Pre-Oscar watchlist: filmovi iz poslednjih pet godina koji zaslužuju više pažnje
Bojana JovanovićJanuar 16, 2026
Film & Tv
Postoje dani kada sam u stanju da pogledam tri filma zaredom. Uglavnom je to ovaj period godine kada još uvek imam dovoljno vremena da pogledam sve filmove koji su nominovani za Golden Globes dok željno iščekujem nominacije za Oscara i polako popunjavam listu svih filmova koje treba da pogledam do marta. Nedelja, telefon na do not disturb modu, debele čarape, omiljeno ćebe i flašica vode pored kreveta, ili čaša vina ukoliko se osećate posebno raspoloženo. Jedino što mi u tim danima predstavlja problem je izbor onoga što će mi u narednim satima okupirati pažnju, pa sam se služila raznim metodama. Nekada bi jedan film bio veliki, poznati, nagrađivani i kritički prepoznat film koji do sada nisam gledala ili sam ga gledala samo jednom dovoljno davno da mi opet bude zanimljiv, dok bi drugi u nizu bio film iz iste godine na koji sam slučajno naišla na TikToku i nisam mislila da ću mu ikada posvetiti pažnju. Obično su to filmovi koji izađu iste godine kada i to veliko ostvarenje i od kojeg prirodno imam manje očekivanja. Manja očekivanja možda znače da film ima mnogo više prostora da me oduševi jer kako beše ide ona dobra stara: što se manje nadaš to ćeš biti manje razočaran? Zar ne? Pa možda, ali koliko god da me je filmova u tim maratonskim udobnim nedeljnim popodnevima ipak na kraju razočaralo broj onih koji su me oduševili je veći. U nastavku vam donosim listu filmova u poslednjih pet godina za koje mislim da su trebali da dobiju više priznanja i koje možete gledati do dodele Oscara, a koji nisu bili ni na jednoj od tih čuvenih lista za nominaciju.
Povezano: Najbolji regionalni filmovi 2025. prema izboru Katarine Bogdanović Kukle
Povezano: 13 srpskih filmova za koje morate znati
Pleasure (2021), Ninja Thyberg
Pleasure (2021), Ninja Thyberg, Imdb
Pleasure Ninja Thyberg (2021) je film koji ne popušta ni milimetar pred realnošću pornografske industrije. Iz perspektive radnica, ovo je izuzetno važan rad jer prikazuje iskustvo onih koje industrija tretira kao potrošnu robu, a ne kao ljude. Scene su brutalno uznemirujuće, nema ublažavanja, nema glatkih prelaza, nema estetizacije bola ili poniženja. Thyberg ne pokušava da romantizuje likove niti da pruži lažnu nadu, nema srećnog kraja, nema svetla na kraju tunela. Svaki kadar nosi težinu izbora koji nisu stvarno izbori, eksploatacije i pritiska sistema koji profitira na ponižavanju žena. Premisa filma je izuzetno feministička jer raskrinkava industriju iznutra, insistirajući na tome da su očekivanja i obećanja glamura lažna. Pleasure nije zabava, nego suočavanje sa surovom realnošću, i zato ostaje dugo u glavi, a smatram da nije naišao na priznanja koja sam mislila da će dobiti, nekako se te 2021.godine provukao ispod radara pa je i do mene došao tek nekoliko godina kasnije.
Povezano: Generacija Z izabrala je svoju, neočekivanu, feminističku ikonu
On The Count Of Three (2022), Jerrod Carmichael
On The Count Of Three (2022), Jerrod Carmichael, Imdb
On The Count of Three (2021) je film u kojem glavne uloge igraju Jerrod Carmichael i Christopher Abbott. Priča prati dvojicu prijatelja koji se suočavaju s teškim mislima i odlučuju da isplaniraju kako će sebi oduzeti život, ali pre toga žele da provedu jedan poslednji dan zajedno i naprave „veliki završni potez“. Film je izuzetno dinamičan i emotivan, ali isto tako koristi crni humor da otvori prostor za iskren razgovor o bolu, prijateljstvu i tome kako se nosimo s teškim osećanjima. Tema je očigledno ozbiljna, ali film ne glorifikuje patnju niti daje jednostavne odgovore. Umesto toga, On The Count of Three nudi realan, sirov i često dirljiv prikaz dvoje ljudi koji pokušavaju da se izbore s onim što nose u sebi. Ako vas zanimaju priče koje će vas u razmaku od nekoliko minuta od suza dovesti do smeha, ovo će biti idealan film za vas.
Povezano: Kako su granice postale najteži deo prijateljstva
Little Trouble Girls (2025), Urška Đukić
Kaj ti je deklica (2025), Urška Đukić, Heretic Films
Svakako nepopularno mišljenje ali alo mene pitate ovo Kaj ti je deklica? je jedan od najboljih filmova ove godine i to ne samo u našem malom često ne tako filmski bogatom regionu nego i daleko šire. Razlog tome može biti što sam ja večiti ljubitelj coming of age filmova i uvek im se beskrajno radujem i dok u svojim kasnim dvadesetima otkrivam sve čari koje jedno doba, od kojeg sam sad skoro pa deceniju daleko, može u meni da probudi. Kaj ti je deklica? osim toga što je vizuelno predivan i na veoma specifičan način se bavi temam seksualnopsti i religije, u isto vreme vam dopušta da uživate u nestašlucima ovih devojčica kao i da se prisetiti onih sopstvenih.
Povezano: Pogledala sam film koji je slovenački kandidat za Oscara
Bones and All (2022), Luca Guadagnino
Bones and All (2022), Luca Guadagnino, Imdb
Iako možda jedan od najpoznatijih i najpriznatijih sa ove liste, smatram da se ne govori dovoljno o njemu barem ne nakon tri godine od njegovog izlaska. Kako sam neko ko film gleda uvek sa što manje znanja o njemu unapred i nikada ne gleda trailer ovaj film me je doslovno ostavio bez daha na nekoliko sekundi kada se pojavila odjavna špica. Kasnije nisam danima pa i nedeljama mogla da prestanem da mislim o njemu pa sam se i vraćala neke određene segmente više puta, a ukupno sam ga pogledala barem deset puta. Mislim da je ova godina savršena za gledanje ovakvog filma i u skladu sa uznemirujućim i veoma obuzimajućim temama koje se pojavljuju u ovogosišnjim listama za nominacije koje vode ka finalnim Oscarima i da će vam biti dobra podloga da pogledate nešto duboko potresno, iskreno, poražavajuće ali i bolno predivno. Savet plus: Dodajte ovaj film nawatch lista filmova koje morate pogledati pre nego što umrete.
Sick of Myself (2022), Kristoffer Borgli
Sick of Myself (2022), Kristoffer Borgli, © Oslo Pictures
Sick of Myself (2022) Kristoffera Borglija je film koji bez zadrške udara tamo gde najviše boli, a to je u ovom slučaju savremena opsesija pažnjom, validacijom i sopstvenim likom. Eto nas opet kod bizarnosti, crnog humora i narativa koji stalno pomera granicu nelagode, ali to radi s razlogom. Borgli uzima narcizam, društvene mreže, umetničku scenu i kult žrtve i pretvara ih u grotesknu satiru u kojoj niko nije pošteđen, a ponajmanje glavna junakinja. Film je istovremeno smešan i neprijatan (malo više neprijatan), često u istom kadru, i tera vas da se zapitate koliko daleko smo spremni da idemo da bismo bili viđeni. Nema moralizovanja, nema lakih poruka, samo eskalacija apsurda koja vodi ka kraju koji će vas ostaviti u čudu. Sick of Myself je ogledalo koje ne ulepšava, i baš zato funkcioniše tako dobro. Svakako nešto što treba da pogledate kada želite nešto što će vam držati pažnju od početka do kraja.
Za danas toliko (2024), Marko Đorđević
Za danas toliko (2024), Marko Đorđević, KCB
Slobodno mogu da kažem da je ovo jedan od mojih omiljenih filmova ikada. Ono što ga čini tako fenomenalnim je što mi je dao ništa i sve u isto vreme. Dao mi je oslobođenje, smeh, sreću, kikotanje na bioskopskom sedištu i suze radosnice kao i one životne ne tako radosne. Ovaj film je o svemu al i o ničemu, o običnom svakodnevnom životu, o ljudskim strahovima, smehovima i iskonskoj porodičnoj ljubavi i gubitku. Za danas toliko ne pokušava da bude veći nego što jeste, ne objašnjava emocije i ne gura poruku niz grlo. On veruje gledaocu. Možda nije dobio dovoljno pažnje jer nema “veliku” temu ni spektakl, ali baš u toj skromnosti i iskrenosti leži njegova snaga. Ako želite nešto što će vas na kraju dana opustiti, a što ima veliki potencijal da vam postane jedan od omiljenih filmova koji ćete svima preporučivati kao ja vama trenutno, pogledajte Za danas toliko.
Babysitter (2022), Monia Chokri
Babysitter (2022), Monia Chokri, Imdb
Babysitter (2022) Monie Chokri je film koji kombinuje britak humor, blagu neugodnost i oštru društvenu satiru. Priča prati ženu koja radi kao dadilja i postaje uvučena u sve komplikovanije situacije koje otkrivaju jaz između onoga šta svet očekuje od nje i onoga što ona zapravo želi. Takođe je savršen za ljubitelje takozvanih artsy filmova, a boje će vam zasigurno privuću pažnju. Ono što ga izdvaja je način na koji posmatra obične ljudske odnose i ambicije bez patetike, ali s puno inteligentnog, crnog humora. Vredi ga gledati sada zato što je film o periodima u životu kada se očekuje da „znaš šta radiš“, a ti se zapravo osećaš izgubljeno ili zbunjeno. Ovo je film za gledanje kad ste u fazi preispitivanja, ali i kad jednostavno želite nešto što je pametno, duhovito i iskreno.
Sanctuary (2022), Zachary Wigon
Sanctuary (2022), Zachary Wigon, Courtesy of TIFF
Sanctuary je snažan film o traženju pripadnosti, veri i onome što radimo kada se osećamo izgubljeno. Radnja prati mladu ženu koja se povezuje sa misterioznim kultom i njegovim harizmatičnim vođom, istražujući kako ljudi mogu biti privučeni idejama koje obećavaju smisao i zajedništvo. Film radi bez spektakularnih efekata ili glasnih objašnjenja, ali upravo zato je tačno ono što sam želela, svaki kadar i dijalog gradi slojeve nesigurnosti, sumnje i emocionalne ranjivosti. Vredi ga gledati jer će vas naterati da razmislite o granicama između zajednice i kontrole, o tome kako trauma i usamljenost utiču na odluke koje donosimo.
Rotting in the Sun (2023), Sebastián Silva
Rotting in the Sun (2023), Sebastián Silva,Imdb
Rotting in the Sun je film koji vas namerno izbacuje iz zone komfora i pritom se dobro zabavlja gledajući kako reagujete. Ulazite u priču koja se stalno izmiče, menja ton i ruši očekivanja, kao da vam film govori da se opustite i pustite kontrolu. Dobijate crni humor, sirovost, neprijatne tišine i likove koji deluju previše stvarno da bi bili izmišljeni. Poseban je jer se igra granicom između fikcije i stvarnosti, javnog i privatnog, umetnosti i čistog haosa. Od njega dobijate reset, podsetnik da film ne mora da bude savršen da bi bio apsolutno nezaboravam. U ovom periodu godine, dok čekate Oscar nominacije i sav taj poznati, siguran ukus, Rotting in the Sun vas priprema na nešto drugačije. Podseća vas da najzanimljiviji filmovi često dolaze sa margine, bez ambicije da se svide svima.
Povezano: Uzbudljiva istorija tretmana LGBTQ tematike u okvirima domaće kinematografije
Yugo Florida (2025), Vladimir Tagić
Yugo Florida (2025), Vladimir Tagić
Prvo što sam pomislila nakon što sam pogledala ovaj film bilo je da pesmu Mišo moj od Ane Nikolić sada doživljavam mnogo ozbiljnije, potresnije i dublje nego ikada pre. Ako niste gledali ovaj film neka to bude ono što će vas naterati da ga pogledate. Film prati oca i sina čiji je odnos već odavno u kvaru, ali ne u onom filmski jasno objašnjenom smislu. Ovo su pukotine koje su se godinama taložile, kroz promašaje, ćutanja, sitne agresije i neizgovorena očekivanja. Likovi nisu simboli, niti služe da prenesu poruku, oni su ljudi koji se stalno sapliću o sopstvene slabosti. Film je istovremeno brutalan i duhovit sa humorom koji će vam na na lice puno suza odjednom staviti osmeh i realno vam pokazati emocionalni teret i tišine između generacija. Yugo Florida je surovo precizan portret muškosti, porodice i emocionalne nepismenosti, bez želje da ikoga spasi ili opravda. I verujte mi da ćete plakati pred strancima ako odete u bioskop da pogledate ovaj film, baš kao u pesmi Mišo moj.
VOGUE RECOMMENDS
