Legendarni dizajner Valentino Garavani preminuo u 94. godini

Valentino Garavani, legendarni rimski dizajner koji je svoj modni brend pokrenuo 1960. godine i stekao svetsku slavu oblačeći kraljevske porodice, prve dame i najveće zvezde svog vremena, preminuo je u svom domu u Rimu u 94. godini.

Sa svojim perfekcionističkim pristupom krojenju, prepoznatljivom nijansom crvene i istančanim osećajem za ženstvene detalje poput mašni, karnera, čipke i veza, Valentino je bio jedan od ključnih arhitekata glamura kasnog 20. veka. „Valove devojke“, kako se često nazivao njegov krug bliskih žena, uključivale su Elizabeth Taylor, Audrey Hepburn i Sophiju Loren. Jackie Kennedy je za svoje venčanje sa Aristotle Onassisom nosila belu haljinu koju je Valentino kreirao, a decenijama kasnije dizajner je reinterpretirao mint-zelenu haljinu koju je izradio za bivšu prvu damu 1967. godine, za pojavljivanje Jennifer Lopez na dodeli Oskara 2003. godine. Godine 2001, Julia Roberts je primila Oskara za najbolju glumicu za film Erin Brockovich u vintage crno-beloj Valentino haljini.

Godine 2009. dizajner je bio tema dokumentarnog filma Valentino: The Last Emperor, u režiji Matta Tyrnauera, koji prati njega i njegovog dugogodišnjeg poslovnog partnera Giancarla Giammettija, te njihov krug saradnika tokom dve godine koje su prethodile njegovom povlačenju. U filmu, Valentino jednom novinaru govori: „Znam šta žene žele – žele da budu lepe“, sažimajući u deset reči estetiku koja ga je učinila nezaboravnim.

Marie-Chantal Miller i Valentino Garavani, Costume Institute Gala, 2001. Photo: Evan Agostini / Getty Images

U godinama nakon penzionisanja 2008, koje je obeleženo trodnevnom spektakularnom proslavom u Rimu, Valentino nije nestao iz javnog života. Često se mogao videti u prvim redovima revija u pariskom Hotelu de Rothschild, gde je pratio najnovije kolekcije kreativnih direktora Pierpaola Picciolija i Marije Grazije Chiuri, koja je 2016. godine prešla u Christian Dior. Valentino je bio toliko dirnut Picciolijevom haute couture kolekcijom za jesen/zimu 2018. da je ustao i aplaudirao, dok su mu se suze slivale niz obraze.

Kada nije bodrio dizajnere koji su nasledili njegov brend, Garavani je često bio prisutan na Instagramu, organizujući glamurozne zabave na svom imanju Wideville u Francuskoj ili na jahti TM Blue One, gotovo uvek u društvu svojih pasa.

Valentino Clemente Ludovico Garavani rođen je u Vogheri, u Italiji, 11. maja 1932. godine. Veoma rano je odlučio da mu dizajn bude životni poziv i upisao je Accademia dell’Arte u Milanu, gde je studirao modu i francuski jezik. Sa samo 17 godina preselio se u Pariz kako bi pohađao École des Beaux-Arts i Chambre Syndicale de la Couture Parisienne. Nakon studija radio je kao asistent kod Jean Dessèsa, grčkog dizajnera poznatog po plisiranim večernjim haljinama, i kod Guyja Larochea, Francuza sportskije estetike.

Posle godinu dana rada sa Princezom Irene Galitzine, koja je popularizovala elegantne večernje pidžame, Garavani je, uz finansijsku podršku oca i porodičnog prijatelja, pokrenuo sopstvenu modnu kuću oko 1959. godine, u rimskoj Via Condotti. „To je bila prava maison de couture“, objasnio je Giammetti, koji je Garavanija upoznao ubrzo nakon toga, u intervjuu za Vanity Fair. „Kažem to na francuskom jer je sve bilo u skladu s onim što je video u Parizu… Sve je već tada bilo veoma grandiozno. Modeli su dolazili avionom iz Pariza na njegovu prvu reviju. Italijanska moda je tada bila vrlo ograničena. Bilo je nekoliko dobrih dizajnera, ali zaista samo nekoliko.“

Valentino Garavani, 1970. Photo: Ron Galella / Ron Galella Collection via Getty Images

Sa Giammettijem uz sebe, Valentino je postao jedan od najboljih, iako se već nakon godinu dana suočio sa bankrotom. Krivio je svoju sklonost raskošu i luksuznom životu, pa su se ubrzo iselili iz Via Condotti i preselili u manji prostor u palati iz 16. veka u Via Gregoriana.

Mediji, koju su u početku Valentina pratili kao mladog talenta i zgodno novo lice, ubrzo su dobili još jači razlog za interesovanje: njegovu popularnost među zvezdama. Godine 1961, Elizabeth Taylor, u Rimu zbog snimanja filma Cleopatra, odabrala je belu Valentino haute couture haljinu ravne siluete za premijeru filma Spartacus.

Valentinova All White couture kolekcija iz 1968. godine učvrstilo je njegov status glavnog predstavnika italijanskog dizajna. Vogue je proglasio kolekciju „temom cele Evrope“ i pisao o „čistoći i otmenosti njegovih oštrih belih tonova, čipkastih belih, mekih i kremastih belih nijansi, svih prikazanih zajedno, belo na belo“. Magazin je zaključio da je tridesetpetogodišnji dizajner, „izlivajući svu tu lepotu, romantiku i savršenstvo, postao idol mladih, novi simbol modernog luksuza“. Neke od tih kreacija Vogue je fotografisao u rimskom stanu Cyja Twomblyja, na Marisi Berenson, unuci Else Schiaparelli, pravoj modnoj aristokratkinji.

Uprkos istorijskom značaju bele kolekcije, Valentino će zauvek biti vezan za crvenu boju – ne bilo koju, već blistavu, čistu Valentino crvenu, nijansu koja priziva Italiju, strast, religiju, požudu i ljubav. „Sve“, govorio je, „stvoreno je da privuče, zavede, opčini.“ Koliko god žena u Valentinovoj haljini bila zavodljiva, ona je pre svega i nepogrešivo bila dama.

Anne Hathaway i Valentino Garavani, Oscars, 2011. Photo: John Shearer / Getty Images

U Valentinovom radu postoji određena uglađenost i formalnost koje prizivaju ranije doba glamura i početke jet-seta, sveta koji danas više ne postoji. Ipak, san o dobrom životu nikada ne zastareva, a privlačnost brenda delom je ležala u njegovoj povezanosti sa životima „bogatih i slavnih“, elitnog kruga kojem je i sam Valentino pripadao. Važno je napomenuti da formalnost nije značila skromnost: večernje haljine sa elementima donjeg rublja bile su deo njegovog repertoara, a cenio je i lepo oblikovan dekolte. I haljine sa diskretno postavljenim izrezima bile su još jedna njegova specijalnost, namenjena ženama u formi i samopouzdanjem.

Ležernost je u Valentinovom svetu uvek bila relativan pojam – čak je i na čuvenoj paparaco fotografiji sa Caprija iz 1970. godine, gde je bos sa Jackie O, delovao besprekorno doterano. Njegov prepoznatljiv izgled podrazumevao je savršenu frizuru, taman ten i odelo. Pierpaolo Piccioli, koji se modnoj kući pridružio 2008. godine (i koji se usudio da u kancelariju dolazi u japankama), seća se da je klimatizacija u kancelarijama tokom leta bila pojačana do maksimuma kako bi zaposleni mogli da nose odela. „Drago mi je što sam tamo došao već kao zrela osoba“, rekao je Piccioli za Vogue 2019. godine. „Valentino je bio formalan – veoma, veoma formalan. Postojao je ritual, i to mi se dopadalo.“

Iako je Valentino proizvodio ready-to-wear još od ranih dana te kategorije šezdesetih godina, njegova moda nikada nije bila opuštena, već uzdignuta. „Ako iko može da približi haute couture detalje ready-to-wearu, onda je to on“, primetila je kritičarka Voguea Sarah Mower mnogo kasnije.

Valentino Garavani, 1991. Photo: Gianni Giansanti / Gamma-Rapho via Getty Images

Iako je Garavani izražavao nesklonost prema modi osamdesetih, Vogue je pisao da je posao tada cvetao, navodeći da je „1986. godine Valentino bio najveći italijanski modni izvoznik, sa isporukama vrednim oko 385 miliona dolara“. Ako je Valentinova estetika bila potpuna suprotnost grunge-u koji je obeležio devedesete, bila je izuzetno relevantna za kulturu slavnih koja je tada uzimala maha. Taj zaokret mu je izuzetno pogodovao i doneo mu niz zapaženih pojavljivanja na crvenom tepihu.

Poput slavnih ličnosti koje je oblačio, i sam Garavani bio je zvezda. Kako je Piccioli jednom rekao: „Valentino je sam bio brend.“ I živeo je život kakav je dizajnirao. Dugo nakon povlačenja, Garavani je ostao arbitar ukusa i otmenosti, kao i paradigma uspeha. Živeo je u potrazi za lepotom. „Voleo sam da radim s njim“, rekao je Piccioli za Vogue. „Voleo sam da ga slušam kako govori o snovima, o haljini nacrtanoj jednom linijom.“ Neka njegovi snovi zauvek žive.

Valentino Garavani, 1990s. Photo: Archivio APG / Mondadori via Getty Images