Da li je proteinska voda zaista 'game-changer' za vaše mišiće i snagu? Saznali smo šta stručnjaci misle o ovom trendu

Moram da povećam unos proteina. Nastojim da poboljšam svoje prehrambene navike i, među redovima polica u prodavnici, detaljno proučavam tablicu sastava i kalorija svih proizvoda koji s police viču: PROTEIN.

U mojoj korpi se već nalaze ćuretina, zrnasti sir, tuna, odresci i jaja, ali to su sve namirnice za čiju pripremu treba vremena. Zato sam u potrazi za nečim što mogu da gricnem kad me napadne glad ili želja za nečim slatkim. U odabiru tih proizvoda tražim nešto što ima najbolji nutritivni sastav. Nakon redova proteinskih pudinga i kalkulisanja razmera šećera i proteina na čokoladicama okrećem se i vidim nešto što dosad nikada nisam primetila – proteinsku vodu.

Na prvi trenutak sam se nasmejala, jer mi je delovalo nekako apsurdno. Danas čak i voda mora da bude proteinska. Možda je sledeći korak proteinsko vino ili šampanjac. Međutim, moja znatiželja ne može da odoli.

Courtesy of Adanola’s Resort Sportswear

Posežem za proteinskom vodom i odlučujem da je probam. Neprirodna slatkoća me odmah razočara i odbija. „Proteinske vode su često bogate šećerom ili zaslađivačima, aditivima poput boja, aroma i konzervansa”, napominje mi klinička nutricionistkinja mag. nutr. Nevena Pandža. Ova napomena mi je trebala pre nego što sam odlučila da uzmem gutljaj koji me je potpuno odbio. Proteinska voda, ako bi bila manje slatka, bi sigurno našla svoje mesto uz moj glavni obrok.

Ali aroma nije jedini nedostatak proteinske vode. „Uz to, imaju veću cenu od običnih namirnica koje daju istu količinu proteina po serviranju”, dodaje ona.

Šta je uopšte proteinska voda?

„Proteini su komunikacijski rastegnuti u svakom području ishrane, sporta, zdravlja”, zaključuje mag. nutr. Nenad Bratković. S obzirom na to da su proteini svuda, stručnjake ne iznenađuje da su stigli i do vode. Sam dodatak nekolicine proteina ne čini svaku vodu proteinskom vodom. „Važna je količina proteina po serviranju, da bi uopšte mogla da nosi ovako pretenciozan naziv ‘proteinska voda’, budući da postoje pravilnici o prehrambenim tvrdnjama RH i EU koji propisuju kada se sme staviti atribut ‘izvor proteina’ ili pak tvrdnja ‘bogato proteinima’”, ističe Nenad.

Može li proteinska voda da bude zamena za obrok?

„Proteinsku vodu s okvirno 15 g proteina na 500 ml ne možemo smatrati adekvatnom zamenom za obrok, niti užinom koja bi pospešila oporavak posle fizičke aktivnosti”, objašnjava mi Nevena. Međutim, nije proteinska voda jedini proteinski proizvod o kojem bismo trebali da prestanemo da razmišljamo kao o glavnom obroku. „Težimo da unos nutrijenata bude iz hrane, ne iz prehrambenih proizvoda”, podseća Nenad i dodaje: „Optimizacija unosa proteina trebala bi da dolazi od namirnica koje prirodno obiluju njima: riba, jaja, meso, mahunarke, orašasti plodovi, ne primarno od dodataka ishrani ili ovakve funkcionalne hrane; oni bi trebali da budu nadopuna”.

Prirodni izvori proteina takođe će doprineti nutritivno boljem obroku. „Za prosečnu osobu s uravnoteženom ishranom koja voli hranu i ima umerenu fizičku aktivnost, svoje dnevne potrebe za proteinima (0.8 – 1.5 g proteina po kg TM) adekvatnije će zadovoljiti iz celovitih namirnica poput jaja, piletine, ribe, mesa, mahunarki i mlečnih proizvoda, koji su bogatiji izvori proteina”, predlaže Nevena.

Photo: Caroline Taborda

Može li proteinska voda da bude štetna?

Dok sami izvor proteina u proteinskoj vodi ne mora da bude štetan, mnogi drugi dodaci u vodi oduzimaju prednost kod unosa proteina putem ovog novog trenda. „Istraživanja pokazuju da zaslađivači mogu izazvati povećanu želju za slatkom hranom i vredi imati na umu da kod nekih ljudi mogu da uzrokuju želučane tegobe”, ističe Nevena. 

Da je pijenje proteinske vode imalo potpuni kontraefekat mogu i sama da potvrdim. Apsurdna količina slatkoće te vode mi je samo otvorila apetit, iako je bila zaslađena poliolima. Uz sam naziv proteinske vode, Nenad dodatno ističe da je sastav aminokiselina takođe bitan faktor. Nisu sve jednako važne, a ostatak molekula, poput sastava šećera, još je jedan faktor na koji treba obratiti pažnju. Pogotovo jer su proteinske vode neretko zasićene upravo zaslađivačima kako bi prikrile aromu proteina.

Postoje li situacije kad je proteinska voda neophodna?

„Moguće da će proteinska voda naći svoje mesto u torbi sportista s izuzetno visokim intenzitetom fizičke aktivnosti; kod osobe koja ne preferira ili ne toleriše iz nekog razloga većinu celovite hrane kao izvore proteina ili kod osoba koje otežano žvaću radi određenih zdravstvenih tegoba i hrane se tečnom dijetom”, napominje Nevena. Ipak, ove situacije su za prosečnu osobu retkost.

Dok o proteinskoj vodi, s malo šećera, možete razmišljati kao o dodatku svojoj normalnoj zdravoj ishrani, stručnjaci savetuju da se ne uzdate u nju kao glavni nutritivni izvor. Baš kao i ostale prerađene prehrambene namirnice, one su dodatak prirodnoj hrani, ne glavni obrok.