Zbog ljubavi prema ćilimu saznali smo sve o njemu, a jedan nam se posebno uvukao pod kožu

Autentičan koloristični ćilim uvek je lepo videti, a baš tome su svoj umetnički projekat posvetili kolekcionari Marija Radovanović Stanimirović i Uglješa Stanimirović. Poželeli smo da nam objasne baš sve od početka pa do zadnjeg ćilima iz svoje vrlo pažljivo kurirane kolekcije, a saznali smo ponešto i o ključnim istorijskim činjenicama ovog mudrog predmeta koji i danas prenosi simboliku i znanja onima koje to žele da istražuju.

Kada je nastao brend Radostan i kojim povodom?

Prve korake napravili smo kroz foto blog sa fokusom na ćilim. Želeli smo da radost koju u nama pobuđuje ćilim podelimo sa drugima i predstavimo vam imerzivni svet paterna i ornamenata. Naziv etimološki pripada praksi koja dolazi iz farsija, kao uostalom i pojmovni jezik sveta tepiha, a odnosi se na imenovanje zemlje atribucijom nekom narodu – Uzbekistan – zemlja uzbeka, Turkmenistan – zemlja turkmena.

Svi navedeni su poznat izvor najfinijih orijentalnih tepiha baš kao i Radostan. Odluka da brend nazovemo Radostan činila se prirodnom utoliko više što je u pitanju sinteza delova naših prezimena. Obzirom da naziv brenda proizilazi iz prakse imenovanja teritorija a u našem slučaju suštinski se ne odnosi na geografski pojam – Radostan vidimo kao utopijski entitet koji objedinjuje selekciju raznolikih tkanja naših prostora, a svoje postojanje utvrđuje produkcijom i dokumentovanjem instalacija i praksi svoje nomadske galerije, kao i zajednicom koju oko sebe okuplja.

Radostan, ćilim postavlja u središte dijalektičkog odnosa salonskog sa industrijskim, Orijenta i Zapada, etničkog i kosmopolitskog, visoke i narodne umetnosti dovodeći ga u komunikaciju sa dizajnerskim komadima nameštaja različitih perioda, enterijerom i arhitekturom ili ga podižu u vertikalu dajući mu status zidne slike, umetničkog dela. Osnovna ideja bila je da se ćilim izdigne iznad utilitarnosti i da mu se dozvoli da komunicira jezikom svojstvenim umetnosti.

Otkud sklonost baš prema ovoj autentičnoj vrsti predmeta, posebno pirotskom ćilimu?

Uglješa: Ja sam druga generacija u kolekcionarstvu, moja porodica baštini kolekciju pirotskih ćilima.Kao deca, moj brat i ja smo provodili sate igrajući se na pirotskom ćilimu. Sećam se da sam u igri zamišljao da su transverzalni pravougaonici ćilima sa šarom kuveri ulice kojima jure razne igračke automobila i superheroja. Mogao sam satima da zurim u ornamente – to su moja rana sećanja.U tom smislu pirotski ćilim vidim kao maternji jezik i ključ za razumevanje drugih grupa tkanja –   fragment tajne Vavilonskog mita. Pirotski ćilim je od davnina bio dominantan centar proizvodnje i uveliko je uticao na regionalna pa i globalna tkanja kao i na sam jezik unutar ovog medija.Prva registrovana radionica pod nazivom industrija braće Garotić osnovana je još davne 1868. Tada je stil već razvijen i gotovo hermetičan –  a ovome je prethodilo vekovno iskustvo. Treba razumeti da je pirotski ćilim radioničarski proizvod, gradsko tkanje i luksuzni predmet visoke estetske, pa i materijalne vrednosti.

Razvijenost stila, koherentnost slikovnog jezika, složenost i raznolikost formi i simbola, kvalitet tkanja, bogatstvo boja i tonova predstavljaju krajnji domet tradicionalnih tkanja. Vuna autohtone pramenke prela se ručno, dozvoljavajući tanku, elastičnu i svilenkastu nit.Majstorska izvedba crteža podrazumevala je apsolutnu kontrolu, a organsko izvijanje formi ornamenata dovedeno je do savršenstva tehnikama ekscentričnog tkanja. Bojenju vune poklanjala se posebna pažnja a pojedini pigmenti su plaćani zlatom. Purpurni tonovi magente koju daje pigment kermeza, smaragdno zeleni tonovi i bogatstvo valera indiga doprineli su jedinstvenom izrazu koji je emitovao bogatstvo, moć i luksuz. Ovakve boje ne blede, a ćilimu daju utisak nepovredive vanvremenosti. Sve navedeno kvalifikovalo ga je da se nađe u privatnim kolekcijama umetnika kao što su Parajanov, Milena Pavlović Barili, dok ga je Matis i naslikao na slici Pijanista i šahisti iz 1924. Centralni je komad u kući glumice Catherine Deneuve. Lajt motiv je enterijera koji je Inkiostri uredio za Jovana Cvijića. Ćilim vidimo kao vrhunski domet tzv. narodne umetnosti. Tkanje na razboju je jedna je od arhaičnih tehnika čija hermetičnost odražava kontinuitet sa nasleđem neolita. Tehnika podrazumeva izvođenje crteža protkivanjem vertikalno nategnutih osnova potkom. Zbog svojih karakteristika lake prenosivosti, ćilim ima ikonična svojstva. On je svojevrstan komunikacijski medij, sastavni je deo miraza, nosilac tajne života, sveti prostor doma.

Gde pronalazite ćilime i kako kurirate selekciju?

Ranije smo dosta putovali –  aukcije, specijalizovani sajmovi tekstila, samiti dilera, dileri, buvljaci, antikvarijati, kolekcionari, antikvari, naslednici, vlasnici, prijatelji, prijatelji prijatelja. Danas sve češće ćilimi pronalaze nas, ali nam nije strano da spakujemo kofer i istog trenutka krenemo na dalek put kada se pojavi komad koji nam privuče pažnju.

Svet tepiha je magičan svet. U svakom gradu na svetu postoji bar jedan diler ili kolekcionar tekstila, pa svako naše putovanje uveliko određuju niti ćilima. Osećaj je kao da ste deo nekog tajnog kluba.Svaki ćilim iz naše kolekcije imao je nešto jedinstveno čime nas je osvojio. Sve je u izrazu, nekada je to iskorak iz očekivanog a nekada baš savršena harmonija. Selekcija je odraz našeg ukusa. Uglavnom kolekcioniramo ćilime sa naših prostora koje nalazimo na lokalu, ali i u Americi, Indiji, Turskoj… Određivanje porekla ćilima podrazumeva ekspertsko poznavanje stilskih karakteristika, pri čemu etnografska i etnološka građa iako dobar alat često nisu dovoljni. Terensko iskustvo, mogućnost da se ćilim dodirne i sagleda u svojoj sveukupnosti ovde su nezamenljivi. Osim pirotskog kolekciju čine i različiti regionalni ćilimi kao i selekcija orijentalnih tepiha, pa će se između ostalog tu naći i vojvođanski ćilimi različitih etničkih grupa; sarajevski ćilimi – koji su nastali za vreme Habzburške dominacije – često velikih formata i po ukusu tadašnje aristokratije. Makedonski ćilimi ogromnih formata, sandžački ćilimi i ćilimi severa Crne Gore, zatim Slavonski, Šumadija, Vlaški i drugi…

Kako prepoznati dobar tepih, koji ga čini autentičnim?

Dobar ćilim prepoznajemo po osećaju u stomaku, ubrzanom pulsu, znojenju dlanova i porivu da ga posedujemo (smeh). Nakon kupovine, nestrplljivo jurimo nazad u galeriju, gde ga pažljivo pregledamo – đavo je u detaljima (smeh).Iako harmoničnog izraza svaki ćilim krije neku asimetričnost ili nepravilnost, koja – ako imamo u vidu  tehnologiju izvedbe, ne može biti slučajna. Neki autori veruju da ovo proizilazi iz načela da je samo božansko delo savršeno. Ćilimu se na ovaj način udahne život. Ova praksa karaktristična je za jako stare ćilime. Svaki ćilim se nakon tkanja smanji u veličini – piroćanci kažu uđe u sebe.Komunikacija sa ćilimom beži izrecivom. Odnos je neposredan a vizualno zadovoljstvo transponuje se u emociju i sentiment – ipak ova čulnost se razvija.

Gde se još proizvode ćilimi, kakva su strujanja autentičnih vint ćilima, gde ih naći?

Ćilim kao ravno tkanje, široko je rasprostranjen na svim kontinentima. Međutim, svaka grupa ćilima ima specifičan slikovni jezik. Ove stilske razlike dozvoljavaju nam da kažemo ovaj ćilim je ushak a ovaj drugi pirot iako imaju iste tehnološke karakteristike. U slučaju ćilima sa naših prostora razlike su ponekad gotovo na nivou dijalekta. Razumevanje ovih razlika zahteva uvid u veliki broj raznovrsnih tkanja. Mnogi ćilimi sa naših prostora se pogrešno atribuiraju Turskoj, pa ćete ih na tržištu naći kao manastir, gocmen, sarkoy a oni cvetni nastali za vreme slabljenja Otomanskog uticaja i orijentisanja trgovine ka zapadu kao besarabijski, moldavski…Drugi mogući nazivi su trakijski, rumelijski, otomanski i drugi…U Pirotu i dalje postoje dve aktivne radionice – Ponišavlje i Damsko srce.

Kako do ćilima, odnosno do Vas?

Radostan rado otvara svoja vrata radoznalim posetiocima.  S obzirom da ta vrata uvek otvaramo Marija i / ili ja, poželjno je najaviti se i do mesec dana unapred kako bismo uklopili termin i posvetili vam se. Uz kupovinu ćilima dolazi saznanje o njegovoj istoriji, kulturno umetničkoj vrednosti i simboličkom okviru specifičnog slikovnog pisma tako da za posetu treba odvojiti vremena. Nudimo mogućnost da se omiljeni ćilimi iz naše kolekcije probaju u prostoru vlastitog doma pre odluke o kupovini, kao i logističku podršku u smislu transporta i instalacije. Svaki ćilim kupljen kod nas vidimo kao ekstenzivnu kolekciju Radostana, te se može u bilo kom trenutku zameniti za drugi, uz kompenzaciju troškova sanacije eventualnih povreda i održavanja.