Razgovarali smo o trendovima u arhitekturi i opciji VR razgledanja projekata

Pre dve godine, Jelena Babić, Anita Krmek i Marja Mia Kolendić su odlučile da osnuju Salon33, arhitektonski atelier u Zagrebu. To je bio logičan nastavak višegodišnjeg prijateljstva i saradnje i iskustva na različitim mestima; u korporacijama, klasičnim arhitektonskim biroima, čak i u obrazovanju.

Potpuno iskreno, odluka o spajanju u jednu firmu je odluka o ulasku u partnerstvo u pravom smislu reči, dosta slično onom ljubavnom. Umesto neprekidnih poziva i mejlova, sada sedimo zajedno u kancelariji i znamo da možemo da računamo jedni na druge, kao korektiv, podršku ili proveru neke ideje. Dozvoljavamo jedni drugima individualnost i sopstvene metode rada, ali uvek gledamo ka istom cilju. Da bismo to postigli, ulažemo mnogo truda u kvalitetnu komunikaciju i na taj način popunjavamo kreativne blokade, olakšavamo odluke ili samo slušamo kada se ukaže potreba, govore za Vogue Adria ove tri šarmantne dame od kojih svaka ima i svoje prirodne preference oko vrste projekata koje se rade u kancelariji, ali tako funkcionišu i van kancelarije. Anita je sjajna slikarica (čeka se njena prva izložba!), Jelena svoje slobodno vreme provodi uz knjigu i knjiški klub, a Marja je poznavalac mode u kolektivu (ovim putem šaljemo joj poziv da pokrene podcast).

Svaki od projekata na kojima rade je zagonetka koja tek treba da se razreši. Slažu se da su delovi arhitektonskih zagonetki nešto složeniji od fizičkih, i uključuju ljude sa njihovim specifičnim karakteristikama i ukusima, kulturu brenda, plansku dokumentaciju, karakteristike lokacije, njenu istoriju, položaj, orijentaciju i još mnogo toga…Uživamo u procesu sužavanja opcija sa ciljem da na kraju ne postoji druga opcija osim one do koje smo došli. Parafrazirajući Arravenu, ‘stvar je više u preciznom postavljanju pitanja nego u odgovorima’. Krajnji cilj i nagrada je kada klijent ili korisnik prostora kaže da se oseća dobro ili udobno u tom prostoru. Funkcionalnost prostora je zakon, a o lepoti može da se raspravlja. Svakodnevno radimo na raznim tipologijama, u najvećoj meri porodične kuće i svih vrsta enterijera – stambenih, poslovnih, prodajnih itd. Iako je neophodno da u našoj kancelariji ‘svi sve znaju’, projekti se biraju ili dodeljuju u skladu sa ličnim preferencama koje se prilično razlikuju. Tako u projekat ugrađujemo svačiji forte usklađen u jedinstvenom paketu.

Njihovi omiljeni projekti su oni sa veoma specifičnim zadatkom. Ponekad se radi o istorijski bogatom okruženju lokacije, specifičnim potrebama i životnim navikama investitora, prepuštanju neobičnom stilu ili geometrijski izazovnim parcelama. Kombinovanjem različitih slojeva kompleksnosti zadatka nastaju bogatija i kreativnija rešenja. Naši projekti pokrivaju razna merila, od urbanističkih do enterijerskih, ali uvek implementirajući zajednički pristup; da se prepoznaju vrednosti datog i imenuju sve potrebe investitora kako bismo dobili jedinstveno rešenje koje odgovara samo tom mestu, vremenu i tim korisnicima, objašnjavaju.

Novina u njihovom kreativnom timu, i na tržištu uopšte, jeste uvođenje virtuelnog obilaska projekata. One svojim klijentima nude opciju pogleda kroz VR naočare zbog koje klijent ima mogućnost da prošeta svojim prostorom pre nego što se on fizički realizuje, dobijajući na taj način jasniju, opipljiviju sliku budućnosti. Nešto što je nekada bila skica na salveti sa današnjom tehnologijom postaje virtuelni prostor. Kupile smo VR naočare prvenstveno iz sopstvene intelektualne znatiželje ali vrlo brzo se pokazalo da je takav način rada klijentima važan korak u konačnom zadovoljstvu projektom. Postavljajući projekte u Enscape programu naših partnera iz Digital Medije omogućili smo klijentima veću kontrolu nad konačnim rešenjem. Opcija je i nama omogućila veću mogućnost istraživanja prostornih mogućnosti i brže učenje. Tehnologija je danas omogućila bolju vizuelizaciju onoga što će biti stvoreno, ali sama arhitektura se ne menja tako brzo, kao ni čovekove životne potrebe koje arhitekturu oblikuju.

Inovativne u smislu VR iskustva razgledanja projekata, očigledno je da uvode i neke nove trendove na tržište pri čemu mi odlučno razdvajaju trendove sa predznakom fast od onih tehnoloških.

Reč trend stvara tendenciju da se stvori konfuzija. Sam trend nije ni loš ni dobar, to je samo odraz onoga što ljudi trenutno smatraju lepim ili vrednim. Inflacijom dizajniranih prostora dolazi do zasićenja pa se taj ‘trend’ pretvori u nešto što brzo gubi svoju izvornu čar. Kao i u modi, kad nešto dobro što je proizašlo iz nečijeg dugogodišnjeg rada i kreativne vizije, stigne na sve police fast-fashion prodavnica, gubi deo svog inicijalnog glamura i vrednosti.

Era brzog enterijera je pred nama, teško je podsvesno ne inkorporirati stilski element koji iskače iz svakog alata za digitalnu komunikaciju, ali se uvek trudimo da budemo prvenstveno vođeni od strane klijenta kako bismo postigli konkretno, originalno rešenje. Pritom gradimo stil koji je nama najprirodniji, autentičan i ne vodi se odgovorima, već nudi odgovore na postavljena pitanja. Dizajn i kompletna arhitektura su drugačija priča, sporije i puno teže podležu trendovima. U arhitekturi je i dalje prioritet funkcija, forma i kompozicija.

U ovoj opciji uz pomoć AI ,vide mnogo prednosti za arhitekturu. Iako se generalno pomalo bojimo tehnološkog nezaustavljivog rasta zbog (ne)brzine čovekovog prilagođavanja, nadamo se da će arhitekturu oplemeniti i ubrzati neki koraci pre ili u procesu projektovanja, a ostaviti više vremena za kreativu. Veliku prednost vidimo u tome što AI može da pomogne u smanjenju ljudskih grešaka koje mogu da se odraze na sigurnost, procenu troška i brojne druge aspekte poslovanja u arhitekturi.

U međuvremenu, ne miruju, a pred njima je nekoliko novih projekata. Poklopilo se da istovremeno čekamo nekoliko građevinskih dozvola, a paralelno radimo i na projektima enterijera. Mala tajna: uskoro se u centru grada otvara jedan jako kul showroom, a jako smo ponosni i na projekat javnog trga koji će uskoro krenuti da se realizuje. Dugoročno, želimo da nastavimo da gradimo našu priču u pravcu u kom smo krenuli. Želimo zdravo i produktivno radno mesto, udobno za sve koji borave u njemu, vreme za učenje i napredak, ali i vreme za porodicu i druge strasti. To nije mali zadatak, ali nas i dalje drži preduzetnički entuzijazam. Voleli bismo da uradimo mnogo toga, ali uvek imamo mogućnost overloada na umu, pa se trudimo da imamo kratkoročni i dugoročni cilj u perifernom vidu. Vodimo se parolom nulla dies sine linea. Videćemo gde će nas to odvesti.