Ženska prava su u opasnosti, vreme je za kampanju My Voice, My Choice

U Hrvatskoj se zadnjih dana dešavaju velike stvari. Ako bi trebali da sumiramo stvari u dva uzročno-posledična događaja to bi bila oformljena nova hrvatska Vlada, ili službeno rečeno izglasano je poverenje Vladi Republike Hrvatske i prikupljeno je preko 40000 potpisa My Voice, My Choice kampanje i peticije za unapređenje prava žena i osiguravanje dostupnih, sigurnih reproduktivnih izbora za sve žene širom Evrope.

U isto vreme kada je objavljeno ko sve čini novu Vladu, svedočili smo još jednom Hodu za život u kojem je učestvovao i koji je javno podržao jedan od saborskih zastupnika političke stranke sa kojom je formirana nova Vlada. S aovom novom Vladom, i izjavama političara i ministara očigledno je nova izglasana Vlada prešla iz političkog desnog centra, u čistu desnicu. Slušali smo izjave poput one šefa kluba zastupnika Domovinskog pokreta Stjepa Bartulice Drago mi je da pro-life pokret raste u Hrvatskoj. Ta manifestacija se održava se u sve više gradova. Razumem da se ne slažemo svi oko ove teme, ali to treba staviti na dnevni red kao važnu temu. Mi smo zemlja koja nestaje, narod koji nestaje i demografski oporavak je prioritet nove vlade. Opcije koje smatraju da abortus treba da bude što dostupniji uopšte ne shvataju gde smo došli. Iz iste stranke došle su i izjave Branke Lozo koja je na TV dijalogu pre izbora sa Marijom Selak Raspudić na pitanje da li smatra da je abortus osnovno pravo žene jasno i glasno rekla – ne. Njen spomenuti kolega iz stranke Stjepo Bartulica je učestvovao i na Hodu za život koji zagovara zabranu abortusa. Ta zastrašujuća manifestacija za krajnji cilj ima zabranu abortusa, a sve pod parolom brige za život. Ove godine se održao u čak petnaest gradova, uz poljsku pomoć i podršku. Činjenica da iz redova stranke koja učestvuje u formiranju nove vlade istaknuti predstavnici učestvuju u jednoj takvoj manifestaciji kao što je Hod za život nije bezopasna stvar. Svedoci smo porasta uticaja krajnje desnice u Evropi; u Italiji, Mađarskoj, Španiji i u Hrvatskoj. Uz Maltu, poljski zakoni protiv abortusa su najstroži u Evropi. Šta pogled na svet i politike nove Vlade i inicijative poput Hoda za život znače za društvo, ljudska i ženska prava? Svakako se radi o opasnim inicijativama koje žele da ogrniče ljudska prava i dovedu demokraciju i sekularnost Hrvatske u pitanje i posebno su fiksirani na pitanje prava na abortus. Ženska prava su prva na koja se cilja, Poljska nam je jasan primer.

75 posto Hrvata podržava pravo na abortus. To su podaci najnovijeg istraživanja koje provodi Odsek za sociologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.

Hrvatski zakon o abortusu donesen je 1978. godine, a poznat je kao Zakon o medicinski i eugenički indikovanom prekidu trudnoće. Prema ovom zakonu, abortus je dopušten do 10. nedelje trudnoće uz pismenu saglasnost trudnice i konsultaciju sa lekarom. Izvan ovog roka, abortus je moguć samo u slučaju ozbiljne opasnosti za zdravlje trudnice ili ako postoji teška bolest ploda. Da li se sprovodi? Odgovor je jednostavan – ne. Iako je pabortus legalan u Hrvatskoj, svaki drugi lekar odbija da ga radi pozivajući se na prigovor savesti. Ovo je uzrokovalo skoro pa nemoguće izvršavanja abortusa u Hrvatskoj što svako malo uzrokuje proteste, peticije i razne javne reakcije boraca i borkinja za ljudska prava. Jer u teoriji abortus je dostupan i legalan, u praksi je skoro pa nemoguć.

Setimo se slučaja Mirele Čavajda pre dve godine kada je morala da potraži pomoć van Hrvatske, iako bi medicinski zahvat prekida trudnoće trebalo da bude moguć usled teške malformacije ploda u Hrvatskoj. Mirela Čavajda je morala da ode u bolnicu u drugu državu o sopstvenom trošku od pet hiljada eura radi prekida trudnoće jer joj je zdravstveni sistem Hrvatske to uskratio iako joj je zakonom zagarantovan. Sve ovo podseća na stravičnu situaciju u Poljskoj gde je abortus bio onemogućen devojci od četrnaest godina sa intelektualnim teškoćama, a koju je silovao njen ujak. Iako najrigidniji zakon u Evropi, poljski zakon o abortusu dozvoljava postupak prekida trudnoće u slučajevima kaznenih dela poput silovanja ili incesta i onda kad je ugroženo zdravlje žene, što je ovde bio slučaj. Ali nije bilo lekara i bolnice koji bi to hteli da urade. Zvuči poznato?

Čak 20 miliona žena u Evropi nema pristup bezbednom i legalnom abortusu i živi u strahu, dok u Hrvatskoj, prema podacima iz 2022. godine, od ukupno 359 bolničkih ginekologa, 164 ginekologa pristaju da rade u državnim bolnicama , a 195 odbija da to učini.

Procenjuje se da je današnja sveukupna situacija prilično alarmantna jer 60-70% ginekologa odbija prema prigovoru savesti da uradi abortus čime se ženama uskraćuje primarna zdravstvena zaštita, na koju bi morale da imaju pravo.

Nedostupnost abortusa u mnogim delovima Hrvatske i Evrope ne samo da dovodi žene u opasnost od telesnih povreda, nego i uzrokuje preterano finansijsko i psihološko opterećenje na žene i porodice, često u marginalizovanim zajednicama koje to najmanje mogu da priušte. Nebrojeni životi i egzistencije žena su uništeni, poremećeni i izgubljeni zbog nedostupnosti sigurnog abortusa i tome mora da se stane na kraj. Upravo je i iz tog razloga, između ostalog, pokrenuta kampanja i peticija My Voice, My Choice. Njihova misija je da dobiju po jednog saveznika u svakoj evropskoj zemlji i šire pokret globalno. Inicijativa ima nameru da skupi 1 milion potpisa zahtevajući da EU učini ono što je u njenoj moći kako bi osigurala i obvezala države na siguran i dostupan abortus za sve, bez obzira na to gde u našoj Uniji žive, bez obzira na to u kojim se uslovima nalaze.

Pozivam(o) sve građane i građanke da potpišu peticiju i podrže inicijativu kako bi se impresivna brojka od preko 40000 hrvatskih potpisa u svega nekoliko dana povećala i pridružila ka potrebnoj sveukupnoj brojci od milion potpisa iz svih država. I kako bi svi zajedno pokazali da je realnost drugačija od one koju priželjkuje aktualna hrvatska vlast. To je moj, i naš prigovor savesti.