Sva pitanja o raku dojke koja mislite da nemate kome da postavite

Sa naslovnice majskog Vogue Adria gleda nas Bianca Balti, supermodel koji ne privlači pažnju samo iz modnog sveta, već i mnogo šire, i to iz dubokog poštovanja koje je zaslužila svojom hrabrošću da se suoči sa ličnom zdravstvenom borbom.

Niz slučajnih susreta krajem 2022. doveo je Biancu do odluke da uradi genetsko testiranje (jedno od onih jednostavnih testova sa pljuvačkom) koje je pokazalo da je nositeljka BRCA1 gena. Tada je saznala da ima 50 posto šanse da tokom života oboli od raka dojke i 30 posto šanse da dobije rak jajnika. Kako je bila izjavila za američki Vogue, ti su joj rezultati „pružili pogled u budućnost“. U to vreme, Balti je bila samo nekoliko godina udaljena od 39. rođendana, dobi u kojoj je njena tetka preminula od izuzetno agresivnog oblika raka dojke. Uz podršku prijatelja, porodice i lekara, majka dvoje male dece odlučila je da se podvrgne preventivnoj dvostrukoj mastektomiji te iste godine. „Želela sam da budem dobar uzor svojim ćerkama i da brinem o svom zdravlju“, podelila je tadašnje iskustvo sa Vogueom. Poruka koju je tada poslala (a i nekoliko godina kasnije kada je saznala za treći stadijum raka jajnika), bila je važna za svaku od nas – brinite o svom zdravlju! S obzirom na to da je i u mojoj porodici rak dojke prisutan u istorijskom zdravstvenom kartonu, znam da se susretnem sa pitanjem šta ako! Nada da se to ipak neće dogoditi me ne napušta (jer kako drugačije živeti), ali važno je brinuti o sebi, redovno se kontrolisati i brinuti o zdravlju.

Povezano: Kako nas je Bianca Balti inspirisala deleći svoju ličnu borbu na društvenim mrežama

Rasprostranjenost raka dojke u regiji varira. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u svojim zadnjim statistikama je objavio da se od 2016. do 2021. godine u Srbiji prosečno godišnje registruje 4.480 novoobolelih žena, a u proseku u tom periodu od ove vrste raka umrle su 1.722 žene, što je ujedno jedan od najviših mortaliteta u Evropi. Iz Instituta kažu da je rak dojke najčešći maligni tumor dijagnostifikovan kod žena u Srbiji, i na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena u razdoblju od 45-64.

U Sloveniji je rak dojke drugi najčešći rak kod žena (nakon melanoma), posebno zastupljen u u dobi od 50-74. Prema podacima Onkološkog instituta u Sloveniji poslednjih 10 godina incidencija raka dojke kod žena u Sloveniji raste prosečno za 1,9 % godišnje što je povezano sa boljom dijagnostikom i sve većom svešću o samopregledima i preventivnim pregledima. Takođe, u periodu od 2017. do 2021 godine postotak preživelih žena sa dijagnozom raka dojke iznosio je 87,3 %, što predstavlja značajan napredak u odnosu na ranije razdoblje.

Prema podacima Zavoda za javno zdravstvo FBiH, u razdoblju od 2013. do 2023. godine zabeležen je porast broja obolelih žena od raka dojke – sa 26,6 slučajeva na 10.000 žena u 2013., na 30,6 slučajeva u 2023. godini. Iako Hrvatska beleži rastuću incidenciju; 2.928 novih slučajeva u 2021. godini, beleži i mortalitet u padu poslednjih godina, sa 707 umrlih u 2023. godini. Zahvaljujući nacionalnim programima ranog otkrivanja i većoj zdravstvenoj osvešćenosti, ishod lečenja se postupno poboljšava.

Kroz razgovor sa lekarima, psiholozima i ženama sa iskustvom, iz cele regije, pokušali smo da odgovorimo na ključna pitanja na temu raka dojke, na ona koja možda ređe čujemo ili na pitanja koja se ne biste usudili da direktno postavite (iz straha ili bilo kojeg drugog razloga).

Pre svega, šta ako čujemo potvrdu dijagnoze o raku dojke?

Marija Živković je pre tri godine pokrenula Buđenje, organizaciju u Beogradu za podršku ženama, nakon što je i sama, i to dvaput, prebolela rak dojke. Ukratko nam je ispričala put od saznanja pa do izlaska iz bolesti. „Čak i sa ove vremenske distance, deset godina kasnije, teško je rečima opisati osećaj kad vam se u jednom trenutku sruši ceo svet – sve što ste bili, gradili i planirali, nestaje jer vas odjednom možda više nema. Strah da će deca ostati sama, ojećaj nepravde jer ste radili sve kako treba, i nemoć da vratite vreme i sprečite tu bol. Sledećih mesec dana čekate rezultate koji će vam predvideti imate li još dve, tri ili pet godina – a znate da ni deset ne bi bilo dovoljno jer su deca još mala. Dane provodite pretražujući internet u potrazi za tračkom nade, nečim za šta se možete uhvatiti. Svako jutro buđenje donosi novo suočavanje sa dijagnozom i brutalnom stvarnošću – jer uvek mislimo da se to događa drugima. A onda i onaj neizdrživi osećaj krivice: Kako sam to mogla sebi da dozvolim?“

Kako izgleda život posle dijagnoze raka dojke?

„Kada prođe tih nekoliko nedelja prihvatanja, shvatiš da nemaš izbora – stisneš zube, uzmeš svoja dva koplja, uspraviš se i kreneš u borbu. Ne znaš tačno kako ni gde, ali znaš da moraš da ideš napred. I onda se dogodi nešto. Neki znak, neka reč ili, kao u mom slučaju, pojavi se nasmejana, snažna, zdrava žena koja je sve to već prošla. Tada se dogodi buđenje. Veliko olakšanje. U tom trenutku prvi put zaista poveruješ da budućnost postoji, da ti je data nova prilika. Shvatiš da ono što si doživela kao kaznu može zapravo da bude blagoslov. I da ti nijedan dan života nije zagarantovan – osim prisutnosti, ljubavi i mira u srcu. Tada počinju velike promene koje nas vode prema boljoj verziji nas samih. Cilj naše grupe upravo je to – da probudimo i osnažimo veru u život, smanjimo osećaj straha i usamljenosti, donesemo olakšanje, probudimo želju za životom, samopoštovanje i doprinesemo destigmatizaciji bolesti. Delimo iskustva, informacije, tehnike i znanja koja pomažu u prevladavanju izazova – ali iznad svega, pružamo podršku, ohrabrenje i osećaj zajedništva. Mi nismo tužna grupa – naprotiv.“ (Marija Živković)

Savet za sve koji će možda čuti potvrdu upravo te dijagnoze.

„Pre svega, najradije bih uhvatila sve čitateljke za ramena, dobro ih protresla i dozvala sebi: Idite na pregled… prevencija je ključ! Ako je za to već prekasno i upravo su dobile dijagnozu, moj savet je – ne bojte se smrti. Jer kao što ni zdravlje ne garantuje život, tako ni bolest ne garantuje smrt. Okružite se svime što vam pruža podršku i inspiraciju, jer za vas je došlo vreme velikih promena. Te promene možda neće biti prijatne, ali ih treba prigrliti – jer vode prema boljoj verziji vas samih. Nakon velikih patnji, čeka nas veliki rast.“ (Marija Živković)

Šta ako podsvesno gajimo strah od dodira i same pomisli da možemo prilikom samopregleda opipati nešto čudno pod prstima?

„Tačno je da se mnoge žene boje samopregleda dojki i onoga što bi pritom mogle da otkriju. Za početak, važno je znati da samopregled treba raditi između 5. i 15. dana menstrualnog ciklusa, odnosno nakon menstruacije, jer su tada dojke najmekše i ne osete se otečene žlezde koje se mogu napipati pre menstruacije. Takođe, korisno je otići na ultrazvuk dojki i zajedno sa lekarom upoznati sopstvene dojke, kako se kasnije ne biste plašili mogućih promena, jer će vam sve što se napipa odmah biti i objašnjeno. Što bolje poznajete vlastite dojke, to ćete lakše uočiti ako se pojavi nešto novo. Većina promena koje žene napipaju u dojkama su ipak dobroćudne prirode, i to svakako treba imati na umu. Međutim, ako osetite bilo kakvu promenu koja u vama izaziva strah ili sumnju, preporuka je da se obratite lekaru – radiologu specijalizovanom za ultrazvuk dojki i mamografiju.“ (dr med.sci Dragana Đilas, radiolog-onkolog, Poliklinika Consilium Novi Sad)

Samopregled: kada, kako, koliko često i kada započeti?

„Samopregled dojki preporučuje se isključivo nakon menstruacije, između 5. i 15. dana ciklusa, svaka 2 do 3 meseca, počevši od 20. godine života. Važno je naglasiti da samopregled nije dovoljan za dijagnozu raka dojke, jer se njime u proseku mogu napipati samo tumori veći od 1,5 cm, a to više ne spada u kategoriju malih karcinoma dojke. U tim slučajevima terapija je obično agresivnija, a ishodi neizvesniji.“ (dr med.sci Dragana Đilas, radiolog-onkolog, Poliklinika Consilium Novi Sad)

Mitove o dojkama i kako razlikovati istinu od mita, pomogla nam da rastumačimo dr. Una Delić iz Centar za dojku dr. Una Delić, iz Sarajeva.

„Gusto tkivo je opasno“

Istina: Gusto tkivo dojke je normalna anatomska varijacija. Može smanjiti osjetljivost mamografije i otežati otkrivanje promena, ali samo po sebi nije opasno. Češće se javlja kod mlađih žena. Kod žena sa gustim tkivom preporučuje se ultrazvuk uz mamografiju jer može preciznije otkriti eventualne promeene.

„Nepravilnosti uvek znače rak“

Netačno: Većina kvržica u dojkama su benigne, kao što su ciste, fibroadenomi ili promene uzrokovane hormonalnim uticajem. Ipak, svaku novu promenu, posebno ako ne nestaje sa ciklusom ili je tvrda i nepomična, treba proveriti kod lekara.

„Hormonalne promene su bezopasne“

Delimično tčno: Hormonalne oscilacije (npr. pred menstruaciju ili u menopauzi) mogu uzrokovati osetljivost dojki ili pojavu kvržica. Međutim, ne treba zanemariti ništa što je novo, bolno ili što ne nestaje sa ciklusom. Takođe, dugotrajna izloženost povišenim nivoima estrogena može povećati rizik za razvoj raka.

Postoje li dojke sklonije problemima?

Da, rizični faktori uključuju: porodičnu istoriju raka dojke, prethodne promene na dojkama, gusto tkivo dojki, dugotrajnu hormonsku terapiju, pretilost, pušenje, nedovoljnu fizički aktivnost. Ali važno je napomenuti: i žene bez ikakvih poznatih faktora rizika mogu oboleti, stoga su samopregled i redovni preventivni pregledi ključni za sve.

Saveti za komunikaciju sa stručnjacima – kako ne umanjivati sopstvenu zabrinutost, šta pitati i šta imati na umu prilikom prvog razgovora sa stručnjakom nakon što ste možda osetili nešto neobično?

Razgovor sa lekarom može biti stresan, pogotovo kada se radi o zdravlju dojki. Međutim, iskren i otvoren razgovor ključan je za pravilnu dijagnozu i osećaj sigurnosti. Evo nekoliko predloga kako se pripremiti i šta pitati, prema savetu dr. Une Delić.

Ne umanjujte svoje simptome. Recite jasno i tačno šta ste primetili i kada. Koristite rečenice poput: Primimetila sam promenu koju ranije nisam imala. ili „Zabrinuta sam jer promena ne nestaje tokom ciklusa.“

Pitanja koja možete postaviti:

• Šta mislite, šta bi ova promena mogla da bude?
• Preporučujete li dodatne pretrage?
• Koliko brzo treba da reagujem?
• Koliko često bih trebala da dolazim na kontrole?

Pripremite se unapred: Zapišite datume promena, sve simptome, porodičnu anamnezu (ako je neko imao rak dojke), povedite nekoga ako osećate nervozu – dodatni par ušiju može pomoći, ukoliko idete na mamografiju izbegavajte dezodoranse koji mogu oponašati sumnjiv nalaz lažno pozitivan.

Imate pravo na drugo mišljenje: Ako osećate da vašem strahu nije posvećena dovoljna pažnja, traženje drugog mišljenja nije sramota.

@biancabalti

Niko u mojoj porodici nije imao rak – znači li to da sam sigurna?

“Činjenica da u porodici nije bilo slučajeva raka ne znači da smo zaštićeni od bolesti. Genetska predispozicija može doći i sa očeve strane, gde se bolest možda uopšte nije manifestovala, zbog čega žena samo na osnovu oporodične anamneze, bez genetskog testiranja, nikada ne može sa sigurnošću znati da li nosi mutaciju BRCA gena ili neku drugu gensku mutaciju koja povećava rizik od raka. Postoje različite genetske mutacije koje utiču na efikasnost mehanizama za popravak ćelija, koji popravljaju ili uništavaju ćelije koje se nepravilno dele ili imaju oštećen DNK. Ti su mehanizmi ključni za sprečavanje razvoja raka. Genetska predispozicija zasigurno povećava rizik od bolesti, ali to ne znači da će sve žene koje su nositeljke automatski oboleti. Kada je reč o raku dojke, statistike pokazuju da će do 80. godine života čak 60 do 80 % žena koje nose BRCA1 gen oboleti od te bolesti.” (Darja Molan, predsednica udruženja Europa Donna Slovenija)

Rizik kod mlađih žena i zašto nije (samo) bolest starijih?

„Iako se rak dojke najčešće dijagnostifikuje kod žena starijih od 50 godina, on nije isključivo bolest starijih. Kod mlađih žena, posebno onih sa porodičnom anamnezom raka dojke ili naslednim mutacijama gena poput BRCA1 i BRCA2, rizik može biti značajno povećan. Osim toga, kod mlađih žena rak dojke često ima agresivniji tok i može biti teže dijagnostifikovan zbog gušće strukture tkiva dojke, što otežava otkrivanje promena mamografijom. (odgovaraju iz udruženja Europa Donna Hrvatska)

Šta kada otkrijemo nešto: šta prvo uraditi, kome se obratiti, kako izgleda proces dijagnostike?

“Kod raka dojke izuzetno je važno redovno se samopregledavati radi ranog otkrivanja. Ako primetimo bilo kakvu neuobičajenu promenu – bez obzira radi li se o zadebljanju, kvržici, iscetku iz dojke, promeni oblika ili položaja dojke, ili kvržici ispod pazuha – treba se odmah obratiti ginekologu ili lekaru opšte prakse. Oni će vas uputiti u Ambulantu ili Centar za bolesti dojki. Prema preporukama Onkološkog instituta Slovenije, žene sa sumnjom na rak dojke treba što pre da budu upućene u Centar za bolesti dojke i pregledane u okviru dve nedelje.

Dijagnostički postupak uključuje mamografiju, punkciju i ultrazvuk. Biopsija je ključna za potvrdu bolesti, a ako se sumnja na rak potvrdi, pacijentkinja se upućuje na onkološki institut na trijažu, gde se pregledavaju već urađeni nalazi. Nakon toga, u zavisnosti od svakog pojedinog slučaja, slede dodatne pretrage. Zatim multidisciplinarni konzilijum zajednički odlučuje o daljnjem toku lečenja – bilo da se radi o hemoterapiji, zračenju, operaciji ili dodatnim terapijama. Važno je naglasiti da se u 80 % slučajeva opipljive kvržice pokažu kao bezopasno tkivo, pa nije potrebno odmah pomišljati na najgore. Upravo zato je važno što pre posetiti lekara – jer kao i kod svakog raka, rano otkrivanje ključno je za uspešno lečenje i oporavak.

Kod raka ženskih reproduktivnih organa takođe treba obratiti pažnju na sve promene u telu i skrivene simptome. Žene najbolje poznaju same sebe – kako kaže doslovni citat. Simptomi mogu uključivati neuobičajena krvarenja, nadutost koja traje duže vreme, nenamerni gubitak telesne mase i slično. Zbog toga je važno što pre obaviti ginekološki pregled, jer se rak reproduktivnih organa u 80 % slučajeva otkriva već u uznapredovaloj fazi. Kod nositeljki BRCA gena koje se ne odluče na preventivno uklanjanje dojki ili jajnika, u Sloveniji se zdravstveno stanje obavezno prati svakih šest meseci kako bi se eventualni povratak bolesti otkrio što ranije.” (Darja Molan, predsednica udruženja Europa Donna Slovenija)

Praktični, empatični saveti za podršku – šta reći, šta ne reći, kako biti uz nekoga ko boluje?

„Podrška osobi oboleloj od raka dojke zahteva osetljivost i empatiju. Ono što možemo reći je: Mislim na tebe, Tu sam ako želiš da razgovaraš ili ako ti nešto treba, Kako se
danas osećaš?. Bilo bi dobor izbegavati klišee poput: Budi jaka ili Sve će biti u redu jer te rečenice mogu umanjiti osećanja obolele osobe. Takođe valja izbegavati davanje neželjenih saveta ili preporuka o alternativnim terapijama zatim komentarisanje izgleda, osim ako nije iskreno i pozitivno. Najvažnije je biti prisutan, slušati i pružiti podršku bez nametanja.“ (savetuju iz udruženja Europa Donna Hrvatska)

Javno zdravstvo i kako besplatno zakazati pregled dojke.

U Srbiji se rade sve dijagnostičke metode za pregled dojki. Većina Domova zdravlja ima radiologa koji može uraditi ultrazvuk dojki, a sva veća mesta u Domu zdravlja imaju i aparat za mamografiju. Potrebno je zakazati i dobiti uput za pregled od doktora opšte prakse ili ginekologa. Megnetna rezonanca dojke može se obaviti u državnim ustanovama i na račun Fonda za zdravstvo, preko uputa mogu da zakažu oni pacijenti kojima je to indikovao radiolog na osnovu prethodnih pregleda dojki na UZV ili mamografiji ili ev. hirurg onkolog ukoliko smatra da je potrebno. Takođe, pacijenti koji imaju privatno zdravstveno osiguranje mogu rezervisati termin za ultrazvuk dojki u privatnim ordinacijama sa kojima je Osiguravajuća kuća sklopila ugovor.

U BiH pregledi kod porodičnog doktora opšte prakse su besplatni ako imate zdravstveno osiguranje. On vam može izdati uput za ultrazvuk dojki ili mamografiju. Takođe, u nekim kantonima postoje organizovani programi za rano otkrivanje raka dojke, pa se vredi raspitati u svom domu zdravlja. Tokom oktobra, meseca borbe protiv raka dojke, mnoge klinike, domovi zdravlja i nevladine organizacije nude besplatne ultrazvuke ili mamografske preglede. Informacije o ovim akcijama možete pronaći na lokalnim portalima, društvenim mrežama ili direktno u zdravstvenim ustanovama. U privatnim ordinacijama pregled možete zakazati i bez uputa, ali ovi pregledi obično nisu besplatni. Čak i ako nemate nikakve simptome, preporučuje se da jednom godišnje obavite pregled – ultrazvuk do 40. godine života, a nakon toga mamografiju. To je najbolja investicija u vaše zdravlje.

U Hrvatskoj se provodi Nacionalni program ranog otkrivanja raka dojke, koji omogućuje besplatne mamografske preglede za žene u dobi od 50 do 69 godina. Žene u ovoj dobi dobijaju pozive za pregled svake dve godine . Nacionalni program ranog otkrivanja raka dojke, koji sprovodi Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ), pokrenut je 2006. godine sa ciljem smanjenja smrtnosti od raka dojke za 25–30%, otkrivanja bolesti u ranom stadijumu te poboljšanja kvaliteta života obolelih žena. Program obuhvata žene u dobi od 49 do 70 godina, koje svake dve godine dobijaju poziv na besplatni mamografski pregled. Mamografija, kao osnovna metoda pregleda, omogućuje otkrivanje promeba u dojci prosečno dve godine ranije nego klinički pregled. Za žene koje nisu obuhvaćene ovim programom, poput onih mlađih od 50 ili starijih od 69 godina, Grad Zagreb nudi besplatne mamografske preglede putem mobilne mamografije. Za pregled nije potreban uput ni zdravstveno osiguranje, a termin se može dogovoriti putem e-maila: [email protected] . Za dodatne informacije ili ako niste primili poziv na pregled, možete kontaktirati besplatni broj telefona 0800 200 041 ili se obratiti svom opštinskom zavodu za javno zdravstvo.

U Sloveniji je ceo proces, od otkrivanja bolesti do lečenja, lekova i eventualnih rekonstrukcija, pokriven ličnim zdravstvenim osiguranjem i besplatan za pacijentkinje. Ako postoje indikacije na genetsku predispoziciju ili se kod žene otkrije da je nositeljka gena, unutar zdravstvenog osiguranja testiraju se i njeni bližnji rođaci.