviera Courtin-Clarins za svakodnevno podsticanje dopamina je priuštiti sebi nešto dobro tri puta dnevno. Govori o jednostavnim stvarima, ne o velikim luksuzima: bila to kafa u miru, razgovor sa prijateljicom, topla kupka… nešto što nas čini zadovoljnim i izvlači iz autopilota. Nedeljno poslepodne, budući da imamo vremena i mogućnosti da potražimo te trenutke za stvaranje dopamina, idealno je za uspostavljanje rituala koji pomažu u transformisanju nedelje u trenutak užitka umesto iščekivanja. Za psihologinju Anu Morales savršena rutina izgledala bi ovako:

„Stvorite idealnu nedelju: redefinišite ovaj dan kao prostor za sebe. Možete da počnete posebnim doručkom, meditacijom ili šetnjom na svežem vazduhu. To će vam pomoći da uspostavite pozitivan i opušten ton za ceo dan“, objašnjava. Zanimljivo razmišljanje, posebno ako ste poslednjih nedelja robovali čišćenju i organizaciji i niste stizali baš ništa drugo.

„Redefinisanje nedelje: umesto da je doživljavate kao kraj, pretvorite je u početak. Isplanirajte nešto posebno za ponedeljak: ukusan doručak, outfit u kojem se osećate dobro ili trenutak samo za sebe. Iščekivanje nečeg pozitivnog može da promeni vaš osećaj prema početku nedelje“, objašnjava. Štaviše, možete to i da zapišete u kalendar kako biste prioritizirali taj poseban plan za ponedeljak i sprečili da padne u zaborav. Šta kažete na to da konačno popijete kafu sa onom prijateljicom kojoj stalno govorite da treba da se vidite?

„Povežite se sa onim što volite. Posvetite vreme hobiju u kojem uživate, bilo to čitanje, kuvanje ili slikanje. Stvaranje nečega sopstvenim rukama je predivan način da se usidrite u sadašnjosti. A ako trenutak možete da podelite sa porodicom ili prijateljicama, još bolje: ljudske veze nas pune energijom“. Lista je beskonačna: bojenje, pečenje kolača, pletenje, izrađivanje narukvica…

„Isključite se od obveza. Postavite jasne granice prema poslu: ostavite e-mail i radne zadatke za radnu nedelju. Ako treba da isplanirate nedelju, učinite to bez pritiska. Organizujte samo najnužnije, poput odeće ili obroka, ali razmišljajte o tome kao o činu samobrige, ne kao o obvezi“, naglašava. Iako nam pregledavanje poslovnih e-mailova može doneti određeni mentalni mir, prekida našu sposobnost isključivanja. Zato je praktikovanje minimalizma (pa čak i odvikavanja) od obveza više nego preporučljivo.

„Postavite mentalne granice. Ako u nedeljno poslepodne počne da vas brine ponedeljak, setite se ovoga: Ponedeljkom ću se baviti ponedeljkom. Sada je nedelja i uživaću u njoj. Ova mala promena perspektive može da umiri vaš um i pomogne vam da više uživate u sadašnjem trenutku“, savetuje.

„Uživajte u prirodi i jednostavnim detaljima: prošetajte parkom ili posvetite vreme uživanju u kafi ili opuštenom razgovoru. Sadašnjost je puna malih užitaka ako sebi dopustimo da ih primetimo“. Ovo može da bude savršen trenutak za jutarnju šetnju i prepuštanje čarima gledanja serije ili filma na kauču poslepodne. Ta kombinacija može da bude mnogo produktivnija i potrebnija od bilo kojeg drugog zadatka.

„Praktikujte zahvalnost. Na kraju dana razmislite o tri pozitivne stvari koje su se dogodile tokom nedelje. Ova praksa, iako jednostavna, menja vašu perspektivu i pomaže vam da se fokusirate na ono što već imate. Zapamtite, ključ je u pronalaženju ravnoteže: planirati i sanjati o onome šta dolazi, da, ali bez zaboravljanja da je trenutak koji stvarno imamo sadašnjost. I upravo se tu događa ona lepota koju zovemo život“, zaključuje stručnjakinja.

vogue.es