Muzej otvoren u secesijskoj zgradi pošte jedan je od uzbudljivijih trenutaka na art sceni

Otvoren pre koji dan, PoMo je novo odredište za međunarodnu modernu i savremenu umetnost. Za one koji žele da dožive impresivnu secesijsku zgradu u kojoj je smešten, a koja se prostire na pet spratova, moraće da putuju u Trondheim, norveški obalski grad koji je domaćin ovog novog kulturnog centra.

Za ljubitelje putovanja to ne bi trebao da bude problem, budući da je Trondheim treći po veličini grad u Norveškoj, osnovali su ga vikinzi još u 10. veku – dakle, imaćete priliku da doživite mnoštvo istorije. A da krenemo od početka – reč je o novom privatnom muzeju koji je nedavno privukao veliku pažnju. PoMo je prvi muzejski projekat arhitektice i dizajnerke Indije Mahdavi, koja je u saradnji sa norveškim arhitektom Erikom Langdalenom oblikovala viziju ovog prostora. Muzej je nastao iz dugogodišnje oporodične strasti prema umetnosti, konkretno od strane bračnog para Monice i Ole Roberta Reitana, koji su ostvarili svoj san o „osnivanju muzeja svetske klase u svom rodnom Trondheimu“. Takođe dodaju, „više od jednog veka nakon što su se vrata ove veličanstvene zgrade, izgrađene u secesijskom stilu Karla Noruma, prvi put otvorila, PoMo je ponovo oživeo kao muzej moderne i savremene umetnosti“.

Courtesy of PoMo

Stalna kolekcija muzeja biće obogaćena sa dve godišnje  izložbe međunarodnih pozajmica, uključujući dela koja će po prvi put biti prikazana u Norveškoj, a pre nekoliko dana otvorena je i prva izložba pod nazivom Postcards from the Future.

Courtesy of PoMo

Parisko-iranska arhitektica i dizajnerka India Mahdavi, u partnerstvu sa Erikom Langdalenom, osmislila je koncept muzeja primenjujući svoj prepoznatljiv pristup kako bi kultnu nordijsku zgradu, izgrađenu 1911. godine, pretvorila u savremeni prostor. „To je bila prilika da proširim spektar svog prepoznatljivog stila korišćenja boja i čuda. PoMo se bavi povezivanjem prošlosti sa budućnošću – od svoje prvobitne namene poštanske kancelarije do muzeja – gde prostorni odnosi i razmere odišu nordijskim pojmom koji obuhvata koncept emocionalne prijatnosti, poznat kao hygge’ . To je porodični muzej“, izjavila je Mahdavi o svojoj viziji.

Courtesy of PoMo

Courtesy of PoMo

PoMo uključuje tri sprata izložbenih galerija za privremene izložbe i stalnu kolekciju, prozračan i gostoljubiv ulazni prostor osmišljen za uklanjanje barijera između ulice, muzeja i umetničkih dela, fleksibilne prostore u podrumu namenjene za događanja i obrazovne programe, biblioteku i istraživački prostor u potkrovlju i premnu sobu i kancelarijske prostore na najvišem spratu. Odnos između prostora u zgradi oblikovan je kroz prizmu gostoljubivosti, kako sama Mahdavi navodi, „različit od restorana, različit od hotela – ali istovremeno nadopunjuje oba iskustva deljenja i intime, stvarajući osećaj prohodnosti i mesto gde se posetioci mogu osećati dobrodošlo“.

Courtesy of PoMo

Svi međuprostori tretirani su kao živopisni i dinamični fragmenti, pružajući dodatni vizualni podsticaj, osim samih izložbenih prostora, i usmeravajući doživljaj posetilaca. Muzejska prodavnica pojavljuje se kao ružičasta kutija izrađena od jasenovog drveta, što je hromatska referenca na poznati norveški losos. Narandžasto čelično stepenište, koje je dizajnirao arhitekta Erik Langdalen, inspirisano je bojom skladišta na obližnjoj reci Nidelvi.

Courtesy of PoMo

„Na trećem spratu, čitaonica, koju su ukrasili Gijs Frieling i Job Wouters, crpi inspiraciju iz zaboravljene nordijske folklorne umetnosti – njeni kodovi su obnovljeni kako bi stvorili pop verziju folklora. U kombinaciji sa pikselizovanim tepihom i nameštajem po meri, čitaonica integriše pojam Gesamtkunstwerka (sveobuhvatnog umetničkog dela). Salon na najvišem spratu podseća na domaći prostor u kojem se održavaju privatne večere i događanja“, objašnjava dizajnerka sve žive boje i ideje kojima novi muzej obiluje.

PoMo je definitivno vredan vaše pažnje i obilaska ako se ikada nađete u Norveškoj jer muzeji zaista mogu da izgledaju prijatno i gostoljubivo, a ovo je jedan od njih.