Pet znakova da jedete previše šećera
Da li jedete previše šećera? To bi moglo oslabiti vaš imunološki sistem i ubrzati starenje. Prema rečima lekara, ne treba ignorisati ovih pet znakova.
PHILIPP WEHSACKSeptembar 25, 2024
Da li jedete previše šećera? To bi moglo oslabiti vaš imunološki sistem i ubrzati starenje. Prema rečima lekara, ne treba ignorisati ovih pet znakova.
PHILIPP WEHSACKSeptembar 25, 2024
Šećer je teško zamisliti izvan naše ishrane – bilo da je očigledno prisutan u kolačima, sladoledu ili drugim desertima, ili skriven u svakodnevnim namirnicama. Ali koliko ga je zapravo previše? Nemačko društvo za ishranu (DGE) preporučuje da ne više od deset posto dnevnog unosa energije treba da bude pokriveno šećerom. To odgovara otprilike 50 grama šećera za prosečnu odraslu osobu sa potrebom od oko 2000 kalorija dnevno.
50 grama šećera na prvi pogled ne zvuči tako malo. Zapravo, već pola litre Coca Cole ili samo 100 grama gumenih bombona sadrži tu količinu šećera. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) takođe preporučuje maksimalno 50 grama, ali još bolje ne više od 25 grama šećera dnevno. To odgovara otprilike jednom zaslađenom voćnom jogurtu – ili maloj (!) čokoladici. Međutim, mnogi od nas konzumiraju daleko više na dnevnoj bazi. Oko 90 grama je nacionalni prosek po glavi stanovnika dnevno. Dakle, gotovo dvostruko ili čak četverostruko više od preporučenog.
Veliki deo toga ne unosimo svesno. Jer šećer se ne nalazi samo u slatkišima, tortama i limunadama, već i u mnogim prerađenim namirnicama. Upravo ga tamo nije uvek lako prepoznati na listi sastojaka.
Šećer se često pojavljuje pod mnogim različitim nazivima u popisima sastojaka, što otežava prepoznavanje stvarnog sadržaja šećera u proizvodu. Neki uobičajeni pojmovi pod kojima se šećer može pojaviti u hrani su, na primer:
Saharoza: hemijski pojam za kuhinjski šećer.
Glukoza ili glukozni sirup: grožđani šećer, često u prerađenoj hrani.
Fruktoza: voćni šećer, često u voću ili kukuruznom sirupu.
Kukuruzni sirup (High-Fructose Corn Syrup): jako prerađeni šećerni sirup koji se koristi u mnogim bezalkoholnim pićima.
Maltoza: sladni šećer, često se nalazi u hlebu i pivu.
Dekstroza: drugi oblik grožđanog šećera.
Laktoza: mlečni šećer, koji se nalazi u mlečnim proizvodima.
Invertni šećer: šećer koji nastaje cepanjem saharoze i nalazi se u mnogim slatkišima.
Med: često se percipira kao „prirodan“, ali je takođe oblik šećera.
Agavin sirup, javorov sirup ili rižin sirup: alternativni zaslađivači koji takođe sadrže šećer.
Ukratko: Sve što završava na „-oza“, kao i sirupi i zaslađivači, jasni su pokazatelji šećera.
Ostaje pitanje po kojim znakovima možete prepoznati da vaša konzumacija šećera izmiče kontroli. To smo pitali dr. Lelu Ahlemann. Ona je specijalista dermatologije, flebologije, proktologije i nutricionističke medicine i poznaje znakove upozorenja po kojima možete prepoznati da je vreme za svesniju konzumaciju šećera:
Nije tajna da šećer ima mnogo kalorija. Ali činjenica da nas šećer tako brzo deblja ima još jedan razlog: „Oni koji jedu previše šećera stalno su gladni“, kaže dr. Ahlemann. „Razlog tome je što šećer kratkoročno podiže nivo glukoze u krvi, ali zbog nedostatka vlakana nema dugotrajni efekat sitosti. Trajna glad i posledično prejedanje na kraju dovode do dobijanja na težini, što nam je svima naravno poznato kao znak previše šećera.“
„Kada jedemo šećer, ne raste samo nivo insulina, već i hormon u krvi koji se zove insulinu sličan faktor rasta 1, skraćeno IGF-1“, kaže dr. Ahlemann. Stručnjakinja nastavlja: „Ovaj IGF-1 u interakciji sa insulinom stimuliše žlezde lojnice i prekomerna kornifikacija u području žlezda lojnica, zbog čega se one začepljuju – i tamo se mogu formirati upale.“
„Zbog visokog porasta nivoa glukoze u krvi dolazi do lučenja insulina – ali to je često toliko snažno da se nivo šećera u krvi ne spušta na normalan nivo, već ispod ‘osnovne linije’, tako da imate relativnu hipoglikemiju, a to dovodi do želje za hranom. A kod nekih ljudi i do promena raspoloženja i ćudljivosti“, zna dr. Lela Ahlemann.
„Normalno, šećer se apsorbuje u telu kroz tanko crevo. Međutim, kada količina jednostavnih šećera poput glukoze i fruktoze koju unosimo premašuje kapacitet našeg tankog creva, tada taj jednostavni šećer završava u debelom crevu“, objašnjava dr. Ahlemann. Prema nutricionistkinji i proktologinji, tamo je on hrana za bakterije koje pripadaju debelom crevu, ali ne bi trebale da budu u prevelikom broju: „Selektivnim hranjenjem dolazi do množenja tih bakterija. Problem je u tome što one nažalost nose endotoksine na svojoj bakterijskoj površini. To su takozvani lipopolisaharidi. Ti endotoksini tada mogu napustiti crevo, ući u krvotok i dovesti do tihih upala koje ubrzavaju starenje tela i slabe imunološki sistem.“
Dr. Ahlemann objašnjava: „Naučno je dokazano da visok unos šećera dovodi do stvaranja takozvanih AGE (eng. Advanced Glycation End) produkata.“ Stručnjakinja upoređuje efekat sa karamelizacijom i objašnjava: „Kod našeg kolagena, vlakna bi idealno trebala da teku paralelno, ali kod zaslađivanja tkiva dolazi do unakrsnog povezivanja u kolagenskom vezivnom tkivu, zbog čega ono postaje kruto, lomljivo, lakše degeneriše i – vrlo važno – telo ga takođe teže popravlja kada je unakrsno povezano. To znači da kvalitet našeg kolagena postaje sve lošiji.“
O stručnjakinji
Dr. med. Lela Ahlemann je specijalistkinja dermatologije, flebologije, proktologije i nutricionističke medicine. Od 2013. vodi dve privatne prakse; jednu u Hagenu i jednu u Dortmundu na Phoenixseeu. Na društvenim mrežama daje uvid u svoj rad, objašnjava pozadinu i metode lečenja u videima, daje vredne savete za zdrav način života – na primer, šta jesti za zdravu crevnu floru i lepu kožu – i deli ideje za recepte. Na primer, za beauty napitak od koncentrata paradajza, vruće vode i povrća. Ako želite da saznate više, možete je pratiti na Instagramu, @dr.ahlemann i TikTok-u: @dr.lela_ahlemann