Fotograf Matej Čebulec nas vodi u laganu vožnju Toskanom, i svim mestima koja su ga impresionirala

Davno sam se vozila kroz Toskanu. Ima već petnaestak godina i više kako smo rentale auto i napravile road trip iz Firence prema obali, u smeru poznatog nacionalnog parka Cinque Terre. I mogu vam reći bilo je to iskustvo za pamćenje. Pistoia, Lucca, Pisa i još mnoštvo lokacija i prizora kojima više ne pamtim ime, ali znam kako sam se osećala dok smo se vozili – kao u filmu. Valovita brda, topli letnji vazduh, zelene, zlatne nijanse koje se nadopunjuju dok vam iz pogleda stalno izmiču srednjovekovni kameni gradići u kombinaciji sa toskanskim kućama koje kao da pamte sve što se događalo generacijama pre, sve mi se to urezalo u pamćenje kao divan foto dnevnik.

A na to me podsetio Matej Čebulec na čije se sam fotografije baš nedavno naišla. Iako će ga često angažovati za komercijalne projekte, slovenačkom fotografu je najdraže da luta sa aparatom u ruci, jer sa njim se „lagano kreće između divljine i velikih evropskih gradova, stvarajući privlačne narative kroz svoj rad“. Krajem maja sa svojom partnerkom Ninom posetio je Toskanu. „Naše putovanje započelo je krajem maja, u savršenom trenutku kad su brda još uvek raskošno zelena od proleća, temperature blage, a energija leta samo što nije stigla“, govori mi zbog čega mi je odmah palo na pamet da mi otkrije i koja su ga mesta najviše impresionirala. Njegove impresije su me lansirale u centar onog toskanskog filma s početka priče, nadam se da će i vas.

Hotel Torre di Cala Piccola & Santo Stefano

Početak naše priče u Toskani započeo je u regiji Argentaria, a naša prva stanica bila je hotel Torre di Cala Piccola, mirno utočište visoko na liticama Monte Argentaria, sa pogledom na beskrajno plavetnilo Tirenskog mora. Ovde se činilo kao da vreme usporava. Jutra su prolazila uz kafu pokraj infinity bazena, uz miris mora u vazduhu. Popodneva smo provodili istražujući Porto Santo Stefano, prozračni lučki gradić udaljen kratkom vožnjom, i to jednom od vizualno najprivlačnijih obalnih puteva koje smo ikad prošli. Sam put vijuga između maslinjaa i otvorenih pogleda na more, a svaki zavoj otkriva prizore koji izgledaju kao razglednice.

Večeri su nas vraćale na terasu hotela, gde je restoran posluživao neka od najboljih jela na putovanju – jednostavna, sveža i puna ukusa. Torre di Cala Piccola jeluje kao poseban svet: miran, elegantan i pomalo skriven od ostatka sveta. U tom svetu ima nečeg vanvremenskog. Možda je to tiha raskoš, a možda i priča o Liz Taylor i Richardu Burtonu, koji su se ovde jednom sklonili usred svoje legendarne ljubavne veze, tražeći utočište i romantiku daleko od svetskih kamera. Šezdeset godina kasnije, isti osećaj intimnosti i čuda i dalje lebdi u vazduhu.

Preporuka za hotel: Boutique hotel Torre di Cala Piccola (ovde su odseli ljubavnici u begu, Taylor i Burton 1963.)

Preporuka za restoran: L’Oste Dispensa smešten je u Orbetellu, tačnije na Strada Provinciale della Giannella 113, u blizini popularne plaže Tombolo della Giannella, i nudi panoramski pogled na Porto Santo Stefano. Nosi Michelinovu preporuku i ovde ćete probati najbolja morska jela po vrlo prihavtljivim cenama

Savet plus: Ovo je vinska regija što znači da će vam vožnja brojnim okolnim vinarijama priuštiti kapljice i kapljice sreće.

Terme Saturnia

Na putu prema severu, prema valovitim krajolicima Val d’Orcije, napravili smo zaobilazak do jednog od najpoznatijih prirodnih čuda Toskane – termalnih izvora Saturnia. Poznati po svojim mlečno plavim slapovima i lekovitoj vodi, izvori danas nipošto nisu tajna. Mnoštvo ljudi okuplja se od jutra do sumraka, porodice, tinejdžeri i stariji željni sunca, svi privučeni obećanjem toplote i ozdravljenja. Ipak, uz malo znatiželje i strpljenja, pronašli smo svoj mirni kutak: skriveni potok gje je voda bila jednako topla, jednako lekovita i gde se činilo da je vreme stalo. Satima smo se opuštali u vodi od 37°C, puštajući mineralima da tiho rade svoje, dok smo razmenjivali pokoju reč sa prijateljskim lokalnim stanovnicima. Nije to bila ispolirana razglednica, bilo je nešto bolje. Sirovo, stvarno i neočekivano umirujuće. Savršen predah pre sledeće etape vijugavih puteva.

O termama: Voda u izvorima Terme di Saturnia ima stalnu temperaturu od 37,5 °C i bogata je mineralima poput sumpora, magnezijuma, kalcijuma i  natrijuma. Njihova svojstva uključuju protivupalna, detoksikacijska i opuštajuća delovanja. I zovu na dugo „umakanje“.

Dobra vest: Jedna od najpoznatijih atrakcija su Cascate del Mulino, prirodni kaskadni bazeni smešteni uz stari mlin, koji su besplatni i dostupni posetiocima 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Nalaze se 6 km od grada Saturnia, odnsno 3 km od Terme di Saturnia.

Siena

U ranim danima putovanja zalutali smo u Sienu, očekujući energiju poznatog toskanskog grada, ali pronašli smo nešto drugo: spor, gotovo uspavani šarm gradića. Ulice su bile tihe, kao da se grad tek probudio i proteže se u novu sezonu. Ali ono što je Sieni nedostajalo u užurbanosti, nadoknađivala je lepotom. Grad je tiha simfonija narandžastih i crvenih tonova gde terakotne zgrade sjaje na popodnevnom svetlu, a popločane uličice vijugaju pokraj skrivenih trattorija. Duomo di Siena uzdiže se poput mermerne krune, zadivljujući podsetnik na bogatu istoriju i umetnost grada. U tišini Siene ima nečeg poetskog. Tiha prisutnost koja vas poziva da zastanete, podignete pogled i upijete slojeve veka pod svojim nogama.

Preporuka za hotel: Grand Hotel Continental Siena (Starhotels Collezione), nalazi se u istorijskom centru Siene, i to u obnovljenoj Palazzo Gori Pannilini iz 16. veka, samo nekoliko koraka od Piazza del Campo i Duoma di Siena. Izgleda čarobno!

Preporuka za restoran: Osteria Le Logge nudi prijatnu atmosferu sa laganim nostalgičnim štihom, a nalazi se na mestu gde je nekada bila stara prodavnica Barblan&Riacci.

Savet plus: Izbegavajte da jedete u restoranima tačno na glavnom trgu (Piazza del Campo), predivno je za kafu ili aperitiv, ali za autentičnu toskansku kuhinju i bolju vrednost, potražite restorane u manjim ulicama iza glavnog trga.

Val d’Orcia, Pienza, Montepulciano

Od svih mesta koje smo posetili, regija Val d’Orcia, koja se proteže od Siene do vulkanske planine Monte Amiata, ostavila je najdublji utisak. Teško je opisati njenu lepotu bez da zvuči kao kliše, ali zaista, činilo se kao da smo zakoračili u san, ili možda u meku svetlost reklame za biscotte. Valovita zelena polja protežu se u svim smerovima, prošarana usamljenim čempresima koji izgledaju kao da ih je slikar nasumce razbacao sa nekom bezbrižnom čarolijom. Nije čudo da je završna, sanjiva scena Gladijatora snimljena upravo kraj Pienze. U svakom kutku oseća se filmska atmosfera, bilo da se radi o svetlosti koja se odbija od kamenih zidova gradića na brdu, ili sporom ritmu života među vinogradima i maslinjacima. Odseli smo u dvorcu starom nekoliko vekova, smeštenom u dolini ispod Pienze, a večeri provodili lutajući starim gradom, ispijajući vino dok sunce nestaje iza brda. Pienza je pravi dragulj, malena, topla i vanvremenska, sa pogledima na zalazak koji se čine kao da obuhvaćaju celu Toskanu. Nedaleko, Montepulciano je ponudio još jednu čaroliju. Našli smo se na glavnom trgu, sa čašom lokalnog crnog vina u ruci, dok je neko svirao melanholični solo na električnoj gitari. Iza nas, par je tiho sedeo, brišući suze, očarani, činilo se, čistoćom trenutka. Najtalijanskiji mogući izraz emocije. I iskreno, osetili smo ga i mi.

Preporuka za B&B: Il Mastio Spedaletto nalazi se nekoliko kilometara od Pienze, a smešten je unutar autentičnog dvorca iz 12. veka, impozantna arhitektura i pogled na brežuljke su vredni da ostanete i nekoliko dana.

Preporuka za restoran: Baccano il panino Toscano  je mali, šarmantan sandwich shop koji ima preko 13 vrsta panina kao što su Panino Baccano, Panino Bruciaculo, Panino Val d’Orcia i drugih, i svi su oko €3–5.

Preporuka za čašu vina: Sperone Nudo u Pienzi nudi autentičnu toskansku kuhinju, a poznat je po jelima poput domaće testenine sa tartufima, divljači i pecorino fonduea i dobroj vinskoj listi. Rezervacija je preporučljiva.

Colle Val d’Elsa

Naša poseta Colle Val d’Elsi bila je kratka, tek sat vremena uz jutarnju kafu, ali nešto u tom mestu ostalo je sa nama. Grad je bio tih, gotovo zaleđen u vremenu, sa smirenošću kakvu retko nalazite na putovanjima. Njegove kamene ulice i graciozna arhitektura odišu tihom elegancijom, onom koja ne traži pažnju, već se polako otkriva što je duže posmatrate. Bio je to izlet poput tihog izdaha između življih odredišta, mirna međustanica koja nas je podsetila koliko lepi mogu biti jednostavni trenuci.

Preporuka za kafu: Bar e Pizzeria Santa Caterina, zaista lep i miran bar sa prijatnim otvorenim prostorom ispod drveća, gde ujutru kafu piju samo lokalni ljudi.

Preporuka za prodavnicu: Ceramics shop Manufactum je predivna prodavnica koja nudi kvalitetne ručno izrađeni keramičke predmete poput tanjira, ukrasa i magneta.

Pitigliano

Uvučen u litice južne Toskane, Pitigliano deluje kao da pripada nekom drugom vremenu. Izgleda kao grad oblikovan od zlatnog kamena, gde život teče polako i ispunjeno lepotom. Zaustavili smo se ovde na ručku i završili u Maremma Schiacciata, maloj paninoteci koja poslužuje možda i savršeni sendvič: mortadela, burrata i krema od pistaća, složen unutar tople schiacchiate. Jednostavno, hrabro, nezaboravno. Sam grad bio je tih – nekoliko dece igralo je fudbal ispred crkve, a smeh se širio uskim uličicama. Prave zvezde Pitigliana, međutim, bili su mopedi Piaggio Ape. Videli smo ih verovatno više nego ljudi, kako tiho zuje kamenim ulicama poput zvučne kulise samog mesta. Bio je to tihi predah, ali pun karaktera, jedno od onih mesta koje se ne trudi da impresionira, pa upravo zato to i uspeva.

Preporuka za restoran: Maremma Schiacciata je mala lokalna paninoteka u srcu Pitigliana, poznata po savršeno toplo pečenoj schiacciati, domaćem, tankom i mehurićastom italijanskom hlebu.

Preporuka za čašu vina: La Corte del Ceccottino je šarmantna enoteka sa pogledom na dolinu, idealna za isprobavanje lokalnih vina poput Bianco di Pitigliano ili crnih iz Maremme. Nude i tanjire sa sirom i pršutom.

Firenca

Poseta Firenci za vreme Uskrsa i prolećnih praznika donela je svoju dozu haosa. Ulice su bile preplavljene ljudima, a energija, iako živahna, ponekad je bila preintenzivna. Ali čak i u tom haosu, pronašli smo trenutke tihe radosti. Najdraži nam je bio sat proveden na buvljaku, kopajući po starom posuđu i sitnom blagu nakon čega je usledio ručak u Il Pizzaiuolu, porodičnoj pizzeriji koja je delovala kao da je direktno prenesena iz Napulja. Sve u vezi sa njom, užurbana kuhinja, topli osmesi, savršeno zapečena kora, učinilo je taj sat autentičnim, prizemljenim i neverovatno ukusnim. Za nas je jedan dan u Firenci bio dovoljan, tek delić njene veličine, pre povratka u tiše kutke Toskane. A onaj savršeni pizzas sat? Sam po sebi vredan celog putovanja.

Preporuka za pizzeriju: Il Pizzaiuolo je porodična napuljska pizzerija sa vrlo gostoljubivom atmosferom, gde svi sede vrlo blizu jedni drugima.

Kultno mesto za kafu: Caffè Gilli jedan je od najstarijih i najpoznatijih kafića u Firenci, osnovan još u 18. veku. Klasici poput espressa, cappuccina i granite, ali i slatkiši, kolači i tradicionalni dezerti poput cannolija, ovde su na jelovniku.