Otkrili smo modni podcast u kom zvezde otvaraju dušu više nego što smo očekivali

Znate ono kada sednete s najboljom drugaricom na kafu, priča počne lagano o cveću i proleću, šta će ko obući u subotu i kakva je ona nova korejska krema sa neobičnim sastojcima… međutim, pola sata kasnije, eto vas u ničim izazvanoj tužnoj priči iz detinjstva, odjednom ste se setili i čega niste, seansa je to kakvoj ni Freud ne bi parirao. Makar ne Sigmund. Bella, njegova praunuka i čuvena modna dizajnerka, osmislila je baš ovakav koncept za svoj podkast pod nazivom Fashion Neurosis.

U duhovitim, ali iznenađujuće dubokim razgovorima, poznati gosti iz sveta mode, kulture i umetnosti, naizgled razgovaraju o tome kako ih je moda oblikovala, a zapravo govore o svojim identitetima, opsesijama, strahovima i željama. I sve to dok leže na sofi njenog doma u Londonu, na čija bih vrata rado pokucala da zakažem svoju sesiju. Pa iako se otvoreno poigrava sa reputacijom Sigmundove naslednice, Bellina veština postavljanja pitanja, s odmerenošću i opipljivom znatiželjom, navodi na otvaranje, preispitivanje i otkrivanje neočekivanih samospoznaja, kakve samo dobra psihoterapija može da pokrene. U kom univerzumu bih saznala da Nick Cave čim se probudi obuče odelo, da Gulianne Moore nije podnosila svoj glas na televiziji, ili da se Rick Owens stideo svojih bradavica kao tinejdžer? Sva ova saznanja žive u mojoj glavi rent-free, a iz nedelje u nedelju, spisak je sve duži.

Fashion Neurosis

Bellu Freud oduvek su inspirisali veliki kreativni umovi, što je prezentovala pre svega kroz svoj modni brend – od džempera s natpisom Ginsberg is a God kojim je odavala počast Beat generaciji, preko krojeva koji podsećaju na uniforme underground ikona poput Patti Smith, pa sve do buntovnih poruka koji vuku korene iz tinejdžerskog perioda kada je radila za Vivienne Westwood. Svaki segment njenog stvaranja je vrlo ličan, a često i inspirisan porodičnim nasleđem. Naime, po uzoru na majku, Bernandine Freud, redovno piše svoj digitalni dnevnik u kome se anegdote o uzbudljivim izlascima s Kate Moss nadovezuju na sentimentalne ispovesti o boemskom odrastanju. Njen otac, slikar Lucian Freud, 1990. godine nacrtao joj je logo brenda, a 25 godina kasnije, došlo je vreme da najnoviji projekat bude nadahnut prizmom još jednog čuvenog rođaka. Doduše, sa svojevrsnom dozom ciničnosti, jer Bella voli da istakne kako nije pročitala nijedno Sigmundovo delo – osim stripova.

Courtesy of Bella Freud

Imena koja dovodi u podkast su toliko slavna, da bih na prvu pomislila da u njihovim životima više nema tajni, ali Bellin prirodni talenat da gradi bliske i intimne odnose sa ljudima oko sebe, iz njih izvlači nezamislive monologe. Taj dar brusila je prethodnih decenija na modnim događajima na kojima bi odabrala jednu osobu s kojom će provesti veče – u ćošku i dugim filozofskim raspravama. Epizode traju 60 minuta, a u suštini i detaljima imitiraju klasičnu terapeutsku praksu. Sat otkucava. Zvono na vratima se oglašava. Nevidljivi glas preko interfona govori: Uđite. Gost ulazi u sobu gospođe Freud, a dok se namešta na kauču, ona započinje seansu. Ne postoji nijedna naznaka napetosti u vazduhu, atmosfera je gotovo meditativna.

Gledajući u plafon, pa u kameru iznad sebe, Rick Owens deluje kao da lebdi po sopstvenoj svesti dok razmišlja o tome kako je telesna dismorfija koju je doživeo u detinjstvu možda doprinela njegovoj kasnijoj sklonosti ka dizajniranju odeće u kojoj je ljudska anatomija često sporedna. „Uvek težim ka izobličavanju i preuveličavanju“ uviđa. Zavolela sam ga još više. U podkastu sa Kate Moss doživela sam „being Mossed“ efekat (poznat u uskom krugu supermodela), kada bih pod uticajem njenog šarma, pristala na after čak i mrtva umorna. „Znate one letnje romanse kada ugledate nekoga na plaži i pomislite – oh Bože, koliko je zgodan. Ali onda ga sretnete u normalnoj odeći i to ubije svaku strast“, izgovara kroz osmeh svojim prepoznatljivim promuklim glasom. Cate Blanchett nije saglasna sa tvrdnjom da odeća na muškarcu može da bude odbijajući faktor, više bi je odbilo nekulturno ponašanje kao što je bacanje otpada kroz prozor ili sedenje na sofi u cipelama. Najsnažniji utisak ipak ostavlja intervju s Nickom Caveom koji je na isceljujući način ogolio sve svoje slabosti – od zavisnosti, preko gubitka sina, pa sve do velike ljubavi prema Susie. „Bila je to prva modna revija u mom životu. Ja sam bio u prvom redu, pored mene je bio James Fox, a Susie je trebala da sedne pored njega. Kada je ušla u prostoriju… jeste li čuli za onaj izraz ljubav na prvi pogled? Od tog trenutka imala je uticaj na svaki segment mog života“.

Nego, jesam li spomenula da su sve ove ispovesti krenule naivnom pričom o modi? Bella Freud zaslužuje apsolutno priznanje za briljantan podkast koji nas podseća da modu ne treba shvatati kao ukras, već kao alat koji otvara prozor u kompleksne, jedinstvene i dirljive svetove svakoga od nas.