Razgovarali smo sa Rafaelom Kaćunić o Balkanu kao nepresušnoj inspiraciji

Rafaela Kaćunić, osnivačica magazina This is Badland, kroz umetnost, kulturu i muziku razbija stereotipe o Jadranu. Slaveći bogatu složenost regije, njen rad prihvata lepotu fragmentiranosti, pozivajući na novi pogled na Balkan i inspirativnu novu generaciju kreativaca.

U svetu često vođenom sjajnim slikama i površnim narativima, Rafaela Kaćunić stoji kao simbol autentičnosti i kreativnosti. Kao osnivačica magazina This is Badland, stvorila je jedinstven prostor koji slavi bogate, često zanemarene priče jadranske regije. Inspirisana svojim hrvatskim korenima i željom da preispita stereotipe o mediteranskom prostoru sa razglednica, Kaćunić je pokrenula magazin kako bi prikazala neočekivanu lepotu i talente koji izviru sa Balkana. Svakim brojem poziva čitaoce na duboko istraživanje složenosti svoje domovine, spajajući humor i ironiju sa dirljivim pripovedanjem. Međutim, Rafaelina kreativnost ne zaustavlja se samo na štampanim stranicama. Nedavno se upustila u svet muzike, kombinujući uticaje popa iz 80-ih sa balkanskim temama, stvarajući skladan ples između radosti i tuge. Vogue Adria razgovarao je sa ovom svestranom kreativkom sa sedištem u Berlinu o njenom kreativnom putovanju.

Šta te je motivisalo da pokreneš časopis This is Badland i koja je bila inspiracija za njegovo ime?

Želela sam da stvorim platformu povezanu sa mojim korenima i kulturom, posebno zato što je jadranska regija uglavnom viđena kroz prizmu savršene razglednice. Moj bivši partner i ja bili smo vođeni bogatstvom priča i kreativnim potencijalom našeg kraja. Naziv This is Badland dolazi iz koncepta „badlands” — krajolika oblikovanog erozijom i retkom vegetacijom. Videli smo to kao savršenu metaforu za fragmentiranu, ali predivnu regiju, a ime takođe nosi humor, ironiju i provokaciju, što se poklapa sa misijom časopisa koji dekonstruiše i iznova interpretira Balkan.

Prvi broj iz 2017. nosio je naslov „Jadran zamišljen iznova“ sa ciljem preispitivanja uobičajenih fantazija povezanih sa Mediteranom. Koje si stereotipe htela da razbiješ?

Želeli smo da preispitamo onu razgledničku sliku Jadrana. Razgovori o našoj regiji često su bili površni i nedovoljno informisani, tako da smo hteli da osvetlimo neočekivane priče i pružimo platformu novim kreativnim talentima sa Balkana. Naš prvi broj bio je pokušaj da razbijemo stereotipne mediteranske fantazije, sa prilozima od Hane Jušić, Emira Šehanovića, Flake Haliti, Brune Kazinoti i Tobiasa Putriha, da spomenem samo neke.

Kako su se teme pojedinih brojeva razvijale s vremenom i koja je tvoja vizija za sedmi broj?

Naš cilj je da ostanemo vanvremenski i nezavisni. Želimo da naši brojevi budu jednako relevantni decenijama od sada kao i danas. Još uvek uživam iznova da čitam naše eseje, što smatram dobrim znakom. Svaki broj raste intuitivno, bez strogih rokova, a preferiramo vanvremensko oglašavanje kako bismo izbegli sezonske pritiske.

Zbog unutrašnjih promena planiramo 2025. da provedemo u obnovi naše online prisutnosti i ažuriranju digitalnih arhiva. Na taj način ćemo biti spremni da uskočimo u rad na sedmom broju kad za to dođe vreme.

Kao strastveni podržavalac nezavisnih publikacija, razumem prepreke sa kojima se suočavaš u takmičenju sa većim izdavačkim kućama. Koji su bili neki od najvećih izazova na koje si naišla dok si osnivala This Is Badland i kako ste ih svi zajedno savladali?

Iskreno, sve je izazov—od pronalaska tema koje me drže angažovanom, sastavljanja pravog tima, upravljanja saradnicima, osiguravanja finansiranja, do dizajniranja izgleda i koordinisanja distribucije. Posla je mnogo, ali zahvalna sam svom talentovanom timu i svojoj početnoj naivnosti u pokretanju nezavisnog štampanog magazina, ne shvatajući u potpunosti koliko to zahteva vremena i troškova. Verujem da svetu treba više ovakvih projekata. Ništa se ne može uporediti sa osećajem kada primiš prvi broj svež iz štamparije—osim kada se pojave štamparske greške, naravno!

Nedavno sam primetio tvoje muzičke objave na Instagramu, što je bilo prijatno iznenađenje. Ovo je za tebe potpuno novo poglavlje, zar ne?

Više, manje novo…

Šta te je sprečavalo da se ranije baviš pevanjem?

Pevala sam u školskim bendovima i horovima, ali sam sa time prestala sa 18 godina, razočarana tadašnjim životom i muzičkom industrijom… Ponovo sam se tome vratila tokom pandemije 2021., kada sam se pridružila ženskom a cappella timu Bulgarian Voices Berlin.

Jesi li bila zabrinuta zbog reakcija publike?

Nisam bila zabrinuta, ali me je zanimalo kako će ljudi reagovati na ovakav tip 80-ih popa na mom jeziku, čak i ako ga u potpunosti ne razumeju.

Šta ti lično znači pesma “Boli Boli”?

“Boli Boli” je nastala u teškom periodu kada sam se ponovo susrela sa Krystal Klearom u studiju u Londonu. Depresija mi se ponovo vraćala, i prenela sam emocije žaljenja i boli iz prošle veze u tekst pesme. To je vrlo lično, odraz načina na koji Balkan prihvata tugu sa ponosom i radošću.

Krystalova sposobnost da u melodijama spoji sreću i melanholiju bila je tačno ono što mi je trebalo. Pesma je postala katarzično oslobađanje, mešajući synth-pop iz 80-ih sa balkanskom samosažaljenjem – ne kao tugu, već kao samouvereno uživanje u sopstvenom bolu. Namenjena je onima koji nose i bol i radost, baš kao što to radimo mi na jugoistoku.

Kako vidiš muziku u odnosu na ethos This Is Badland i svoj posao kao art direktorke? Kako balansiraš te različite discipline u svojoj svakodnevici? Na koji način pristup stvaranju muzike liči na produkciju štampanja magazina?

Muzika je kultura, kao i štampa. Razlog zbog kojeg sam odlučila da objavim pesmu Boli Boli bio je upravo taj što ćemo je izdati na vinilu, jer volim da osetim stvar na kojoj radim.

Kao art i kreativna direktorka, fokusirana sam na kuriranje ideja, slika, priča i talenata kroz različite medije. Zanimaju me kontradikcije i neviđeno, i nastojim to da predstavim u svom radu – prikazati kako kreativnost i radost mogu da nastanu iz prihvatanja tuge, baš kao u duhu Balkana.

Možda zvuči otrcano, ali za održavanje ravnoteže i discipline stvarno mi treba udoban krevet, jutarnja rutina, to-do liste i zdrava hrana. Volim da sebi dam dovoljno vremena ujutru pre nego što započnem dan.

Koliko je saradnja ključna u tvom kreativnom procesu, posebno u tvom uredničkom radu i muzičkim projektima?

Saradnja je ključna. Nijedan moj projekat ne bi postojao bez talentovanih saradnika koji veruju u moju viziju. Stvaram zbog susreta, zbog razmene sa drugima. Bez toga, radije se odmaram, čitam ili gledam The Internet Historian na YouTubeu.

Postoje li neki nadolazeći projekti ili saradnje zbog kojih si posebno uzbuđena?

Partnerka i ja očekujemo naše prvo dete početkom januara. To je definitivno najuzbudljivija stvar trenutno, ali jedva čekam i ponovo da se posvetim muzici u budućnosti. Videćemo šta će doći, otvorena sam za sve.

Koji bi savet dala kreativcima koji žele da zapolčnu sopstveni put u kreativnim industrijama?

Imajte hrabrosti da stvarate, ostanite znatiželjni, prigrlite kontradiktornosti, naučite da rizikujete i ne dopustite da vide kada ste pod pritiskom.

Photo: Martina Borsche