Logo
Please select your language

Photo: Horst P. Horst
Photo: Horst P. Horst
Well-being

Da li je provetravanje doma zaista zdravo koliko mislimo?

Razgovarali smo sa dvoje stručnjaka za mikrobiologiju o ovoj svakodnevnoj navici koju uzimamo zdravo za gotovo i o nedoumicama koje se javljaju: koliko dugo treba provetravati, kako i zašto...

ANA MORALES

Decembar 19, 2024

Spadam među one koji svakog jutra – bilo da je kiša, sneg ili minus napolju – širom otvaraju prozore u svim prostorijama kako bi provetrili kuću. Za mene je to ritual koji me osvežava i označava početak dana (iako ga ne razumeju baš svi ukućani). Kako mi je nedavno objasnila Anabel Vázquez, koosnivačica Laconicuma, tokom razgovora o jutarnjim navikama: „Taj sveži, neiskorišćeni vazduh mi jednostavno daje energiju. Čak i kad je ledeno napolju, volim da otvorim prozore čim ustanem.“ Međutim, pre nekoliko dana razgovarala sam o tome sa prijateljem mikrobiologom koji, iako nije negirao potrebu za provetravanjem, izneo je određene zamerke i uslove, a posebno mi je dao do znanja da to nije baš čarobno rešenje za sve. „Ne stvara sterilno okruženje, a može čak da unese i bakterije i gljivice spolja u prostor“, rekao je, posejavši seme sumnje.

Prednosti provetravanja doma

Moj prijatelj je bio u pravu, iako to ne znači da ne treba da provetravamo (upravo suprotno). María Dolores Cima Cabal, doktorka biologije i direktorka diplomskog studija za upravljanje okolinom i energijom na Međunarodnom univerzitetu La Rioja (UNIR), objašnjava: „Istina je da otvaranjem prozora može ući prašina, zagađivači, pa čak i mikroorganizmi (ako ih u tom trenutku ima u vazduhu na tom mestu). Međutim, provetravanje je uvek korisna navika jer smanjuje nakupljanje ugljen dioksida proizvedenog tokom noći i drugih jedinjenja koje možemo imati u kući. Takođe služi za smanjenje koncentracije mikroorganizama nakupljenih unutar doma, koji se mogu razmnožavati u zatvorenom prostoru, posebno ako ima vlage ili je higijena loša“, pojašnjava. Virolog Estanislao Nistal, profesor mikrobiologije na Univerzitetu CEU San Pablo, deli isto mišljenje i ističe prednosti otvaranja prozora za smanjenje neprijatnih mirisa i koncentracije štetnih čestica i poboljšanje kvaliteta vazduha u kući. Što se tiče patogenih mikroorganizama koji mogu da uđu spolja, napominje da „u većini slučajeva ne predstavljaju pretnju zdravlju jer su mnogi bezopasni i deo su prirodnog ekosistema“. Uz to, provetravanje smanjuje vlagu i mogućnost razvoja buđi u unutrašnjim prostorima, kao i koncentraciju hemijskih jedinjenja koja mogu da se zadrže od sredstava za čišćenje ili ih ispuštaju određeni dekorativni elementi u kući.

Koliko dugo treba provetravati prostorije?

Oba stručnjaka se slažu: između 10 i 20 minuta. „To je dovoljno vremena za izmenu vazduha, a da se pritom ne gubi previše toplotne energije iz grejanja ili sličnih sistema u hladnim klimama ili tokom zime“, ističe Cima Cabal. Što se tiče doba dana, Nistal preporučuje provetravanje „u ranim jutarnjim časovima ili kada je kvalitet vazduha napolju najpogodniji. Kratko ali efikasno provetravanje omogućuje izmenu vazduha bez velikog gubitka toplote zimi“, napominje. Ipak, ovo vreme može malo da varira u zavisnosti od vremenskih uslova i nivoa poprečnog provetravanja između različitih prostorija u kući.

Provetravanje ne stvara sterilno okruženje (ali to nije ni potrebno)

Tačno je da je moj prijatelj mikrobiolog insistirao na činjenici da provetravanje ne stvara sterilno okruženje, ali to nije ni potrebno. „Iako provetravanje ne sterilizuje prostor, smanjuje rizik od nakupljanja patogenih mikroorganizama u zatvorenim prostorima i mogućnost da se druge osobe koje uđu u taj prostor zaraze. Potpuna sterilnost nije potrebna ni poželjna u svakodnevnom okruženju, jer je naš imunološki sistema pripremljen za interakciju sa određenim mikroorganizmima. Više nego postizanje sterilnog okruženja, cilj provetravanja je održavanje čistog vazduha“, objašnjava stručnjak sa Univerziteta CEU San Pablo.

Da li treba provetravati ako živite sami?

Da, bez imalo sumnje. Tačno je, napominje stručnjakinja sa UNIR-a, da provetravanje „značajno smanjuje rizik od prenosa respiratornih bolesti među ukućanima, ali ostaje važno čak i kada ne delite prostor sa drugima jer se vazduh u zatvorenom prostoru zasiti ugljen dioksidom, vlagom i zagađivačima koji nastaju svakodnevnim aktivnostima poput kuvanja, tuširanja ili korišćenja hemijskih proizvoda“, kaže. Stoga, iako nije čarobno rešenje i nije potrebno provetravati duže od 10 minuta dnevno, to je korisna navika za stvaranje zdravog prostora „bez obzira na broj ukućana“, ističe Nistal.

Druge (tehnološke) alternative provetravanju

Iako je provetravanje nepogrešiv (i pristupačan) postupak, Cima Cabal ne isključuje ni tehnološka rešenja koja postoje za pomoć u pročišćavanju prostora, poput odvlaživača vazduha, pročišćivača vazduha, HEPA filtara za zadržavanje lebdećih čestica ili sistema za dezinfekciju vazduha pomoću ultraljubičastog svetla.

 

vogue.es

VOGUE RECOMMENDS