Japanska tradicionalna večera sprečava debljanje i poboljšava kvalitet života

Japanska kultura u mnogočemu može da nam posluži kao uzor, posebno kad je reč o životnom stilu, ishrani i dugovečnosti, gde uživa potporu stručnjaka. Dovoljno je pitati dr. Vicentea Meru, stručnjaka za medicinu protiv starenja iz Sha Wellness klinike, koji rado prepričava svoja brojna putovanja u Japan u potrazi za običajima povezanima sa dugovečnošću i kvalitetnim životom. U svojoj knjizi Mladi u svakoj životnoj dobi posebno ističe jedan od njih, hara hachi bu, princip prema kojem treba pojesti 80 % količine koju bismo želeli da pojedemo. Tako održavamo zdravu kalorijsku ravnotežu i ostavljamo prostora za nepredviđene situacije ili trenutke kad se možda malo više opustimo za stolom.

S obzirom na to da stručnjaci za dugovečnost ovaj običaj smatraju uzorom, posebno je zanimljiva i struktura tradicionalnog japanskog obroka, ichi-jū-san-sai. O tome je japanska autorka Akemi Tanaka pisala u svojoj knjizi Chōwa koja je privukla pažnju gastroljubaca. U knjizi koja promišlja o postizanju ravnoteže i sklada u malim životnim detaljima, hrana se ističe kao moćno sredstvo za postizanje tog cilja. Autorka naglašava japansku tradiciju „manje je više“, pa su poštovanje izvornih ukusa namirnica, konzumiranje sezonskih namirnica i težnja ravnoteži temeljne prakse. „Jesti uvozne jagode usred zime smatra se vrhuncem neozbiljnosti i rasipništva“, kaže. Govori i o ichi-jū-san-saiju, „japanskom meniju koji se sastoji od supe i tri jela, plus male činijice pirinča. To je formula koja može da bude savršena i za večeru i za ručak.“

„Glavno jelo osigurava proteine, a u tanjiru je gotovo uvek riba umesto mesa. Ostala jela sadrže tofu, šargarepu, rotkvicu, koren čička ili drugo sezonsko povrće ili proizvode od soje, uz tsukemono (japansko ukiseljeno povrće)“, objašnjava. Nutricionisti zapravo podržavaju ovakve razmere i smatraju ih dobrim izborom pri planiranju ručka i večere. Na primer, nutricionistkinja Cristina Barrous o ovom meniju kaže: „Čini mi se savršenim: povrće zauzima značajnu ulogu u obroku. A ukiseljeno povrće smatram ključnim jer u ishranu unosi probiotike“, objašnjava.

Photo: Bruna Gomes

Supa kao predjelo

Započeti ručak ili večeru supom je odlična ideja. Tanaka, na promer, spominje da Japanci zimi često pripreme supu od bundeve koja traje nekoliko dana i služi kao prilog svakoj večeri. Česte su i supe od misa. Za one koji žele zapadnjačku verziju ovog menija dobra opcija bi mogla da bude popularna supa sa kostima puna kolagena ili tradicionalni temeljac od povrća. Kako nam je objasnila psihonutricionistkinja Itziar Digón, započeti obrok supom je dobar način da umirimo želudac i postignemo sitost, što nam omogućava da jedemo smirenije i bez preterivanja. „Topla supa doživljava se kao nešto utešno. Konzumiranje toplih napitaka stvara osećaj blagostanja, a može se pripremiti i od ostataka namirnica, što je i održivo“, ističe.

Proteini, povrće i malo ugljenih hidrata koji se brzo apsorbuju

Ovaj japanski meni obično sadrži malu činijicu pirinča i to je jedini izvor ugljenih hidrata koji se brzo apsorbuju, a koji se obično uključuje u njihove obroke, objašnjava Akemi Tanaka. Što se tiče proteina, naglašava da gotovo uvek dolaze iz ribe, a ne mesa. „Washoku kuhinja izbegava prerađene sastojke, poput određenih vrsta mesa ili sira, i sadrži vrlo malo šećera. Prema stručnjacima, ova ishrana utiče na dugovečnost japanskog naroda“.

Uveče možete i da preskočite pirinač

Iako ova tradicionalna formula uključuje malu količinu pirinča, ako je reč o večeri i želite da smršate bolje je da izostavite taj unos ugljenih hidrata koji se brzo apsorbuju jer su izvor energije koja se, ako se ne iskoristi može pretvoriti u masnoću, što je noću uobičajeno. Druga mogućnost je da ga zamenite manjom porcijom smeđeg pirinča, koji više zasiti i sadrži više vlakana.

Dodatna vrednost: ukiseljeno povrće

Uključivanje ukiseljenog povrća u obrok definitivno je jedna od stavki koju stručnjaci za ishranu najviše ističu upravo zato što prirodno ukiseljeno povrće, sa malo šećera i malo soli, predstavlja zanimljiv izvor probiotika za negu mikrobiote i poboljšanje probave. Ukiseljeno povrće sadrži značajan broj bifidobakterija i pomaže dobrom funkcionisanju creva. Sve to dovodi do dodatnog efekta koji nam je napet: njegovog pročišćavajućeg delovanja na naš organizam i našu kožu. „Dobra funkcija creva doprinosi našoj probavi i, posledično, apsorpciji hranjivih materija i crevnom ritmu, što je uravnoteženo i na neki način može pomoći u sprečavanju nakupljanja toksina“, objašnjava dr. Mar Mira.

vogue.es