Manje lošeg raspoloženja zahvaljujući probioticima? Iako ima nešto istine u tome, ipak nije tako jednostavno, kako objašnjava jedna lekarka
Desireé OostlandSeptembar 3, 2025
Da creva mogu više od samog probavljanja, odavno nije tajna: U proteklim godinama brojne naučne studije su pokazale posebno blisku vezu između zdravlja creva i psihičkog blagostanja. Stoga nije veliko iznenađenje da probiotici, živi mikroorganizmi koji se nalaze u fermentisanoj hrani ili dodacima ishrani, preuzimaju sve zanimljiviju ulogu. I ovde istraživanja pokazuju da oni ne podržavaju samo probavu, već i raspoloženje. Međutim, kako funkcioniše ta veza? I da li je zaista tako jednostavno: uzeti probiotik i odmah se dobro osećati?
Creva i raspoloženje povezani su takozvanom osom creva i mozga, kaže dr. med. Miriam Stengel, glavna lekarka Medicinske klinike/Gerijatrije u SRH Klinici Sigmaringen. Ovaj koncept nikako nije nov: Prvi put ga je opisao u 19. veku dr. Beaumont, proučavajući kako ljutnja utiče na proizvodnju želučane kiseline i funkciju želuca, objašnjava ona. Od 1980-ih, istraživanja se sve više posvećuju neurotransmiterima koji se pojavljuju i u mozgu i u gastrointestinalnom traktu.
Pritom je postalo jasno da mnoge telesne funkcije, uključujući i emocionalne procese, mogu biti pod uticajem tih materija. Posebno je takozvani crevni mikrobiom, celokupnost svih mikroorganizama u debelom crevu, poslednjih godina došao u fokus istraživanja. U poslednjih deset godina otkriven je još jedan ‘organ’ – crevni mikrobiom, odnosno svi živi organizmi uključujući bakterije, viruse, gljivice, koji nastanjuju naše debelo crevo i na razne načine doprinose našim telesnim funkcijama, kaže Stengel. Mikrobiom trenira imunološki sistem, pomaže u odbrani od patogena, proizvodi protivupalne supstance i vitamine – kao i neurotransmitere koji putem nervnog sistema mogu da deluju i na mozak. Probiotici mogu ciljano podržavati ovaj mikrobiom, nadopunjujući korisne bakterijske kulture ili podstičući njihov rast. Na taj način bi mogli indirektno da utiču i na emocionalne procese, poput raspoloženja, obrade stresa ili motivacije.
Anastasia Shuraeva
Zdrava creva su stoga ključni deo zdravog tela, saznanje koje seže još do Hipokrata, kako objašnjava Stengel. Danas se to načelo ponovo otkriva – naučno potkrepljeno modernim istraživačkim metodama. U raspravi o emocionalnoj ravnoteži sve više dobija na važnosti i pojam „psihobiotici“. To su posebni probiotički sojevi bakterija koji mogu ciljano da utiču na psihu. Za to postoji nekoliko studija na životinjama, kaže Stengel, i sve više dokaza temeljenih na dokazima da određeni probiotički sojevi bakterija, koji se tada nazivaju psihobiotici, mogu imati pozitivan uticaj na raspoloženje, stres i anksioznost. Pritom se uvek iznova ističu određeni sojevi laktobacila i bifidobakterija, dodaje ona. U studijama je primećeno da su smanjili anksiozno ponašanje kod životinja, ublažili stres kod zdravih ispitanika/ca i doveli do boljeg sna. Kod pacijenata s iritabilnim crevom probiotici s bifidobakterijama mogli su čak da ublaže simptome anksioznosti.
Ova saznanja pokazuju da probiotici, ciljano primenjeni, mogu da utiču i na emocionalnu ravnotežu. Međutim, temeljni mehanizam još nije u potpunosti razjašnjen. Pretpostavlja se, kako navodi Stengel, da se efekat ostvaruje putem modulacije upalnih procesa, nervne aktivnosti i regulacije hormona stresa poput kortizola, kao i neurotransmitera poput serotonina i dopamina. Sve se to događa duž osi creva i mozga. Važno je, međutim, ističe lekarka, da ova saznanja potiču prvenstveno iz studija s posebnim grupama i stoga se ne mogu jednostavno generalizovati.
I svakodnevni život igra važnu ulogu za zdravlje mikrobioma – a time, moguće, i za psihičko stanje. Zdrava ishrana je naravno dobra za zdravo telo, kaže Stengel. Međutim, nije svaki trend prikladan za sve. Na primer, povremeni post može biti neprikladan za osobe s postojećim bolestima ili sindromom iritabilnog creva. Stoga je još važniji uravnotežen i individualan pristup. Stengel preporučuje šarenu ishranu bogatu vlaknima s puno svežeg povrća, fermentisanom hranom poput kefira, kiselog kupusa, kombuche i dovoljnom količinom tečnosti. Za sve su važni dovoljan dnevni unos tečnosti (30 ml po kg telesne težine), šarena, sveža, vlaknima bogata i uravnotežena, svesna ishrana u mirnoj i opuštenoj atmosferi, fermentisana hrana, toaletni rituali, dovoljna fizička aktivnost, ali i svakodnevno opuštanje. Sveobuhvatan pristup je za raspoloženje ionako najbolji.
Govoreći o sveobuhvatnom pristupu: Za Stengel je izvan svake sumnje da probiotici mogu da budu sveobuhvatnog lečenja. Da, tako to zaista vidim. Pitanje je samo moramo li probiotike da kupujemo u apoteci ili naš mikrobiom može da bude zdrav i sa odgovarajućom prebiotičkom i probiotičkom ishranom. Za nju je u svakom slučaju neupitno da crevni mikrobiom može da utiče na naše telo i negativno i pozitivno.
Time je jasno: Probiotici za zdravlje creva mogu pozitivno da utiču na emocionalnu ravnotežu, barem ako se koriste ciljano i u sklopu zdravog načina života.
