Pila sam 2,5 litra vode dnevno nedelju dana. Evo kako su se moja koža i telo promenili
Daisy Jones
November 13, 2024
Daisy Jones
November 13, 2024
Nije lako imati telo. To je praktično ceo ekosistem za koji ste odgovorni bez da vas je iko išta pitao. I sada ga morate svakodnevno hidrirati. I to ne samo malo, nego neprestano. Čaša vode za čašom vode… i tako unedogled. Stalno morate da pijete tečnost kao da vam život od toga zavisi (a i zavisi).
Ali koliko je vode zapravo dovoljno? Preporuke stručnjaka variraju – negde između dve do tri litre, ili osam čaša dnevno, u zavisnosti od vaše građe, klime i generalnog nivoa aktivnosti (maratonki treba više vode od nekoga ko – poput mene – ceo dan sedi za laptopom). I voda vas ne održava živima tek tako, usput. Ona reguliše telesnu temperaturu, poboljšava moždane funkcije i blagotvorno deluje na zdravlje kože. Dostavlja esencijalne hranjive materije vašim ćelijama i uklanja štetne toksine i otpadne materije. Da, voda je stvarno čudo.
Iako većina nas to zna, retko ko prati tačno koliko vode pije. Može biti dosadno piti vodu kad bismo jednostavno mogli da popijemo jednu Colu Zero, a i ko ima vremena da stalno ustaje i ide na WC kad nas čekaju rokovi i neodgovorene poruke koje se skupljaju na WhatsAppu? Ali propuštamo li nešto? Da li bi nam se život transformisao kad bismo se samo držali preporuka i povećali unos vode? Postojao je samo jedan način da to saznam. Odlučila sam da nadelju dana pijem 2,5 litre vode dnevno kako bih videla hoće li to uopšte uticati na moje zdravlje i dobrobit.
Mislili biste da je piti vodu jednostavno. Samo treba da gutate i ponovo napunite čašu. Prva litra još i prođe lako. Problem nastaje nakon druge. Svakim svojim pomakom zvučim kao termofor koji je neko protresao, a ni drage grickalice mi više nisu primamljive jer sam prepuna vode. I da, svakih 20 do 30 minuta ustajem od stola i jurim na WC. “Sve okej?”, pita me neko dok po ko zna koji put prolazim kroz kancelariju. “Da!” odgovaram kratko jer ne mogu da se koncentrišem ni našta drugo osim na to da stignem do WC-a. Nemam vremena za čavrljanje. Pijenje vode je postalo moj smisao, sve o čemu razmišljam. I tako tri dana.
U redu, ovde sam već počela da primećujem neka poboljšanja. Otkad znam za sebe, oko 14 sati bih prolazila kroz pad energije koji bi trajao sve do kasnog popodneva. Mislila sam da je to povezano sa cirkadijarnim ritmom ili da jednostavno tako funkcionišem, ali tokom ovog eksperimenta primetila sam da mom uobičajenom podnevnom padu nije bilo traga. Štaviše, generalno sam bila budnija i fokusiranija tokom celog dana. Ne na onaj preterani, napeti način – kao kad preterate sa kofeinom. Više u smislu da su mi se misli lakše formirale bez da me to iscrpljuje. Bila sam produktivnija i definitivno manje usporena.
Lakše mi je bilo da popijem ta 2,5 litra. Verovatno ne toliko zato što sam se navikla, već više zato što sam tih dana bila nekoliko puta u teretani pa je mom telu jednostavno trebalo više vode. Kao osoba koja je… visoka kao Lady Gaga, verovatno mi ne treba toliko vode kad provodim dan u kancelariji sa upaljenom klimom. Preterivanje sa vodom može biti i opasno jer može dovesti do stanja koje zovemo intoksikacija vodom. Tako da da, pripazite sa tom prozirnom tečnošću ako se osećate dovoljno hidrirano. Ali meni je 2,5 litra sasvim odgovaralo kad sam bila fizički aktivna.
Kad nakon nedelju dana buljim u ogledalo, prilično sam sigurna da mi je lice sjajnije. Ne dramatično – nije ovo “The Substance”. Više u smislu da mi lice izgleda kao kad je naspavano i odmorno. Drugima možda neprimetno, ali mojim očima ipak mrvicu svežije i blistavije. I dalje sam osećala onu mentalnu bistrinu i izostanak usporenosti. Zapravo, otkad sam počela da pijem svojih 2.5 litra, nisam osećala umor sve do mog vremena za krevet. Čak ni tokom onih nekoliko dana pre menstruacije, kad se inače pretvaram u osobu koja izgleda kao meme koji se raspada od umora, osećala sam se sasvim dobro.
I konačno, rezultat: pijenje 2,5 litra vode dnevno nije mi toliko transformisalo život da ću sad pobacati sve svoje proizvode za negu kože i dati otkaz kako bih držala seminare o važnosti pijenja vode. Ali pozitivni učinci su dovoljno primetni da ću nastaviti sa istom količinom i nakon ovog eksperimenta. Stalno ustajanje i odlasci na WC su pomalo naporni, ali to je mala cena za osećaj da sam dobro “podmazano” ljudsko biće. Nisam ni znala da sam pre bila zarđala mašina, ali učimo dok smo živi (nadam se).