Ridley Scott ekskluzivno je za Vogue Adria otkrio sve o svojoj oazi u Provansi
Nives Bokor
Oktobar 17, 2024
Nives Bokor
Oktobar 17, 2024
Vogue Adria dobila je šansu da upozna drugu stranu jednog od najvećih reditelja današnjice. Onu neokrznutu vanzemaljcima, distopijskom budućnošću, svemirskim putovanjima i misterijima. Ridley Scott kao zaljubljenik u vino, dizajn i – Provansu.
Ridley Scott. Prvi put kada sam se upoznala sa njegovim imenom i prezimenom bilo je to na odjavnoj špici kultnog filma Blade Runner. Dovoljno mlada da ne shvatam jezivu dubinu te SF priče i genijalnost postignute atmosferičnosti preuzete iz knjige Do Androids Dream of Electric Sheep?, a dovoljno stara da znam da sam pogledala nešto važno i moćno. Od tog trenutka, čak i da nije svet složan u toj misli, Ridley Scott postao mi je sinonim za reditelja čije umeće prkosi smeni generacija, a filmovi epopeje koje svojom grandioznošću oblikuju struje holivudskog stvaranja te decenije. Prolaziti kroz njegov opus čini mi se apsolutno redundantnim jer njegove filmove u snu znaju da nabroje i najveći filmski amateri. Ono što me fascinira kod takvih ingenioznih veličina, uvek je jedna te ista stvar – gde, pobogu, ti ljudi iznova pronalaze inspiraciju za pravljenje, ne jednog, nego desetina projekata koji ruše rekorde? Često otkrijem da ti ljudi u isto vreme briljiraju i na drugim poljima i imaju više od jednog interesa. Pa tako i sam Ridley Scott.
Kad je svet počeo da bruji o nastavku kultnog filma Gladijator iz 2000. godine (koji će se pojaviti u bioskopima 15. novembra) moj mozak, u 37. godini opterećen idejom starenja, zakoračio je na jednu klasičnu internetsku stranputicu i pao u zečju rupu. Krenula sam na put otkrivanja kako to da je Ridley Scott i dalje toliko karijerno aktivan u svojoj 86. godini? Da ne navodim na pogrešan trag, ne, nisam otkrila njegov čudotvorni eliksir kreativnosti, vitalnosti i mladosti, ali nešto vrlo blizu tome jesam. Otkrila sam da Ridley Scott već 30 godina ima jednu oazu. Vinariju i imanje u Provansi koje ga puni energijom i inspiriše. Nakon dužeg vremena, uspela sam da dođem do samog gospodina Ridleya Scotta koji toliko voli tu svoju oazu, da je bio spreman u haosu pred premijeru da izdvoji vreme za razgovor sa mnom i da je približi drugima. Baš kao i svi genijalci i veličine sa kojima sam imala prilike da razgovaram u svojoj karijeri, odaje utisak susretljive i skromne osobe koja istinski uživa u onome što radi. Bilo da je to stvaranje filmskih blockbustera ili vina u Provansi.“Davno sam imao farmu u Cotswoldu, i nedostajala mi je ta zemlja”, kaže mi gospodin Scott nakon uvodnih kurtoazija na moje pitanja kako to da je odlučio da se posveti ovakvom jednom imanje u Provansi. “Godinama kasnije, odlučio sam da želim da pronađem novu farmu, ali ovog puta sa dobrim vremenom i suncem. Obožavao sam našu oazu u Engleskoj ali vreme joj nikad nije bio najjači adut”, smeje se. “Moram priznati da sam poduže tražio u Francuskoj, nikako se nije događalo da pronađem ono što sam zamislio.” Ali onda je tokom filmskog festivala u Cannesu 1992. dobio poziv koji je čekao. “Nazvao me je agent za nekretnine koji je otkrio Mas des Infermières i rekao da obavezno moram da pogledam to imanje. Odmah sam seo u auto, vozio 250 km i čim sam ga ugledao, znao sam da je to to. Kupio sam ga u istom trenutku.” Ta njegova brza odluka ne čudi. Okolina ovog imanja je senzacionalna. Mas des Infermières nalazi se vrlo blizu drevne citadele Oppède-le-Vieux i šarmantnih malih sela Lacoste, Ménerbes i Bonnieux. Ovo izvanredno okruženje, zadivljujuća prirodna lepota regije i blizina jedne od legendarnih stena pod nazivom ‘Carré de Sator’, samo su neki od razloga koji su uverili porodicu Scott da kupi Mas. “Sva moja deca su deo ove priče, dva sina i ćerka. Radi se o porodičnom projektu. Zato se nadam da će Mas des Infermières biti još generacijama u Scott porodici i proizvoditi vino”, prepričava mi ponosno gospodin Scott dugoročne planove za ovo imanje naglasivši kako je Mas des Infermières pre svega priča o jednoj porodici i jednom mestu, oživljeni međugeneracijski projekat.Inače, pre 19. veka, okolna regija, poznata kao ‘Comtat Venaissin’, pripadala je papinstvu, a u to vreme Mas je bio mesto ozdravljenja, verovatno pod upravom italijanskih časnih sestara. Prva zvanična spominjanja Mas des Infermières pojavljuju se u Napoleonovom zemljišnom registru iz 1831. godine. Više od 200 godina kasnije, bogata istorija Masa očigledno je izvor inspiracije za Ridleyja Scotta. “Bio sam fasciniran istražujući svu tu istoriju i povezanost, koje sam otkrio tek godinama nakon. Mesto je bilo u vlasništu generala Barona Roberta, koji je bio glavni zdravstveni časnik u Napoleonovoj vojsci, zbog čega verujemo da je on koren imena imanja koja se prevodi kao ‘mesto ozdravljenja’”.
Od samog početka, porodica je odlučila da očuva provansalsku vinogradarsku tradiciju i izgradi savremeni podrum sposoban za proizvodnju vina vrlo visokog kvaliteta, u skladu sa najboljim lokalnim praksama. “Bilo mi je izuzetno važno da očuvam autentičnu vinogradarsku tradiciju regije i da nešto vratim lokalnoj zajednici. Naša vina su takođe sertifikovana kao bee-friendly, uzgajamo divlje cveće kako bismo ih privukli, a cela proizvodnja odvija se na način koji je povoljan za njihovo zdravlje, jer je njihov opstanak ključan za planetu. Ako pčele izumru, izumiremo i mi. Kada ljudi posete imanje, želimo da, osim uživanja u našim vinima, pronađu opuštanje i dožive deo ove predivne oaze na planeti, čiji smo čuvari već tri decenije”, beskompromisan je gospodin Scott u svojoj viziji.
Iako je veliki zaljubljenik u vino i enologiju, kaže da kreiranje vina ipak ostavlja svojem timu stručnjaka koje predvodi Christophe Barraud. „Vinarstvo, poput produkcije filmova, na kraju se svodi na specifični ukus i stil. Zato to prepuštam svom Mas des Infermières timu, ali ja lično osmišljavam sve etikete i umetničke radove. Svaka etiketa inspirisana je karakteristikama vina“, upoznaje me gospodin Scott sa svojom drugom ljubavi pored filma – dizajnom. “Obožavam dizajn. Malo ljudi to zna, ali ja sam bio set dizajner pre nego sam postao reditelj, tako da imam dobro oko za dizajn i arhitekturu. Naravno, blisko radim i sa svojim dizajnerom enterijera Pijom McClean koja sa mnom radi godinama i ima fantastičnu viziju.”
Osim što je vinarija, Mas des Infermières ima i predivne smeštajne kapacitete dostupne za iznajmljivanje tokom cele godine, a koje je sa Pijom uređivao sam Ridley. “Tišina i svetlost ovde su pravo utočište. Volim da dolazim ovamo kako bih slikao, čitao i pisao, ali pre svega kako bih bio posvećen čuvar ovog predivnog kutka Provanse“. Radi se o tri veličanstvene kuće za odmor koje gostima omogućuju da iz prve ruke dožive ovaj jedinstveni deo Provanse. Svaka od njih pažljivo je renovirana, odajući počast kreativnoj baštini regije kroz prozračne enterijere otvorenog plana, opremljene komadima iz Scottove kolekcije umetnina i nadopunjene jedinstvenim pronalascima sa brocante sajmova, od kojih su mnogi kupljeni na poznatom sajmu antikviteta Isle sur la Sorgue, samo 20 minuta severno od imanja. Sve tri vile ujedno imaju privatni mediteranski vrt i bazen na otvorenom sa prostranom terasom.
Na primer, Les Chênes Verts je vila od 350 m² sa pet spavaćih soba i pet kupatila, koja može da ugosti do devet osoba. Za dodatnu privatnost, deo kuće je preuređen u zaseban apartman sa vlastitim ulazom, dnevnim boravkom, kuhinjom i pristupom vrtu, idealan za goste koji letuju sa prijateljima ili širom porodicom.
Mas Gris, površine 250 m², ima tri spavaće sobe i tri kupatila, može da primi do šest osoba i ima dva velika dnevna boravka, svaki sa radnim kaminom.
I zadnje, Mas Marcou, površine 150 m², nudi dve spavaće sobe i dva kupatila u glavnoj kući i odvojenu annex spavaću sobu sa privatnim kupatilom i pristupom vrtu.
Na samom imanju se takođe mogu pronaći razne memorabilije iz filmova Ridleya Scotta poput Gladijatora, Aliena, The Martian, The Last Duel i Napoleona, čime ovo mesto postaje nezaboravno iskustvo ne samo za ljubitelje vina i dobrog dizajna već i fanove rada Ridleya Scotta.
S obzirom na to da su vina njegove vinarije osvojile mnoge nagrade poput četiri srebrne medalje i dve zlatne medalje na Paris Concours General Agricole, dve srebrne medalje i zlatnu medalju na Vignerons indépendants i da rastući portfolio njegovih vina sad čak ima sedam različitih etiketa, pitam ga ima li uopšte favorita. Nećkanje se moglo uporediti samo sa onim kad roditelja pitate za omiljeno dete. “Ne mogu da izaberem omiljeno vino – zavisi od dana i sa čime ga pijem!”
Iako vam za posetu imanju treba prethodna rezervacija, The Cave je nešto gde možete svratiti bez iste. Rezultat je dugogodišnje ambicije da se spoji izvrsnost u proizvodnji vina i filmska umetnost u veličanstvenom okruženju. Posetioci mogu da istražuju berbe koje su ovde punjene na licu mesta i kupiti maslinovo ulje proizvedeno na imanju, dok su uronjeni u klasične suvenire iz filmskog sveta Ridleyja Scotta.
Arhitektonski, Cave se oslanja na elemente tradicionalnog provansalskog podruma, ali sa izrazito savremenim pristupom – dizajnerska filozofija koja prožima celo imanje. Ljubitelji vina i filmova mogu tokom cele godine da posete prodavnicu, bez prethodnog dogovora, ali trebali bi da rezevišete posebno prilagođeni obilazak kako bi saznali više o istoriji imanja, njegovim vinima i apelaciji Luberon.