Muči vas popodnevna anksioznost? Možda je krivac vaša jutarnja rutina

Pet je sati popodne. Pretinac e-pošte i dalje vam je pretrpan, energija vam je na nuli i, nekako, teret dana sada se čini težim nego što je bio u podne. Niste tužni niti paničarite, ali nešto nije u redu. To je ono što su mnogi ljudi počeli da nazivaju večernjom anksioznošću – blagi nemir koji se javlja upravo onda kada svet od vas očekuje da se opustite.

Lako je to pripisati stresu na poslu ili preopterećenosti obvezama, ali večernja anksioznost može biti jednako fiziološka koliko i psihološka. Kortizol, hormon stresa u vašem telu, ne shvata uvek da se dan bliži kraju. Pogotovo ako je vaše jutro bilo haotično ili vam je „rezervoar goriva“ prazan još od ručka. Dodajte tome zamor od ekrana, preskočene obroke, preopterećenost odlukama i prikriveni pritisak da se „produktivno opustite“ i dobićete koktel za disregulaciju nakon 17 sati.

Šta ako rešenje za večernju anksioznost uopšte ne započinje uveče? Šta ako započinje načinom na koji se budite?

Ivan Samkov

Kako kortizol – i kofein – potajno upravljaju vašim danom

Kortizol ovde nije baš negativac. On vam pomaže da se probudite, ostanete budni i funkcionišete tokom dana. Ali on prati određeni ritam: raste ujutru, doseže vrhunac nakon nekoliko sati i postupno opada prema večeri. Barem bi tako trebalo da bude.

Kada su jutra užurbana ili ih pokreće isključivo kofein, taj prirodni ritam biva narušen, pokazuju istraživanja. Možda se osećate bistro sat ili dva, a zatim se strmoglavite u poslepodne ispunjeno mentalnom maglom, nervozom i besciljnim skrolanjem po lošim vestima (tzv. doomscrolling). Do kraja radnog dana, vaš nervni sistem je i dalje napet, ali vaš um je ostao bez goriva. Tu se uvlači večernja anksioznost – ne kao iznenadni skok, već kao posledica dana provedenog izvan ravnoteže.

Šećer u krvi, sagorevanje i mit o „laganom doručku“

Preskakanje doručka – ili, još gore, oslanjanje na kafu i pecivo – može se činiti bezazlenim, ali vaše telo sve pamti. Prema istraživanjima, nakon početnog skoka, pad šećera u krvi poslepodne može oponašati simptome anksioznosti: drhtavicu, razdražljivost, osećaj nejasnog straha. U kombinaciji sa umorom od odlučivanja uzrokovanim nepreglednim e-mailovima, čak i manji stresori mogu se činiti nepremostivima.

Uravnotežen doručak sa proteinima, zdravim mastima i složenim ugljenim hidratima održaće energiju, stabilizovati vaše raspoloženje, sprečiti poslepodnevna propadanja i dati kortizolu razlog da se smiri onda kada bi trebao.

Ako vaš dan započinje panikom, verovatno će se tako i završiti

Prvih 15 minuta vašeg jutra važnije je nego što će većina trikova za produktivnost priznati. Ako vaš dan započinje e-mailovima i naslovnicama visti, trenirate svoj mozak da očekuje hitnost i pre nego što ste popili čašu vode.

Alternativa nije revolucionarna. Ne zahteva ledenu kupku ili dnevnik zahvalnosti. Ali pauziranje – čak i kratko – kako biste se rastegnuli, disali ili sedeli u tišini pre nego što posegnete za telefonom, može da resetuje vaš nervni sistem. Taj reset ima domino efekat: niži stres tokom dana i manje skokove večernje anksioznosti kada je vaš mentalni kapacitet već ionako nizak.

Gabi Santana

Večernja anksioznost može biti način na koji vas um upozorava na ono što je nerešeno

Nije da ne uspevate u postizanju ravnoteže, već funkcionišete po ritmovima koji vam ne služe. Nije vam potrebno buđenje u 5 ujutru ili vojnička disciplina da biste ispravili smer. Umesto toga, isprobajte ove naizgled jednostavne, ali uticajne navike:

• Jedite rano i jedite kvalitetno: Doručak bogat nutrijentima može da stabilizuje vašu energiju i raspoloženje. Uzmite jaja i hleb od celovitih žitarica ili ovsenu kašu, a ne samo na voće ili kafu.
• Krećite se malo: Jutarnja šetnja, pet minuta istezanja ili lagano kretanje po kući može pomoći u regulaciji vašeg nervnog sistema.
• Odložite digitalne nadražaje: Dajte svom mozgu tampon-zonu pre nego što se uključite u buku digitalnog sveta. Čak i 10 minuta se računa.
• Prvo se hidrirajte: Pre kafe, posegnite za vodom. Dehidratacija je tihi saboter mentalne jasnoće.
• Uokvirite svoj dan: Nemojte se oslanjati samo na jutro. Jednostavan večernji ritual opuštanja – prigušena svetla, tuš, pauza od ekrana – poručuje vašem telu da je sigurno „isključiti se“.

Ne morate da popravite ceo svoj život da biste ublažili svoje večeri. Ali morate prestati da započinjete dan kao da već kasnite. Najljubaznija stvar koju možete učiniti za sebe u 17 časova jeste dati onom „ja“ u 8 ujutru poštenu šansu.

Vogue.in