Otkako primenjujem ovo pravilo imam čistiji dom, više prostora i osećam se mnogo bolje
ANA MORALES
November 30, 2024
ANA MORALES
November 30, 2024
Priznajem: (gotovo sam) zavisna, u dobrom smislu te reči, od reality programa i podcasta vezanih za red i čistoću u kući – više od Marie Kondo. I hipnotizovana sam clean influenserima koji pune svoj feed videima o sređivanju i čišćenju svog doma. Sve to mi pruža neku vrstu mentalnog opuštanja koje me smiruje jednako kao i gledanje stvari uredno posloženih u kući (što nije uvek lako kad imate veliku porodicu). Od njih sam naučila mnogo stvari, ali pravilo koje mi najviše pomaže, ne samo u održavanju reda, već i mentalnog mira je pravilo 80/20. Za Cleu Shearer i Joannu Teplin, kreatorke metode The Home Edit (njihova serija na Netflixu podjednako je zarazna koliko i praktična), to je zlatna preporuka o kojoj uvek govore i koju uvek preporučuju kada uređuju domove (anonimnih i poznatih ličnosti, jer se mogu pohvaliti organizovanjem ormara Khloé Kardashian i Eve Longorije, među ostalima).
Mada, nisam ga otkrila u njihovom realityju, već kada su gostovale u podcastu Lipstick on the Rim koji vodi glumica Molly Sims, sada stručnjakinja za lepotu i wellness. U njemu strastveno preporučuju primenu ovog pravila za suočavanje sa ‘negativnim prostorom’ sa kojim se susrećemo u većini kuća, velikih i malih. Sastoji se od popunjavanja prostora maksimalno do 80 %, ostavljajući preostalih 20 % za “predah” u obliku oslobođenog prostora koji vizualno opušta i omogućava da bilo koji novi predmet stane bez potrebe da se odmah nečega odreknemo. Iako, naravno, s vremenom treba čistiti kako bi se održalo tih idealnih 80 %. Primenjuje se na sve vrste prostora (ormare, ostave, sobe, spavaće sobe, kupatila ili predsoblja) i mogu da potvrdim da svaki put kada uređujem fioke ili ormare pokušavam da ga se strogo pridržavam kako bih imala taj manevarski prostor koji donosi mir i olakšanje u jednakoj meri.
“Ne volimo da imamo pretrpane ormare. Jednako kao što se osećate bolje kada jedete hranu do 80 %, kada to činite u kući prilikom organizovanja prostora, osećate se bolje”, objašnjavaju stručnjakinje The Home Edita, koje upoređuju dobrobit organizovanja sa meditacijom. Zapravo, uvek su govorile o redu kao još jednom obliku self-care prakse jer, između ostalog, smanjuje stres u mnogim trenucima dana – posebno kada treba nešto pronaći ili kada se probudite – pa čak smanjuje i svađe u kući. Ako se fokusiramo na ovo pravilo gde uvek treba ostaviti dodatni prostor za “disanje” i za nepredviđene situacije, slično je japanskoj navici o kojoj smo govorili u drugim prilikama: Hara Hachi Bu. U prevodu je to nešto poput ‘ne stavljaj u stomak – Hara – više od 80 % – Hachi Bu – onoga što bi želeo da pojede’. Omogućuje zdravo upravljanje kalorijama sa prostorom za užitke i može se primeniti i na finansijsko područje i gotovo svaki drugi aspekt našeg života.
Stručnjakinje ove metode insistiraju na prednostima ulaganja truda u organizaciju kako bi se izbegao overthinking i stres zbog nemogućnosti pronalaska stvari iz prve. Takođe, tvrde da je lako održavati ako se prate druga pravila poput uređivanja i klasifikovanja predmeta po kategorijama; korišćenja vešalica i organizatora za ormare, ostave i fioke (posebno za iskorišćavanje neočekivanih prostora poput ispod sudopere ili umivaonika),ie postupnog organizovanja, posvećujući svaki dan jednoj kategoriji. I mogu da posvedočim, ostavljanje određenog slobodnog prostora u ormarima, fiokama, u ostavi i u bilo kojoj sobi moje kuće jedno je od najboljih stvari koje sam uradila za održavanje reda i čistoće (sa dodanom vrednošću znajući da imam određenu rezervu za dodavanje nečeg novog u svoje ormare bez potrebe da se, iz nužde i logistike, nečega odmah rjšim).
Naravno, važno je povremeno pregledati prostore za ostavu i rešiti se onoga što se ne koristi duže vreme kako bismo održali tih 20 % slobodnog prostora i uredan prostor (i mnogo mentalnog mira). I ne oklevati pri izbacivanju iz ormara onoga što ne nosimo ili ne koristimo. Kako nam je objasnila psihološkinja Laura Palomares, “činjenica da je prostor prozračniji i sa manje nadražaja izaziva smirenost i koncentraciju. Puštanje i odvajanje od onoga što nam ne treba na kraju je oslobađajuće i stvara osećaj kontrole i mentalnog reda”. A u mom slučaju, ostavljanje tog slobodnog prostora još je jedan način traženja malo dobrobiti i reda za moj mozak kojem je to uvek potrebno.