Kad ni digitalni svet nije dovoljan za beg iz stvarnosti, tu je reality shifting

Nema puno TikTok i Reddit trendova koji me zaintrigiraju. Činjenica je da, pogotovo kad gledate sa ove strane zavese i pratite trendove u želji za pričom, svake nedelje dođe i prođe njih 20-ak. Međutim kad neki mesecima drži milijarde pregleda i ima gotovo 50 miliona objava, jasno je da se ne radi o trendu. Radi se o fenomenu i ogledalu društva u kojem živimo. Trend koji je krenuo 2019., imao (post)pandemijski skok, maltene sa motkom, 2021., danas ponovo budi ogroman interes. Sve više pojedinaca, posebno oni generacije Z, deli i prati iskustvo – reality shiftinga. Ako još niste upoznati sa terminom, iako sumnjam da će vam moje objašnjenje puno razjasniti, isto se odnosi na praksu u kojoj pojedinci pokušavaju rebootovati svoj operativni sistem, svoju svest u alternativne stvarnosti, svetove koje sami osmisle i vizualiziraju. Da bi to uradili, koriste razne tehnike, od meditacije, vizuelizacije do intenzivne koncentracije. Naravno, ne postoje naučni dokazi da je tako nešto moguće, ali to ne sprečava brzorastuću zajednicu da se kunu u svoja iskustva i dele savete drugima kako do toga doći.

Alisa u zemlji čuda metoda i Lift metoda su među najpopularnijima. Prvo je dosta poznata meditativna praksa koja predlaže da vizualizujete kako padate kroz zečju rupu u drugu realnost, koristeći opuštajuće tehnike koji će vam pomoći u procesu vizualizacije. Druga metoda, Lift metoda, uključuje zamišljanje sebe u liftu kako prilazimo željenoj stvarnosti koja se nalazi na zadnjem spratu. Kako lift prolazi kroz svaki sprat, osoba treba da se fokusira na to da intenzivira svoj energetski nivo. Kada energija dostigne dovoljno visok nivo, vrata lifta se otvore, dozvoljavajući ulaz u novu stvarnost. Naravno, trendove poput ovih kapitalizam prati u stopu, pa već imamo u ponudi ulja za “zamenu realnosti”.

Odakle je sve ovo krenulo? Trend je zapravo krenuo daaavne 2019. godine. Da, godine koja je bila pre pet, ali da se poslužim meteorološkim rečnikom, feels like dve godine. I to vrlo nestvarno. Fanovi Harryja Pottera hteli su da upoznaju svog obožavanog junaka u Hogwartsu. Kako je to nemoguće (ako ne grešim dušu u ovoj novoj reality shifting eri), jer je, jelte, Harry Potter plod mašte, fanovi su odlučili da pređu u novu realnost kako bi ga doživeli. I “vratili su se” sa svojim iskustvima. Trend je dobio zamah pa se tako danas može na Redditu i TikToku pronaći brdo svedočanstava kako su samoprozvani shifteri proveli i po deset godina u svojoj željenoj stvarnosti (DR na društvenim mrežama = desired realities), da bi se, nažalost, probudili u svojoj dosadnoj stvarnosti. Naravno, ima i skromnijih, neki se odluče za neki mini shift, nešto kraće i bliže kući. Dok bismo neke stvari mogli pripisati kolektivnoj halucinaciji, neke znatiželji, a neke šansi da možda ne znamo i ne razumemo sve, jedna stvar ostaje činjenica.

Interes za reality shiftingom doseže neverovatne nivoe, kumulativni pregledi povezanih hashtagova prelaze 40 milijardi.

S jedne strane, uverenje i želja prelaska u neku drugu realnost zapravo je očekivana. Tanka je granica između toga da živimo svoj život u digitalnoj sferi, kako zapravo i živimo, VR iskustava koji su postali sve uobičajeniji dok kapitalizam trlja ruke nad našom očajničkom potrebom bega od stvarnost, i toga da se uverimo da nam nikakav tehnološki most za prelaz u drugi svet zapravo ne treba. Pogotovo u eri kada se, sudeći prema digitalnim mrežama, mladi sve ranije okreću spiritualnosti u vreme kada mnoge religije nemaju baš najpozitivniji prefiks.

Ne mogu da kažem da ih ne razumem. Teško se povezati sa stvarnošću koja je obeležena generičkim poslovima od, ako imate sreće, od 9 do 17 h, plaćanjem računa, i gde su uzbudljivi životni trenuci isprobavanje novog TikToka deserta, viralnost Hawk Tuah videa i dolazak Sex i Grada na Netflix. Uostalom, prvo pitanje koje “ukazuje na spremnost na reality shifting” jeste “Da li se osećate kao da ne pripadate ovde?” I mogu reći da da. Ne osećam se kao da pripadam svetu u kojem su sve veće šanse da sledeći američki predsednik bude ponovno Donald Trump, gde već dve godine traje rat u Evropi, i gde mi se na vestima i društvenim mrežama smenjuju fotografije bombardovanih gradova i napuštene dece u Palestini jednakom dinamikom kao i novi skincare savet i potencijalni kraj Bennifer sage. Možda se na površini čini kao neka kolektivna zabluda, ali nije mi nimalo neobično da mladi traže beg od opresije koju nosi stvarnost, pogotovo kad mogu globalno i kolektivno da učestvuju u tom begu. Nije prvi put u istoriji, štaviše radi se samo o svojevrsnom rebrandingu već poznatih praksi. Astralna i kvatna putovanja i lucidno sanjanje, sve sa zajedničkim imeniocem “bega od stvarnosti” i istraživanja nečeg “višeg i boljeg” imali su sličnu polazišnu tačku – bili su otpor prema trenutnom stanju sveta. I zato su, da se vratim na uvod teksta, ovakvi fenomeni ogledalo društva u kojem živimo. A odraz koji nas trenutno gleda unazad, uopšte mi se ne dopada.