Otkako primenjujem ovo pravilo imam čistiji dom bez napora i osećam se mnogo bolje

Smatram sebe prilično urednom osobom i kuća mi je svojevrsno utočište za odmor, zbog čega su red i čistoća među mojim prioritetima. Ali nisu jedini, naravno. Zato sam imala naviku da odlažem kućne poslove, bilo zbog lenjosti ili prividnog nedostatka vremena za spremanje i čišćenje određenih stvari. Jer šta je prioritet u našim užurbanim životima: spavanje ili slaganje veša? Pranje šoljice ili šetnja psa? Sve je važno, ali tokom nedelje sam više vremena provodila gledajući videe o čišćenju nego što sam zapravo čistila, jer nikako nisam nalazila pravi trenutak. Na kraju bih obično deo vikenda posvetila čišćenju i spremanju, pokušavajući da pohvatam sve one sitnice koje su sprečavale da moj dom bude savršen, onakav kakav bih želela.

Svakodnevna navika za rasterećenje uma

Poslednjih meseci svedočimo pobuni majki protiv kućnog rada i znamo da to pitanje može čak da bude razlog za razvod. Nisam želela da se nađem u takvoj situaciji, ali moj mentalni teret bio je na granici neizdržljivosti, a bilo mi je kristalno jasno da se neću pridružiti klubu ustajanja u 5 ujutro. Upravo zato trebala mi je svakodnevna navika koja bi me podstakla da čistim i spremam te sitnice bez razmišljanja, a ne da pronalazim više sati u danu za njihovo rešavanje.

Odgovor je stigao u obliku pravila jednog minuta, koje sam čula od prijateljice. Prema ovom jednostavnom pravilu za održavanje reda i čistoće u domu, kriterijum za momentalno obavljanje (ili ne) nekog zadatka zavisi od toga hoće li nam za to trebati manje od šezdeset sekundi. Pomislite na onu mrlju na kuhinjskoj radnoj ploči, četku za kosu van svoje fioke u kupatilu, nesloženu pidžamu na krevetu… Sve su to primeri sitnica koje se mogu rešiti za manje od jednog minuta. Ako ih rešimo odmah, nećemo ni primetiti, ali ako ih ostavimo za kasnije, stvoriće nam neprijatan osećaj „nedovršenih zadataka“. Štaviše, trebaće nam mnogo više vremena da ih obavimo zajedno, što će pak povećati naš mentalni teret i manjak volje da ih rešimo. Kad nešto odradimo za jedan minut, ne deluje kao zadatak, uradi se i zaboravi na to, bez dodavanja novog zadatka na mentalnu to-do listu.

Sa pravilom jednog minutu smanjilo se vreme koje posvećujem isključivo čišćenju i spremanju kuće

Istina je da već godinu dana primenjujem pravilo jednog minuta i nikad nisam mislila da će imati tako značajne posledice. Kad dođe vreme za čišćenje i spremanje, sve one sitnice koje su se pre gomilale i na koje sam trošila toliko vremena sad su nestale, a u svakodnevnom životu, moj dom izgleda mnogo urednije. I to samo zato što sam sebi počela rutinski da postavljam jedno pitanje kad se pojavi novi zadatak: da li mogu to da očistim ili pospremim za manje od jednog minuta? Ako je odgovor pozitivan, uradim to odmah. I reći ću vam nešto: iznenadili biste se koliko se toga može rešiti za manje od šezdeset sekundi i kakav pozitivan uticaj to ima na mentalno zdravlje i izgled vašeg doma. Ovo pravilo postalo mi je prava mala revolucionarna navika.

Kako red utiče na našu dobrobit (i mozak)

Pronalaženje jednostavnih pravila poput ovog za održavanje reda u domu je još jedan oblik self-carea. Otpuštanje i odvajanje od stvari koje nam ne trebaju postaje oslobađajuće i stvara osećaj kontrole i mentalnog reda. Uz to, nered predstavlja nedovršenu stavku koja nam je stalno na pameti, a vizualni nemir utiče na mozak. Postanemo preplavljeni predmetima koji nisu povezani sa određenim zadatkom, što otežava koncentraciju i efikasno završavanje projekata. Za mozak, taj nedostatak celovitosti ponekad može biti vrlo stresan za određene osobe. U tim slučajevima nered je element koji može da uzrokuje smanjenje koncentracije, zbunjenost i napetost. Naučno potkrepljeni argumenti koji potvrđuju da pravilo jednog minuta zaista deluje.

vogue.es